Intel (Skylake) Core i7-6700K i Core i5-6400; Asus Z170-P i Z170-A, MSI Z170A Gaming M7, Gigabyte GA-Z170X-Gaming G1

U poslednjih nekoliko godina, stanje na tržištu desktop procesora postalo je prilično nezanimljivo. Intelova dominacija na polju performansi dovela je do toga da se od Sandy Bridge platforme malo šta suštinski promenilo. Razlike u performansama postajale su sve manje izražene sa svakom narednom generacijom procesora. Zbog slabašne konkurencije iz protivničkog tabora, Intel i nije morao naročito da se trudi, već se posvetio unapređenju pratećih elemenata novih platformi, poput poboljšanja integrisanog grafičkog podsistema, povećanja efikasnosti u pogledu potrošnje i uspostavljanju novih standarda na polju periferija. Zbog toga je i bilo sasvim očekivano da novi tock, tj. nova arhitektura u Intelovoj klasifikaciji, ne odstupi od ovog trenda. Skylake je stigao, a sa njime i nekoliko važnih noviteta. Neki detalji čak predstavljaju i korak unazad u odnosu na prethodnu Haswell generaciju, ali o tome više u nastavku.

Skylake

Sitniji proizvodni proces uz novo podnožje za procesor, sa podrškom za DDR4, unapređenim grafičkim podsistemom i za nekoliko procenata više performanse u odnosu na prethodnu generaciju. Tako bi u jednoj rečenici glasio opis Skylakea. Sa Broadwell generacijom koja je gotovo ostala ekskluziva za prenosne platforme, Intel je u proteklih godinu dana uspešno ovladao 14-nanometarskim proizvodnim procesom. Zbog specifičnosti nove 170 generacije čipseta o kojoj će naknadno biti više reči, neminovno je bilo da nova generacija procesora dobije i novo podnožje – LGA 1151. Barem je međusobno rastojanje otvora za montažu rashladnog sistema na ploči ostalo isto, pa će novi procesori moći da koriste kulere projektovane za ranije generacije. Iako svi modeli procesora raspolažu memorijskim kontrolerom koji podržava i DDR3L i DDR4 RAM module, tranzicija na novi standard je neminovna. Slotovi za DDR3L module pojaviće se eventualno na pločama sa slabijim verzijama čipseta i nekim mobilnim platformama, dok će sve ploče sa Z verzijom čipseta koristiti isključivo DDR4 module.

Unapređenja koja se odnose na grafički podsistem, takođe su skromna. Nova klasifikacija podrazumeva trocifrenu nomenklaturu sa prefiksom „HD”, pa tako nova generacija nosi oznaku HD5x0GT. Desktop modeli ostali su uskraćeni za GT4 modele sa internim eDRAM kešom, koji je Broadwell generaciju i njegovu Iris(Pro) grafiku napokon izjednačio sa AMD-ovim APU rešenjima po pitanju grafičkih performansi. HD530 koji se nalazi u i5 i i7 desktop modelima samo je minorno unapređeni HD4600. Unapređenja se ogledaju u nešto većem broju EU (Execution Units) kojih je sada 24, raspoređenih u tri klastera po 8 jedinica, podršci za tri monitora maksimalne rezolucije 4K i dodatno unapređenom podrškom za hardverski enkoding/dekoding video-materijala. Takođe, iste verzije grafičkog podsistema mogu da rade na različitom maksimalnom taktu, u zavisnosti od toga na kojoj verziji procesora se nalaze. Performanse u igrama i dalje su nedovoljne za minimalan nivo detalja u 1080p rezoluciji, bar kada su zahtevni naslovi u pitanju. Zbog toga je podrška za DirectX 12 više marketinški potez, nego što ima neku upotrebnu vrednost. Ipak, za starije igre i one sa skromnijim hardverskim apetitima, nova HD generacija može fino da posluži.

