Sapphire Radeon R7 260X OC 2 GB, Nvidia GeForce GTX 750 Ti 2 GB

Dok u svetu predstavljaju grafičke karte niže srednje klase, modeli s cenom između 100 i 150 evra kod nas su izrazito popularni, jer se nalaze na „psihičkoj granici” prosečnog domaćeg kupca. Kod ovih modela je odnos dobijenog i uloženog najizraženiji i proizvođači se oduvek trude da upravo u ovoj kategoriji ponude više. Bilo da su u pitanju video-izlazi, implementirane tehnologije ili čiste performanse, uvek je bilo bisera koji su se izdvajali kao optimalni. Kako vreme odmiče, kompanije su, u trci da naprave što bolju ponudu, došle do toga da je sada sa grafičkom kartom ove klase moguće 1080p igranje bez ikakvih problema. Oni koji najviše profitiraju iz ovog tržišnog takmičenja upravo su korisnici.

AMD je prvi predstavio proizvod nove generacije i reč je o Radeonu R7 260X. Ova grafička karta nije zaista potpuno nova. Ime jeste, ali iza njega se krije tipični Radeon HD 7790 sa novim taktovima. R7 260X se zasniva na uspešnom Bonaire čipu koji je izrađen u 28 nm, a pored toga poseduje 56 teksturnih i 16 ROP jedinica. Naravno, cena je kao i kod svih novih modela erodirala, pa ovaj Radeon upada u tzv. „sweetspot” kategoriju. Kandidat na ovom testu je potpisan od strane AMD-ovog premijum partnera po imenu Sapphire. Pun naziv testirane karte je Sapphire Radeon R7 260X 2GB GDDR5 OC 2x DVI. Poslednji sufiks zapravo govori o tome da su modifikovani video-izlazi, pa je ova karta obogaćena sa jednim dodatnim DVI izlazom, pored standardnih DVI, HDMI i DisplayPort. Mnogi će i te kako umeti da cene što je karta ove kategorije tako dobro opremljena video-konekcijama, a kasnije ćemo objasniti i zašto je to bitno.

Sama karta dizajnirana je u prepoznatljivom Sapphire maniru. Tu je veliki plastični oklop koji prekriva rashladno telo i jedini drugi uočljivi detalj je ventilator prečnika 80 milimetara. Ispod se nalazi telo sastavljeno od velikog broja aluminijumskih rebara kroz koje prolaze bakarni heatpipeovi. On nije preterano masivan, ali imajući u vidu omanji TDP čipa, to nije ni potrebno. Kada se ukloni kuler na videlo izlazi pomenuti Bonaire čip iz AMD-a. Oko njega se nalazi četiri GDDR5 memorijska čipa koji formiraju 128-bitnu magistralu. Oni su potpisani od strane Hynixa, a deklarisani su na rad od maksimalnih 7000 MHz. Naponska jedinica je vrlo jednostavna što je posledica upotrebe nezahtevnog GPU-a. Kako TDP iznosi 115 W, potrebno je imati jedan 6-pin molex konektor, kako bi se isporučilo dovoljno struje da bi ovaj Radeon radio kako treba. Treba dodati i opciju povezivanja dve ovakve karte u CrossFireX režim, što je omogućeno zbog implementiranog CFX konektora. Kako karta poseduje „OC” sufiks u nazivu, jasno je da se radi o fabrički overklokovanom primerku. Takt je sa propisanih 1100 MHz povećan na 1150, dok je memorija ubrzana na solidnih 6600 MHz. Time je dodato oko pet odsto ubrzanja u odnosu na referentni model. Dobra vest je da i pored povećanih taktova, karta kompanije Sapphire radi besprekorno. Temperatura GPU-a je razumno niska i ne prelazi 75 stepeni Celzijusove skale. Još bitnije je to da kuler nije opterećen i sa lakoćom zauzdava temperaturu. Kada se sve sabere, Radeon R7 260X OC je vrlo brza grafička karta čija je glavna prednost dobro hlađenje i odličan izbor video-izlaza.

