Stick it to the Man je neduhovita komedija i banalno laka avantura. Njena jedina dobra strana jeste to što lepo izgleda.| Neduhovita komedija i banalno laka avantura. |
U pitanju je prvenac tima Zoink, blesava, nadrealna komedija u duhu crtanih filmova s Cartoon Networka (što se sveta igara tiče, stilski nas najviše podseća na Deathspank). Radnja prati Reja, lika kojem jednog dana na glavu pada izvesni vanzemaljski objekat. Rej pada u nesvest i budi se sa sposobnošću da čita umove. Dok pokušava da otkrije šta se zapravo dešava, za petama mu je takozvani The Man, loša parodija Pušača iz „Dosijea iks”... Dok čitate tuđe misli, ponekad možete da ih skupljate i sadite ih u mozak ostalih likova. Iako to zvuči kao zanimljiv koncept, nije dobro sproveden u delo, jer su „problemi” ili neviđeno laki (čoveka je ostavila žena jer ima loše zube, negde drugde ste našli prelepe zube, dajte ih čoveku) ili maltene besmisleni (dajte gajde usnulom Škotlanđaninu koji će u snu krenuti da ih svira, što će da čuje čudovište iz Loh Nesa, zbog čega će da izađe iz vode i time vam napravi most). Ipak, pošto u svakom trenutku na raspolaganju imate veoma malo „predmeta” i mesta na kojima možete da ih upotrebite, nikada nećete da se zaglavite. Ovo je avantura koju možete da pređete bez imalo razmišljanja. To nam i ne bi toliko smetalo da je igra smešna. Humor toliko naglašavamo zato što vas igra time bombarduje – pojavljuje se nova fora na svakih pet sekundi. Autori kao da su mislili da će šale da budu smešne samo zato što su blesave i traju dugo. Kako bismo vam lepo predstavili koliko su one zapravo naporne, zapisali smo uobičajenu monolog-foru u igri. Rej je otet, te je njegova devojka prinuđena da zamoli vanzemaljski objekat koji mu je pao na glavu da ga spase: „Arlin, ostani prisebna. Upravo si pitala čudovište s pipcima da spase tvog dečka, što je u suštini jedino što možeš da uradiš. Nadajmo se da je na mojoj strani. I nadajmo se da može da se kreće pomoću tih pipaka. I nadajmo se da uopšte može da razume šta pričam. Svi vanzemaljci govore engleski, zar ne? To je u modi, zar ne?” Sad zamislite da morate da odslušate 300 takvih dosadnih monologa koji niti produbljuju radnju niti su duhoviti... Pri kraju igre, pola vremena smo proveli u facepalm pozi, čekajući da likovi konačno prestanu da pričaju i puste nas da završimo igru kako bismo mogli da je opišemo. Sem toga, ne valjaju ni ostali elementi priče – zaplet i likovi. Ceo scenario doslovno može da se prepriča u nekoliko rečenica, što bi možda i bilo u redu kada bi se priča bavila nekim zanimljivim pitanjima, ali nema ni toga. Što se likova tiče, potpuno su jednodimenzionalni, nerazvijeni i zato nezanimljivi. Umesto zaključka, samo ćemo da kažemo da nam se u igri ubedljivo najviše sviđa pesma Kenija Rodžersa „I Just Dropped In (To See What Condition My Condition Was In)” u uvodnom meniju... Aleksandar ĐURIĆ | | |
