Konzola je vaš prijatelj

Većina korisnika GNU/Linuxa u nekom momentu dođe u dodir sa onim što se popularno naziva konzola ili terminal. Mnogi od njih, nenaviknuti na takav tip interakcije sa operativnim sistemom, dožive taj susret kao traumu, zbog čega slobodne operativne sisteme bije glas da su preteški za upotrebu. Oni koji izdrže udarac prvog utiska i počnu da se upoznaju sa CLI (Command Line Interface) načinom rada ubrzo uviđaju koliko prednosti ima ovakav princip . Da bi olakšali upoznavanje i rad u komandnoj liniji, nekolicina programera napravila je projekat „prijateljski” nastrojenog emulatora terminala pod nazivom CLI Companion.

Korisnici Ubuntu familije i .deb baziranih distribucija neće imati velikih problema da instaliraju ovaj program, dok će ostali morati malo više da se angažuju ukoliko on nije u riznici njihove distribucije. Sa zvanične strane na Launchpadu, u okviru kojeg se program razvija, moguće je preuzeti samo .deb pakete ili izvorni kôd kroz sistem za upravljanje projektima bazaar, pa je malo ručnog rada neophodno. Korisnici Arch Linuxa mogu da nađu CLI Companion na AUR-u.

Pokretanjem programa dobijamo jednostavan prozor, gde dominira klasičan deo za unos komandi u shellu, pošto CLI Companion nije ništa drugo do emulator terminala sa malo naprednijim mogućnostima koje mogu da olakšaju svakodnevnu upotrebu. S desne strane nalaze se tasteri za rad sa tabovima, pa je tako moguće u okviru jednog programa raditi sa više sesija. Iznad konzole nalazi se lista komandi, i njena koncepcija je ono što ovaj program izdvaja od drugih slične namene. Ona je, naime, izvedena u formi svojevrsnog rečnika koji sadrži naziv, parametre i kratak opis koje korisnik sam definiše. Primera radi, možete uneti komandu s parametarima ili bez njih i ona će se, kada je pokrenete, izvršavati na definisan način. Ukoliko pak želite da vas program svaki put pita za dodatne parametre, ili je to neophodno zbog prirode same komande, znakom ’?’ ukazaćete na potrebu ručnog unosa, pa će vas program u skladu s tim i pitati za odgovarajući parametar. Na taj način vremenom se formira baza komandi koje se najčešće upotrebljavaju, a da pri tom niste prinuđeni da pamtite predugačke nizove programa, komandi i parametara. Takođe, tako definisane unose moguće je pretraživati i pokretati klikom miša direktno iz liste, čime se štedi vreme i olakšava obavljanje pojedinih aktivnosti.

Program dolazi sa setom predefinisanih primera, a na korisniku je da tu bazu proširuje i prilagođava sopstvenim potrebama. Ono što ne treba smetnuti sa uma u toku rada jeste da ovaj program nema za cilj da obučava korisnike i da, kao i svi klasični emulatori terminala, zahteva poštovanje konvencija prilikom unosa komandi jer ne kontroliše da li su uneti parametri odgovarajući ili ne. Takođe, greške koje načinite u toku rada s programom reflektuju se na sam sistem, pa je određena doza opreza svakako preporučljiva.

S obzirom na to da testirana verzija još nije finalna, broj i ozbiljnost bubica u samom programu su zanemarljivi. Stoga, ukoliko imate averziju prema klasičnom kucanju, pokrenite CLI Companion i počnite da klikćete komande.

Goran STRIČIĆ