Prvi modeli koje je Intel predstavio čine perjanicu nove generacije i nose oznake Core i7-7600K i Core i5-6600K. To su ujedno i jedina dva modela sa otključanim množiocem, ali za razliku od prethodnih generacija nisu jedini koje je moguće overklokovati. Sa Skylake generacijom, Intel se vraća korenima overkloka, pa je tako (ponovo) omogućio promenu vrednosti magistrale, odnosno BCLK vrednosti. Base Clock je bilo moguće menjati i ranije, ali je ta opcija bila izuzetno ograničena zbog uticaja na promenu radnog takta ostalih delova sistema, poput PCIe magistrale, što je za rezultat imalo simbolične OC rezultate. Na novoj platformi su te vrednosti razdvojene, tako da je BCLK vrednost vezana samo za procesor i RAM. Time je omogućen overklok i na pločama sa slabijim čipsetom od Z170, kao i na procesorima koji nemaju „K” u sufiksu, odnosno otključan množilac.

Ipak, pre nego što počnete da se radujete i spremate za jeftin upgrade mašine sa overklokom na umu, trebalo bi da imate u vidu i to da Intel nije naprasno postao velikodušan, već je smislio nov način da buduće vlasnike primora da se ipak „otvore” za jače modele procesora. Pre svega, u odnosu na Haswell generaciju, Skylake je načinio korak unazad po pitanju napajanja. Naime, FIVR (Fully Integrated Voltage Regulator), odnosno glavni deo naponske sekcije koji je kod prethodne generacije bio integrisan u sam čip, sada je vraćen na matičnu ploču. Razlozi za ovakav potez nisu navedeni, ali pretpostavljamo da je u pitanju generalno loš utisak koje je ovakvo rešenje ostavilo. Zbog integrisane naponske sekcije, Haswell procesori su odmah postali poznati kao „furune”, a i overklok potencijal im je bio umanjen jer je pored zagrevanja zavisio i od kvaliteta FIVR dela na pojedinačnom primerku procesora. Zbog toga, ali i zbog 14-nanometarskog procesa proizvodnje, odustalo se od takvog rešenja kod Skylake generacije i posao regulacije napona ponovo je vraćen matičnim pločama. Koliko god staro-novo rešenje bilo bolje, za krajnje korisnike ono znači da će kvalitet matične ploče, odnosno njene naponske sekcije dobrim delom uticati na domete pri overklokovanju.

I kao da to nije dovoljan faktor odvraćanja za svakoga ko je pomislio da će jeftino proći sa overklokom, tu je i problem koji se odnosi na memoriju. Overklok uz pomoć promene vrednosti BCLK zahteva brze i skupe DDR4 module. Nama ni na jednoj od testiranih ploča nije uspelo da podignemo BCLK vrednost sa modulima koji rade na 2133 i 2400 megaherca. Pri tom, upravo je memorija bila sputavajući faktor. S druge strane, klasična promena množioca radila je bez greške. Takt od 4,5 GHz na 6700K dostignut je uz minimalnu korekciju napona, tako da smo prilično sigurni da će gotovo svaki primerak ovog modela moći da dosegne makar 4,6 GHz. Skylake očigledno voli „visoke obrtaje”, jer je čak i tako skroman overklok primetno poboljšao performanse. Boljitak se naročito osetio u odnosu na drugi testirani model – i5-6400 koji je sa skromnih 2,7 GHZ bio znatno sporiji u svim procesorski zahtevnim zadacima.

Skylake neće ostati upamćen kao novi brzinski šampion kada je overklok u pitanju, iako je možda imao potencijala za to. Loša praksa Intela da između metalnog poklopca, poznatijeg kao heatspreader i samog procesora nanosi običnu termoprovodnu pastu, nastavljena je i ovoga puta. Zbog toga će postignuti rezultati svakako biti šaroliki i razlikovaće se od primerka do primerka procesora.

Sunrise Point

Konačno dolazimo i do dela u kome ćemo se pozabaviti glavnim delom nove platforme. Podatak da je gro noviteta implementirano u čipset možda deluje nesvakidašnje, ali je upravo novi čipset (kodnog naziva Sunrise Point) faktor zbog koga Skylake platforma zaslužuje da se nazove novom. Standardne slovne oznake primenjene su i u ovom slučaju, pa je tako Z170 najjača verzija čipseta i trenutno jedina koju je Intel predstavio. Slabije verzije očekuju se do kraja godine, ali je već uglavnom poznato koliko i u kojim segmentima će one biti uskraćene za neke od noviteta. A noviteti su ovoga puta zaista kvalitativne prirode, u mnogo većoj meri od kvantitativne. Krenimo redom.

