Gigabyte GA-Z97X-UD5H i G1.Sniper Z97

U iščekivanju nove Intelove Broadwell arhitekture mejnstrim segment desktop tržišta prilično tavori. Z97 čipset i Devil’s Canyon, poznatiji pod nazivom Haswell Refresh procesori nisu doneli mnogo toga novog. Čipset je dobio nativnu podršku za M.2 i SATA-Express interfejs, a „nova” generacija procesora za 100 megaherca viši takt u odnosu na modele koje nasleđuje. I tu se svaka priča o novotarijama završava. Ipak, tržište je preplavljeno modelima ploča sa novim čipsetom od kojih su neki posebno zanimljivi. Ovoga puta odabrali smo dva takva modela za test, oba iz proizvodnih pogona dobro poznatog Gigabytea. Društvo su im pravili novi i5-4690, čiji su rezultati testiranja prikazani u tabeli, kao i najjači predstavnik „prethodne” generacije i7-4770K koji je poslužio za testiranje overklok mogućnosti.

UD5 je odavno poznata oznaka u Gigabajtovoj klasifikaciji proizvoda. „Petica” je oduvek spadala u višu srednju klasu i bila bogato opremljena - tako je i ovoga puta. Naponsku sekciju čini 12 faza, što je svakako preterano za ovu generaciju procesora i nema naročit uticaj na mogućnost overkloka. U kombinaciji sa masivnim hladnjacima zaista deluje impresivno, ali čak i sam proizvođač priznaje da je to zapravo više stvar marketinga, nego potrebe. Od viška glava ne boli, pa tako nemamo zamerki na ovaj detalj koji ne utiče preterano na ukupnu cenu ploče i pri tome odlično obavlja svoju funkciju. Hladnjaci su bili jedva topli prilikom testiranja i7-4770K na taktu od 4,5 gigaherca. S obzirom na to da je ova ploča pravi predstavnik Ultra Durable serije, podnožje za procesor takođe je izrađeno robusnije od specifikacija koje Intel propisuje, pa su tako električni vodovi pozlaćeni i deblji od standardnih. Svi kondenzatori na ploči su aluminijumski, sa propisanim radnim vekom od 10 hiljada časova pri maksimalnom opterećenju. Četiri DIMM podnožja podržavaju RAM module maksimalnog takta 3000 megaherca i ukupnog kapaciteta 32 gigabajta. Slotovi za proširenje podrazumevaju tri PCI-E slota pune dužine, od kojih samo prvi ima 16 fizičkih linija, dok drugi i treći imaju osam, odnosno četiri. Naravno, podržane su kombinacije za dvostruki SLI i trostruki Crossfire režim rada grafičkih kartica. Tu su i dva PCI-E x1 slota i dva stara PCI slota, što je prilično neuobičajeno, jer je čak i na prethodnim generacijama ploča uglavnom bilo samo jednog ili su čak u potpunosti bivali izostavljeni. Izgleda da matora PCI magistrala prosto neće da ode u penziju.

Kada je povezivanje skladišnih uređaja u pitanju, UD5H koristi sve prednosti novog čipseta, pa tako raspolaže sa osam SATA portova, od kojih šest kontroliše sam čipset, a dodatna dva Marvellov kontroler. Oba podržavaju sve verzije RAID nizova, ali nažalost ne istovremeno. Tu su i M.2 kao i SATA-Express konektori koje nije moguće koristiti istovremeno. Pri tom će upotreba jednog od njih automatski isključiti dva SATA porta koje kontroliše čipset. Pozicija M.2 porta odlično je određena, tik ispod procesora, tako da pristupanje njemu neće iziskivati uklanjanje grafičke karte, kao što je to bio slučaj kod mnogih ranijih modela. Svi konektori raspoređeni su uz same ivice ploče i na njihov raspored i dostupnost nemamo baš nikakvih primedbi. Zvučnu podršku čini dobro poznati Realtek ALC1150 čip, dok je za mrežu pored standardnog Intelovog gigabitnog kontrolera zadužen i Atheros Killer E2201 čip, čime ova ploča dobija gejmersku notu. Ono što nas je pomalo razočaralo je podatak da i pored dva mrežna kontrolera ne postoji mogućnost njihovog rada u bridge modu, što je bila jedna od prepoznatljivih odlika ranijih UD5 modela. Pri tom Killer čip troši i nešto više procesorskih resursa u odnosu na Intelovo rešenje, tako da nam se zbog svega navedenog čini potpuno suvišnim. Još jedan detalj koji nam se nije dopao je nepostojanje E-SATA konektora na zadnjem panelu (uprkos ugrađenom Marvell kontroleru), kao i nedostatak DisplayPorta za integrisanu grafiku. Obe stavke postojale su kod modela Ultra Durable serije sa Z87 čipsetom, a prostora na zadnjem panelu svakako ne nedostaje. Moramo da napomenemo da već postoje dve revizije ove ploče od kojih verzija 1.1 raspolaže LED osvetljenjem audio sekcije, dok je ova koju smo mi testirali verzije 1.0 i uskraćena je za lajt-šou, što nam svakako nije nedostajalo. Sem ove, nema drugih razlika i budući vlasnici ne moraju da brinu da će ostati uskraćeni za neki bitan detalj.

