Trogodišnji angažman gospodina Rorija Rida (Rory Read) na čelnoj poziciji AMD-a završio se tiho, tiše nego što smo očekivali.

Kada je, pre nešto više od tri godine, Rid na toj poziciji menjao dugogodišnjeg menadžera u službi večito drugog najboljeg proizvođača procesora za personalne računare, Dirka Mejera (Meyer), svaki kutak interneta u kom se ime AMD-a pominje s dužnim poštovanjem imao je komentar. Da, svaki.

Mejer je bio posebna faca. Temelji njegovog rada uključivali su snažne uloge u arhitekturalnom i organizacionom upravljanju timova iza konkretnih proizvoda u procesorskoj industriji. Po dolasku na čelno mesto, Mejer je pokušao da podigne na noge kompaniju koju vodi i da, korišćenjem onoga što najbolje ume (pravljenjem odličnih procesora) uzdrma presto neprikosnovenom kralju tržišta. Rezultat takvog rada je bila mikroarhitektura Bulldozer. Kao što je danas poznato, uz mnoge probleme koji se ne mogu pripisati AMD-u već Microsoftu i Steamu, zbog drajvera za operativni sistem i igračku platformu, respektivno, Bulldozer nikada nije opravdao očekivanja. Ne samo da je u ukupnom osećaju svima bilo jasno da je Intel miljama daleko, već su AMD procesore ove generacije često kupovali samo najzagriženiji fanovi ovog brenda. Njih, prosto, nema dovoljno da bi AMD zaradio novac koji se može plasirati u nove investicije. I... Mejer je morao da ode.

Rid je bio drugačiji. Iako sa diplomom iz oblasti informacionih sistema sa Hartwick koledža, njegovo najjače uporište je bilo u razumevanju poslovnih i ekonomskih znanja u oblasti računarskih tehnologija. Kada je preuzeo kompaniju, 95 odsto prihoda je dolazilo iz divizije koja se bavila personalnim računarima, fundamentalno umirućoj oblasti. Rid je dobro znao šta treba učiniti. „Moramo povećati raznovrsnost ponude naših proizvoda i usluga”, slatkorečivo je Rid poručivao srednjem sloju direktora u AMD-u. Prva polovina njegovog boravka bila je otelotvorenje svega što je zastupao. Gotovo polovina prihoda je ubrzo počela da dolazi iz grana u kojima AMD nikada ranije nije operisao. Otvaranjem novih tržišta kroz odgovore na poslovne prilike, Rid je uspeo da premaši dve milijarde američkih dolara u vrednosti poslova koje je doneo AMD-u. Ovaj dokazani vođa, sa osećajem za rast i profitabilnost, prekaljen u ulozi prvog čoveka operacija kineskog Lenova, odnosno nekoliko važnih menadžerskih pozicija u američkom IBM-u, brzo je smanjio troškove AMD-a za gotovo trećinu. Brod je ponovo bio stabilan, jer je njegov kapetan učinio ono za šta je bio doveden.

Ovde je bitno prepoznati jednu važnu poslovnu lekciju. Neki vanredno dobri izvršni direktori će biti dovedeni u kompaniju samo da brod postave na pravi put. Tada će upravljanje grdosijom preuzeti neki drugi direktor, koji zna da plovi novim morima i odoleva novim pritiscima, koji su fundamentalno drugačiji od onih koji su vladali za vreme promene kursa. Zato ne treba očekivati da će novi izvršni direktor kompanije AMD, doktor Liza Su (Lisa Su), u skorije vreme menjati strategiju diversifikacije poslovnog portfolija koju je Rid uspešno postavio. Štaviše, ako potražite na internetu čak i nećete naći plan razvoja platforme desktop računara za period 2015+. Nema ga!

Šta čini kapetan nakon što preuzme kormilo jednog velikog i teškog broda, kojim nije lako upravljati? Smeni određene činovnike, razume se. Rođena Tajvanka, obrazovana na MIT-u (sve tri svoje akademske titule vuče sa ovog prestižnog fakulteta) ništa nije prepustila slučaju. Tri osobe koje su zaposlene za vreme Rorijevog rada su, samo par meseci nakon objave njegovog silaska s mesta CEO-a, uz rukovanje i osmeh, napustile kompaniju. Prvo i najznačajnije „ćao” rečeno je direktoru divizije za računare i grafiku, koji je iz redova AMD-a promovisan u vreme dolaska Rida. U paketu su otišli i prva žena marketinga i prvi čovek zadužen za strategiju. Ove dve pozicije i dalje nemaju imenovanog čoveka koji ih preuzima, dok je poziciju vođe računarsko-grafičke divizije preuzela „gospođa Izvršni”.

Liza Su je prvobitno u nekoliko meseci (počevši od leta prošle godine) bila na poziciji prvog operativca kompanije, zadužena za restrukturiranje. Vrlo je verovatno da se već tada znalo da će to restruktuiranje zapravo značiti i zamenu na čelu čitave kompanije. Kako to obično biva, jedan poslovno orijentisan direktor je zamenjen, pogađate, tehnički orijentisanim, kao što je to bio Mejer. Tu leži druga važna poslovna lekcija.

Treću izvlačimo sami. U svetu informacionih tehnologija redak je primer da na čelu kompanije potraje izvršni direktor koji, pri tom, nije osnivač kompanije. No, čak ni osnivači ne prolaze lako kroz „mašinu”. Setite se samo Stiva Džobsa. Mada je on, gotovo biblijski, ipak dobio drugu šansu i postao besmrtan. Je suis Rory Read.

Momir ĐEKIĆ