Glavna boljka prethodne generacije čipseta bila je u nedostatku PCIe linija. I dok je Z87 mogao da se provuče sa osam PCIe 2.0 linija koje je obezbeđivao sâm čipset, kod Z97 ta količina postala je nedovoljna. Razlog tome bila je implementacija SATA Express i M.2 interfejsa koji su ionako skromne mogućnosti propusnog opsega dodatno degradirali. Kao tipičan primer izdvaja se upotreba brzih SSD uređaja sa M.2 interfejsom, koji su zahtevali četiri PCIe linije da bi postigli maksimalne brzine. Time je broj preostalih raspoloživih PCIe linija efektivno bio prepolovljen, a mogućnost upotrebe ostalih uređaja vrlo ograničena. Z170 ispravlja taj nedostatak i sistemu obezbeđuje čak dvadeset PCIe linija i to po standardu 3.0. Time je propusna moć povećana za čak pet puta u odnosu na prethodnu generaciju.

Tih dvadeset linija podeljeno je u pet celina od kojih svaka obezbeđuje maksimalan protok u skladu sa x4 specifikacijom. Takva podela rezultuje nemogućnošću upotrebe Skylake platforme za 3-SLI grafičke konfiguracije. Za razliku od Radeon grafičkih kartica, GeForce serija zahteva minimalno osam raspoloživih PCIe linija po kartici da bi SLI sistem funkcionisao. Procesor obezbeđuje ukupno 16, što je dovoljno za dve kartice, ali je čipset namerno tako projektovan da jednom PCIe slotu ne može da obezbedi više od četiri linije. Ovo je i očekivano, jer Intel ne želi da ugrozi prodaju X99 platforme koja je jedina koja pruža pravu podršku za grafičke sisteme koji koriste više od dve kartice.

Kako i za šta će se onda koristiti tih dvadeset PCIe linija? Proizvođačima matičnih ploča ostavljena je puna sloboda da ih iskoriste onako kako nađu za shodno. Iako čipset podržava 14 USB portova (od čega je 10 po USB 3.0 standardu) i šest SATA III konektora, već tokom prvog testa uverili smo se da konkretni modeli mogu znatno da odstupaju od propisanih normi. Na primer, brzina dva USB porta na zadnjem panelu ploče, od kojih je jedan izveden po USB-C standardu zavisiće od toga da li ih direktno kontroliše čipset ili je upotrebljen dodatni kontroler. Čipset će im obezbediti brzinu po USB 3.0 standardu (5 Gbit/s), dok će uz neke dodatne kontrolere dostizati 10 Gbit/s, što odgovara USB 3.1 standardu. A u slučaju da proizvođač ploče upotrebi Intelov Alpine Ridge kontroler koji je izveden po Thunderbolt 3 standardu, ti portovi funkcionisaće brzinom od 32 Gbit/s.

Bolji modeli ploča potrošiće dobar deo propusnog opsega i na M.2 uređaje. Svaki M.2 slot funkcioniše po x4 standardu, a najbolje od svega je što čipset podržava formiranje RAID nizova koje čine M.2 uređaji. To otvara vrata novih mogućnosti za povećanje brzine SSD uređaja koji u poslednje vreme stagniraju zbog ograničenja propusne moći SATA interfejsa.

Za nesmetanu komunikaciju između procesora i čipseta postarala se nova DMI 3.0 (Direct Media Interface) magistrala, koja za razliku od prethodne, DMI 2.0, raspolaže sa gotovo dvostruko većim propusnim opsegom od 7,9 GB/s. Time je zaokružena celina koja se odnosi na komunikaciju sistema sa spoljnim uređajima i eliminisano svako potencijalno usko grlo.

Kako izgleda implementacija novog čipseta u praksi, imali smo prilike da vidimo na četiri modela matičnih ploča, različitih proizvođača i klasa.

