Indie puzzle platformeri su žanr koji je u poslednjih nekoliko godina sve zastupljeniji, može da se kaže i prečest. Studiji koji se late posla na ovakvom tipu igre sada moraju dobrano da zasuču rukave kako bi njihovi naslovi bili dovoljno drugačiji i, samim tim, interesantni igračkoj populaciji. Jedan od takvih poduhvata je Teslagrad, prvi projekat iz španskog studija Rain Games.

Igra počinje misteriozno i bez previše objašnjenja – mladića odraslog u hraniteljskoj porodici proganjaju ljudi u crvenom. On beži, naravno, na desno, kroz kišnu noć i sklonište nalazi u industrijskom kompleksu prepunom robota ali i prepreka i opasnosti. U igri ne postoji reč pisanog niti izgovorenog teksta, ako izuzmemo menije i odjavnu špicu ali se priča i dalje odmotava kroz delove crteža i lutkarske predstave na koje povremeno nailazite. Ovaj specifičan način pripovedanja je majstorski izveden i ni u jednom trenutku priča neće biti nejasna. Jedino što može da zada glavobolju su crteži koje nalazite, to jest osigurači kojima se pomenuti crteži otključavaju. Brojni su (ima ih 36) ali često teško dostupni ili skriveni tako da je za „pravo” kompletiranje priče potrebno dosta truda i veštine u komplikovanim platformskim deonicama.

Osnova većine logičkih problema je magnetizam. Igrač može određenim objektima da menja polaritet (prikazan crvenom i plavom bojom). Moguće je čak namagnetisati i glavnog lika, mada nije najjasnije kako je to moguće, kako bi se koristile razne rampe i platforme gde do izražaja dolazi odličan fizički model igre. Struktura Teslagrada podseća na metroidvania igre, što znači da ćete vremenom skupljati alate i moći kako biste pristupili sledećim delovima razgranatih nivoa. Povremeni su i boss okršaji protiv gargantuanskih robota. Iako spektakularni, ovi nivoi su izvor frustracija. Naime, dovoljan je jedan udarac da usmrti glavnog junaka posle čega se ceo nivo resetuje. S obzirom na to da borbe sa „šefovima” uvek imaju nekoliko stadijuma, povratak na početak lako može da odvrati od daljeg igranja, što bi bila velika šteta.

Vizuelno, igra je bombona. Autori su kombinovali nekoliko tehnika tako da su likovi tradicionalno ručno crtani i animirani, arhitektura je trodimenzionalna a prisutni su i jako prijatni svetlosni efekti. Dodajte na to i već pomenute lutkarske predstave i dobijate igru koja pleni izgledom, sa velikim brojem slučajeva kada ćete želeti da scene sačuvate kao wallpaper. Zvuk ne kaska za grafičkom raskošnošću i fenomenalno doprinosi atmosferi. Numere možda nisu „zarazne” ali će se odlično uklapati sa dešavanjima na ekranu i nisu nametljive.

Teslagrad je naslov u kome će se naći nekoliko profila igrača – ljubitelji logičkih igara, platformskih igara ali i poštovaoci umetnosti. Možda ne donosi novine u žanr ali je zato u pitanju skladna celina koju ne bi valjalo propustiti. Zamerke su sitne, pre svega, zbog povremenih skokova u težini koji manje strpljive igrače lako mogu izbace iz takta.

Bojan JOVANOVIĆ