Kao alternativu imamo grafičku kartu iz Nvidie koja je ujedno i najsvežiji proizvod u njihovoj ponudi. Reč je o prvoj grafičkoj karti koja upošljava GPU zasnovan na Maxwell arhitekturi. Dobro ste pročitali, Maxwell svoj debi nije našao u nekom GeForceu koji pripada gornjem domu, već u jednoj krajnje jednostavnoj grafičkoj karti. Govorimo o GeForce GTX 750 Ti, što znači da je sa novom generacijom Nvidia krenula iz sredine, umesto uobičajenom „vodopad” metodom gde se kreće od samog vrha. Testirana karta je stigla direktno iz Nvidie i reč je o referentnom modelu. Dizajn je izuzetno jednostavan i u poređenju sa R7 260X deluje kao da je iz dve klase ispod. Jednostavan i mali kuler, čije je telo izrađeno od jednog parčeta aluminijuma, hlađen je ventilatorom koji ima prečnik od svega 60 mm. On prekriva samo GPU, dok su ostali elementi na PCB-u jasno vidljivi. Ispod kulera se krije prvi Maxwell procesor za koji proizvođač kaže da je najefikasniji GPU ikada. Jako ambiciozna izjava, ali vrlo verovatno nije daleko od istine. Pre svega, treba reći da je Nvidia prilično dobro preradila Kepler arhitekturu. Dosadašnji obrazac u Kepler arhitekturi se oslanjao na jednu kontrolnu logiku na svakih 192 Stream procesora. Ovo je bio sasvim dobar pristup, ali nije koristio maksimalni potencijal CUDA jezgara. Prosto, tzv. Control Logic je imao kompleksan posao pred sobom. Da bi se rasteretio, Nvidia je dodelila jednu kontrolnu logiku na svakih 32 jezgra. Na ovaj način se, laički rečeno, „takt za takt” dobijaju oko 35 odsto bolje performanse. To je veliki napredak imajući u vidu da nema mnogo modifikacija postojeće arhitekture. Na ovaj način, GM107 uz manje CUDA jezgara dobija bolje performanse od prethodnika, u isto vreme smanjujući energetske budžete potrebne za njegov rad.

Još jedna bitna promena je povećani L1 keš koji u GM107 iznosi čak 2 MB. Drastično veća vrednost od onoga što smo navikli, posebno u ovoj kategoriji. Pored toga, novi dizajn čipa je takav da je još bolji u baratanju sa L2 keš memorijom. Na ovaj način se manje opterećuje memorijska magistrala, pa je čak i 128 bita dovoljno da obezbedi kartici odgovarajuće performanse. GM107 koji se našao u GTX 750 Ti izveden je u A2 reviziji, a u pitanju je čip površine svega 148 mm². Izrađen je u 28 nm proizvodnom procesu u pogonima TSMC-a, a broji 1,87 milijardi tranzistora. Poseduje 640 Stream procesora, 40 teksturnih jedinica i 16 ROP-a, što je sasvim u skladu sa standardima koje aktuelno tržište i konkurencija nameću. Naponska jedinica potrebna za ovaj čip je sasvim skromna i ima svega dve faze, što smanjuje troškove izrade. Razlog za to je TDP od svega 60 W, što je gotovo dvostruko manje od konkurencije u klasi. Ipak, nije sve bajno, pa GTX 750 Ti prema referentnom dizajnu ima dva DVI i jedan miniHDMI konektor. Daleko bolji set izlaza možete naći na alternativnim modelima. Izostaje i SLI konektor, pa povezivanje više grafičkih karti u isti sistem nije opcija. Iz ugla performansi, GTX 750 Ti je ispred Radeona R7 260X i smestiće se između njega i novog R7 265.

U svakom slučaju, obe karte imaju svoje prednosti i mane. S jedne strane Radeon je nešto sporiji i poseduje veći TDP pa zahteva 6pin konektor i potencijalno nadogradnju napajanja ukoliko niste dobro opremljeni. Zauzvrat nudi bolje opcije na polju video izlaza, nešto nižu cenu i CrossFireX mogućnost. GeForce GTX 750 Ti je veoma brza mala karta sa TDP-om od svega 60 W i kao takva je izrazito efikasna i nezahtevna, idealna za korisnike koji imaju slabašno napajanje, a žele ozbiljne performanse. Činjenica da ima tako mali TDP implicira da će GTX 750 Ti pre biti rasterećenje nego opterećenje sistema, ukoliko ste imali diskretnu grafičku kartu u sistemu pre nadogradnje. Dakle, svaki od ovih modela ima svoje „pro et contra”. Stoga, nemoguće je dati definitivnu presudu, pa ćemo krajnju ostaviti vama, jer kada nijanse odlučuju, korisnik najbolje zna šta mu je najpotrebnije.

Nebojša TODOROVIĆ