Asus Z170-P

Ovaj model odlikuje osnovna funkcionalnost koja ne obuhvata većinu naprednih mogućnosti Z170 čipseta. Naponska sekcija izvedena je skromno, u svega tri faze koje uz upotrebu dublera funkcionišu kao da ih ima šest. To je dovoljno za fabrički deklarisan takt, ali ne i za neki značajniji overklok rezultat procesora. Podsećamo, kod Skylake generacije naponska sekcija matične ploče ima znatno važniju ulogu prilikom overkloka. Kondenzatori na ploči su aluminijumski, ali im je, za razliku od nekih boljih modela, propisani radni vek nekoliko puta kraći. Četiri DIMM podnožja podržavaju RAM module ukupnog kapaciteta 64 gigabajta. Slotovi za proširenje podrazumevaju dva stara PCI, dva PCIe x1 slota, kao i dva PCIe slota pune dužine, od kojih samo prvi raspolaže sa 16 fizičkih linija, dok drugi ima samo četiri i povezan je sa čipsetom. Time je ploči uskraćena mogućnost upotrebe više od jedne grafičke karte.

Podrška za skladišne uređaje izuzetno je skromna i izvedena je putem samo četiri SATA III konektora i jednog M.2 slota. Pri tom, SATA konektori nisu izvedeni pod uglom od 90 stepeni, što zaista kvari utisak. Od dodatnog SATA kontrolera nema ni traga, kao ni od drugog M.2 slota i SATA Express konektora. Ako ništa drugo, podrška za RAID nizove nije uskraćena i svodi se na mogućnost kreiranja RAID 0, 1, 5 i 10 nizova. Audio mogućnosti takođe su skromne i za njih je zadužen vremešni Realtekov ALC887 čip, a isti proizvođač pobrinuo se i za gigabitni mrežni kontroler. Zadnji panel poprilično je praznjikav i prilično čudi odluka Asusa da ugradi analogni D-Sub konektor (i pripadajući DAC) koji više nije sastavni deo čipseta, a da pritom izostavi DisplayPort.

Zbog skromnih mogućnosti koje su daleko ispod onih koje nudi sâm čipset, Z170-P baš i nije naročito poželjna osnova za detaljno upoznavanje sa novom platformom, ali je zamisao proizvođača da sa ovim modelom i one sa nešto plićim džepom privuče ka Skylakeu i Sunrise Pointu.

Asus Z170-A

Naredni Asusov model predstavlja ozbiljnije rešenje od prethodnog. Naponska sekcija izvedena je u deset faza sa kvalitetnijim hladnjacima i znatno boljim kondenzatorima, tako da omogućava i potencijalno više domete pri overkloku. Konfiguracija slotova za proširenje podržava dvostruke grafičke sisteme, ali je položaj starog PCI slota koji se nalazi između PEG slotova potencijalno ograničavajući faktor za takvo rešenje. Na ovom modelu prisutan je i SATA Express konektor, zajedno sa šest klasičnih SATA konektora i jednim M.2 slotom. Audio sekcija znatno je kvalitetnija i raspolaže sa posebnim pojačalom za slušalice, kao i EM zaštitom Realtekovog ALC892 zvučnog procesora, koji takođe nije poslednja reč tehnike, ali je opet bolje rešenje od onog koje koristi Z170-P. Za mrežu je zadužen Intelov gigabitni kontroler, a dodatni kontroler ASM1142 pruža ovoj ploči mogućnost da dva USB porta funkcionišu po USB 3.1 standardu i postignu brzine od 10 Gbit/s. Plastični oklop zadnjeg panela ima isključivo estetsku funkciju, ali pri tom zaklanja dobar deo hladnjaka dela naponske sekcije i otežava njegovo hlađenje. Sa pregrevanjem ploče nije bilo problema, ali dobro je što je Asus ostavio mogućnost uklanjanja tog oklopa. Zadnji panel znatno je bogatiji, pa u ovom slučaju ne zameramo što je D-Sub port prisutan.

Dodatni clock generator čip omogućava postavljanje BCLK vrednosti u finim koracima do maksimalnih 400 MHz, naspram standardnih 170 koje propisuje Intel. Od toga nismo videli nikakve koristi, jer i5-6400 nije hteo da radi ni na nekoliko megaherca višem taktu pri promeni BCLK vrednosti, tako da će ova stavka možda tek u budućnosti i sa bržim DDR4 modulima pokazati svoju vrednost, ali je verovatnije da od nje neće biti mnogo vajde.