G.1 Sniper jedan je od skromnijih predstavnika Gigabajtove Gaming serije. Tu „skromnost” treba uzeti sa priličnom dozom rezerve, pošto iako ne raspolaže PLX čipom za dodatne PCI-E linije i podrškom za četvorostruka grafička rešenja, kao ni dodatnim SATA kontrolerom, pa čak ni kuriozitetom novog čipseta – M.2 i SATA-Express portovima, po kvalitetu ugrađenih komponenata i uopšte kvalitetom izrade, ova ploča uopšte ne zaostaje za jačim modelima. Ovaj spartanski izgled nam se zapravo prilično dopada, jer je tu sve što je zahtevnom igraču neophodno. Iako pripada Gaming seriji, takođe raspolaže i svim već pomenutim karakteristikama Ultra Durable serije. Naponska sekcija od osam faza lako se nosi sa overklokom i postiže iste rezultate kao i prethodni model, a identična je i podrška za količinu i takt memorije. Dva PCI-E slota pune dužine izrađeni su po x16, odnosno x8 standardu i podržavaju dvostruka grafička rešenja. Tu su i tri PCI-E x1 slota, kao i očigledno neizbežna dva PCI slota. Raspored internih konektora takođe je odličan.

Posebna pažnja posvećena je zvučnoj sekciji čiju srž čini četvorojezgarni Creative Sound Core 3D čip, sa namenskim Burr Brown OPA2134 pojačalom za slušalice čiji je ROM moguće zameniti nekim drugim modelom. Dva prekidača kontrolišu nivo pojačanja, pa će tako zvuk i na slušalicama sa visokom impedansom biti dovoljno glasan za uživanje u igranju. Zvučni procesor raspolaže pozlaćenim oklopom koji za zadatak ima eliminisanje interferencija, a svi kanali takođe su fizički odvojeni u različitim slojevima ploče što uz Nichicon audio kondenzatore garantuje visok kvalitet zvuka. Uz ovakvo rešenje, pozlaćeni audio konektori se podrazumevaju, a tu je i namenski pozlaćeni USB DAC-UP konektor za povezivanje sa eksternim pojačalom. Čitava audio sekcija odvojena je LED osvetljenjem crvene boje, čije je režime rada moguće menjati u podešavanjima BIOS-a. Zadnji panel deluje pomalo siromašno sa samo četiri USB 3.0 porta, ali se ipak našlo mesta za DisplayPort. Za mrežu je zadužen već pomenuti Atheros Killer E2201 čip, ali s obzirom da je ovo ploča posebno prilagođena igračima, nepostojanje Intelovog mrežnog kontrolera joj ne možemo uzeti za zlo. Sem već pomenutog „mršavog” zadnjeg panela, zaista nemamo drugih zamerki.

Oba modela sjajno su se pokazala tokom testa. BIOS smo flešovali poslednjim verzijama i nismo iskusili nikakve bagove i nepravilnosti u radu. Overklok mogućnosti su bogate i više nego dovoljne da izvuku maksimum za svakodnevnu upotrebu iz procesora. Instalacija Windowsa 8.1 protekla je glatko u oba slučaja, a svi drajveri besprekorno su obavljali posao. Spartanska oprema Snajpera pokazala je i malu prednost u sintetičkim testovima u odnosu na UD5H, jer je nedostatak dodatnih kontrolera u nekoj meri rasteretio procesor i čipset. Naravno, te razlike su neprimetne u svakodnevnom radu, ali će igračima možda značiti činjenica da je na ovom modelu apsolutno sve podređeno što boljim performansama. UD5H košta oko 180 evra, dok je Snajper jeftiniji i košta oko 150 evra na domaćem tržištu. Oba modela zaista i vrede toliko, ali ipak malu prednost dajemo Snajperu jer ništa na njemu nije suvišno, a M.2 i SATA-Express interfejsi nam ionako još neko vreme neće značiti mnogo.

Vladimir TRAJKOVIĆ