Ko bi rekao da je prošlo skoro dvanaest godina otkako je mod DotA počeo da na igračkom tržištu krči stazu za žanr MOBA naslova. Iako smo, pogotovo u poslednje dve godine, svakih nekoliko meseci svedoci novog pokušaja da se zagrize u deo MOBA kolača, broj naslova koje dovoljno ljudi zaista igra može da se nabroji na prste jedne ruke osrednje nespretnog drvoseče. S druge strane pojavljuje se još više free-to-play (i najčešće pay-to-win) MMO naslova sa manje ili više ispeglanom, odnosno kompleksnom mehanikom. Grupa ljudi iz moskovskog Panzar Studia rešila je da će njihova igra, prvenac kojim će da se predstave svetu, da bude negde između pomenuta dva žanra. Panzar, koji je nekoć bio promovisan sa podnaslovom Forged by Chaos, nije ni pravi MMORPG (mada na prvi pogled izgleda tako), niti je MOBA u klasičnom smislu reči. Moglo bi da se kaže da Panzar postoji negde između ova dva pravca.

Ono zbog čega veliki broj ljudi pogreši u kategorizaciji Panzara je njegov izgled. Na prvi pogled vidite da je osnovno izvođenje identično kao kod većine MMORPG-ova – akcija sa pogledom u trećem licu iza vašeg lika, a ne odozgo izometrijski, kao što smo navikli kod brojnih MOBA naslova. Ipak, Panzar nikako nije MMO – nema perzistentnog sveta koji možete da istražujete, nema misija, zadataka ili priče. Sve što postoji u ovoj igri su okršaji dva tima gde likove kontrolišu igrači, a to možete da nazovete kako god želite – mape, arene ili battlegrounds.

Postoje četiri osnovna moda igre. Na prvom mestu je Domination, u kom pobeđuje tim koji duže poseduje kontrolni punkt. Ove mape su male i borbe na njima veoma su brze i dinamične. King of the Hill je varijacija na istu temu, samo što je baza koja se brani veća i sponovi se menjaju zavisno od toga koji tim je kontroliše. Mod Siege je klasični napad/odbrana utvrđenja sa više kontrolnih tačaka gde napadači moraju da koriste opsadna oruđa i prave mostove za prelazak preko šanaca. Tim koji brže izvede napad pobeđuje. Na kraju, tu je mod Meteor gde negde na mapi između protivničkih baza sa neba pada artefakt koji treba osvojiti i doneti u srce protivničke baze.

Iako igrači Panzara mogu da biraju između četiri rase i osam klasa, kombinacije istih ne postoje. To znači da imate samo osam opcija, odnosno da klasa za koju se opredelite diktira rasu koja će da vam bude dodeljena. Tako orci mogu da budu tenkovi ili berzerkeri, obe su melee klase, s tim da je berserkerov oklop slabiji, a napadi jači, dok tenk uglavnom upija udarce i štiti saigrače. Vilenjaci mogu da budu sestre vatre ili ledene veštice. Sestre vatre su čiste mašine za isporuku tone bola sa distance. Sa druge strane, ledene veštice su kompleksnija klasa sa veštinama za kontrolu i oslabljivanje protivnika. Ljudi mogu da budu paladini i inkvizitori. Paladin je najbliža stvar hileru, dok je inkvizitor Panzarova verzija roga sa veštinama za nevidljivost i pokretljivost. Na kraju su patuljci sa sapperom i gunnerom, oba su hibridne klase za podršku. Sapperi postavljaju toteme koji jačaju saveznike i u stanju su da prave teleportere koji uveliko olakšavaju kontrolu mape. Gunneri su inženjeri koji mogu da postavljaju mine, zamke i statične obrambene instalacije.

Iz bitke u bitku vaš lik stiče iskustvo i nivoe pa može da unapređuje veštine i specijalizuje određene aspekte svojih borbenih sposobnosti. Takođe stičete zlato i resurse, pa možete da kupujete ili da sami na osnovu recepata pravite predmete koji dalje jačaju karakteristike vašeg heroja. Postoje i kristali, resurs koji se kupuje za realne pare i predstavlja jedini način na koji ova igra donosi novac njenim tvorcima koji neprestano rade na novim mapama i organizuju događaje i turnire da bi igračima borbe bile još zanimljivije.

Pregled klasa otkriva nam kompleksnost koja se krije iza Panzara. U duhu svih dobrih MOBA naslova, bez obzira na veštinu pojedinca, najbitnija stvar u ovoj igri ostaje komunikacija i timski rad jer se klase veoma dobro nadopunjavaju. Tako tri igrača koja rade zajedno mogu da počiste duplo veći broj „naloženih” solista. Ta preko potrebna komunikacija nije uvek jednostavna ako ne znate ruski, pošto se Panzar najviše „primio” upravo na matičnom tlu. Ipak, relativno često nailazite i na igrače kojima nije problem da komuniciraju na istorijskom jeziku mornara i tada partije dobijaju onu dimenziju koju su dizajneri ovog naslova i osmislili.

Panzarova grafika izgleda veoma lepo, kao što i treba kada koristi CryENGINE 3. Estetika jeste subjektivna stvar, ali po našem mišljenju dizajn likova i raznolikost okruženja veoma su dopadljivi. Ipak, i oni igrači sa (relativno) slabijim računarima mogu da podese grafiku tako da izgled bude prihvatljiv, a da sve bude i dalje igrivo kada se na ekranu nađe dvadeset heroja i sve krene da pršti od magija i efekata. Najveći problem je veoma neravnomerno vreme čekanja na novu partiju, ali načelno je ispod pet minuta. Kada se podvuče crta, Panzar ne ostavlja utisak naslova zbog kog bi neko usled bujice oduševljenja trenutno ostavio Dotu II, HoN ili LoL, bez namere da se ikada osvrne. Ovo je igra koja popunjava interesantnu nišu i kao takva funkcioniše ekstremno dobro, ništa manje, ništa više. Ako vas zanima da vidite kako bi izgledala slobodna arena za malo veći broj igrača, nećete pogrešiti ako obrnete nekoliko partija Panzara, koji je, pre svega, besplatan. Može veoma lako da se desi da budete prijatno iznenađeni pa da ostanete uz ovu igru i mnogo duže nego što ste planirali.

Dragan KOSOVAC