Ploča ostavlja povoljniji utisak u odnosu na prethodni model, pa uprkos ceni koja je za oko 40 evra viša u odnosu na Z170-P, smatramo da predstavlja bolji izbor, jer u znatno većoj meri koristi mogućnosti novog čipseta.

MSI Z170A Gaming M7

Kao što se dâ zaključiti iz naslova, ova ploča namenjena je igračkoj populaciji. U skladu sa time svaki detalj podređen je estetskom utisku i funkcionalnosti koja će zadovoljiti okorele gejmere. Naponska sekcija izvedena je u 14 faza, sa masivnim hladnjacima i odličnim kondenzatorima, što garantuje visok OC potencijal. Raspored PEG slotova je odličan i sa lakoćom omogućava upotrebu dve grafičke karte. PEG slotovi raspolažu metalnim oklopom koji ima dvostruku funkciju – da eliminiše potencijalne elektromagnetne smetnje i da pruži bolju potporu masivnim grafičkim karticama. Na igračkoj ploči nema mesta za stare PCI slotove, ali zato ima za dva USB porta koji uz ASM1142 kontroler funkcionišu u skladu sa brzinama USB 3.1 standarda (10 Gbit/s), a tu su i dva M.2 slota i dva SATA Express porta. Potonji podržavaju formiranje RAID nizova, čime ova ploča pokazuje da je spremna da iskoristi prednosti Z170 čipseta.

Zvučni podsistem i mrežni kontroler takođe su u skladu sa gejmerskim standardima, a oba čipa su elektromagnetski izolovana. Za zvuk je zadužen Realtek ALC1150 potpomognut odličnim audio kondenzatorima i namenskim pojačalom za slušalice, dok se za mrežnu komunikaciju stara Killer E2400 čip. Overklokovanju je posvećena naročita pažnja, pa tako M7 obiluje opcijama za ručni, ali i do sada najbolji automatski overklok. Nikada nismo bili pobornici opcija za automatski OC, ali je MSI ovoga puta znatno unapredio tu opciju i ponudio mogućnost overkloka u čak 11 mogućih nivoa. Uz pomoć rotacionog prekidača na ploči moguće je odabrati jedan od pomenutih nivoa i tako izvući maksimum iz procesora. Naravno, naponi koji su bitni za overklok će i dalje biti nešto viši nego kada se ručno podese, ali ova opcija će napokon doneti bolje OC rezultate manje iskusnim korisnicima.

Očekivano, ovakav nivo opreme ne može da bude jeftin, pa za M7 treba izdvojiti oko 250 evra. Ko može da izdvoji tu sumu i pri tom ima potrebe za svim opcijama koje on nudi, svakako se neće pokajati.

Gigabyte GA-Z170X-Gaming G1

Za kraj smo ostavili model koji je toliko megalomanski, da mu napredne mogućnosti Z170 čipseta maltene dođu kao dodatna oprema, a ne kao osnova. Koristi se čak 22-fazna naponska sekcija koju prekrivaju masivni bakarni hladnjaci spremni za priključivanje na sistem vodenog hlađenja, što, uz trenutno najbolje aluminijumske kondenzatore, predstavlja overkill čak i za osmojezgarne procesore. I ovaj model zamišljen je kao (ultimativna) igračka platforma, pa je u skladu sa time i ostatak opreme gejmerskog pedigrea.

Četiri oklopljena PEG slota pune dužine podržavaju četvorostruke SLI ili Crossfire grafičke konfiguracije. Za dodatne PCIe linije stara se ugrađeni PLX čip. Slotovi su idealno raspoređeni, sa duplim međusobnim proredom, a između njih se nalaze i tri PCIe x1 slota. Za povezivanje skladišnih uređaja tu je deset SATA III, tri SATA Express i dva M.2 slota. Uz ploču se isporučuje i U.2 adapter za M.2 slot koji je namenjen povezivanju nove generacije SSD uređaja, poput Intelovog 750 SSD-a, a čije brzine prevazilaze cifru od 2 GB/s (da, dobro ste pročitali, dva GIGABAJTA u sekundi). Ako na to dodamo mogućnost formiranja RAID nizova od takvih uređaja, teoretski dolazimo do toga da DMI magistrala uz pomoć koje komuniciraju procesor i čipset potencijalno predstavlja „usko grlo”. A mislili smo da je 20 PCIe 3.0 linija i skoro 8 GB/s DMI magistrale previše...

Spisak dodatne opreme se tu ne završava, pa uz pomoć dodatnog Alpine Ridge kontrolera ovaj model raspolaže sa dva USB 3.1 porta, brzine do 32 Gbit/s. Uz ploču se isporučuje i prednji panel koji obezbeđuje dva dodatna USB porta koji mogu da rade na ovoj brzini. Zvučna podrška je verovatno najbolje integrisano rešenje koje trenutno postoji. Četvorojezgarni Creativeov Sound Core 3D zvučni procesor u pratnji je najboljih Nichicon i WIMA audio kondenzatora, sa čak tri izmenjiva pojačala, što garantuje najbolji zvuk koji jedno integrisano zvučno rešenje može da ponudi. Za prave audiofile, tu su i dva DAC-Up USB porta za pozlaćenim konektorima i posebnom filtracijom signala, kako bi eksternom pojačalu bio isporučen savršeno čist signal. Za mrežne mogućnosti staraju se dva Killer E2400 gigabitna čipa i jedan bežični Killer 1535 čip koji podržava AC standard i radi u opsegu od 2,4 ili 5 GHz. Njegov integralni deo je i Bluetooth 4.1 modul.

Overklok sekcija izuzetno je bogata. Tu je sve što pri standardnom ovekloku može da zatreba, uključujući i automatske opcije. Dodatni clock generator, B-Clock, omogućava podešavanje BCLK vrednosti u koracima od 0,01 MHz ali, kao i u slučaju Asusovog modela, ni ovde od njega nismo imali nikakve koristi. Nedostaju jedino detalji specifični za modele ploča namenjene overkloku uz pomoć tečnog azota. Ako ćemo da sitničarimo, ploča nema ni DisplayPort na zadnjem panelu, kao ni bilo koji drugi video izlaz sem jednog HDMI 2.0. Zato je kompletno osvetljena, uključujući i zadnji panel, a boju osvetljenja moguće je izabrati između sedam različitih nijansi. Srećom, moguće je i isključiti LED rasvetu, parcijalno ili u potpunosti.

Iako je test ovog modela predstavljao čisto uživanje, za Skylake platformu on predstavlja žestoko preterivanje u mnogim stvarima. Čak ni i7-6700K nije dovoljno brz da iskoristi sve kapacitete ove ploče, u slučaju da su svi istovremeno angažovani. O ceni je bolje da ne govorimo. U „zelenoj” valuti ona iznosi čak 500 jedinica, tako da će na našem tržištu, ako se uopšte pojavi u prodaji, koštati blizu 600 evra.

• • •

Kao i svaka novotarija, tako je i Z170 prilično skup. Činjenica je da i najprostiji modeli koštaju znatno više u odnosu na svoje mogućnosti. Pitanje koje zanima mnoge vlasnike konfiguracija Sandy Bridge generacije jeste da li se prelazak na Skylake uopšte isplati? Sa stanovišta čisto procesorske snage, bolji rezultati su primetni u izvesnoj meri. Tome više doprinosi broj megaherca koji je kod novih procesora narastao, nego samo unapređenje arhitekture koje je u manjoj meri zaslužno za bolje performanse.

Ipak, eventualna nadogradnja na novu platformu najviše bi se odrazila na dodatne mogućnosti novih tehnologija koje su u nju implementirane. To se naročito odnosi na skladišne uređaje, kao i na povezivanje brzih periferija. Dobar deo mogućnosti Skylake platforme tek će biti iskorišćen i trenutno nema mnogo uređaja koji to mogu, ali sama platforma svakako predstavlja zalog za budućnost. Zato svako ko ima potrebe za nekom od navedenih funkcija može da razmišlja o Skylakeu, sa Z170 ili nekim od skromnijih čipseta koji će se uskoro pojaviti na tržištu.

Vladimir TRAJKOVIĆ