Jednostavna i efikasna obrada slika

Koliko puta ste čuli da je GIMP za Linux ono što je Photoshop za Windows? Na polju obrade grafike u svetu otvorenog kôda verovatno nema programa koji bi mogao da mu stane na crtu, ali, kao i u slučaju Photoshopa, malo je onih koji zaista vladaju ovom aplikacijom u tolikoj meri da bi mogli u popunosti da iskoriste njene mogućnosti. Čak bi se moglo reći i da pokretanje (polu)profesionalnih alata radi nekoliko izmena na slici može kod prosečnog korisnika da izazove popriličan nivo stresa dok se šeta kroz more menija i opcija pokušavajući da nađe ono što mu treba. Srećom, postoji više softverskih rešenja koja su okrenuta kućnim korisnicima bez velikih potreba i zahteva. Jedno od njih je i Pinta.

Pinta je višeplatformski editor slika nastao na osnovama i po uzoru na vrlo popularni program za Windows operativne sisteme po imenu Paint.NET. Namenjen je GNOME okruženju, ali se bez ikakvih poteškoća može koristiti i na ostalim okruženjima. Instalaciju programa moguće je uraditi na više načina, počevši od preporučene upotrebe odgovarajućeg menadžera softvera vaše distribucije, preko prekompajliranih binarnih paketa ili direktno iz izvornog kôda. U potonja dva slučaja treba obratiti pažnju na činjenicu da je Pinta rađena u Mono frejmvorku (otvorena implementacija Microsoftove .NET platforme), koji je potrebno obezbediti na sistemu kao preduslov za uspešno kompajliranje i upotrebu programa.

Pinta ima misiju da korisnicima omogući brzu i jednostavnu manipulaciju slikama i već prilikom prvog pokretanja programa očigledno je da je sve podređeno tom zadatku. Interfejs programa je jednostavan i lak za upotrebu, bez nepotrebnih opcija ili dodataka. Padajući meniji i traka sa alatkama na gornjem delu prozora su standardni, a s leve i desne strane radne površine nalaze se takozvani padovi, tj. podloge koje na sebi nose dodatne funkcije (slično trakama alatki). Ove podloge mogu se proizvoljno postaviti bilo gde na radnoj površini ili ostaviti da slobodno „plove”. Podloga za izbor boja i ona sa dostupnim alatom nalaze se na levoj strani, a kada izaberete neku od alatki u gornjem delu radne površine pojaviće se opcije za fino podešavanje. Uz desnu stranu prozora poređani su padovi za rad sa slojevima (layers) i istorijat promena, odakle se možete vratiti neograničen broj koraka unazad ukoliko vam se ne svidi kuda vaša kreacija ide.

Broj alatki i količina opcija koju Pinta nudi nisu naročito veliki, ali je sve što je bitno tu. Obrada slika je, pored osnovnih i dobro poznatih funkcija (promena veličine, rotacija, manipulisanje bojama itd.), moguća i primenom velikog broja efekata (zamućenja, dodavanje ivica, deformacije...). Takođe, prisutne su i alatke za crtanje i dodavanje teksta, tako da se kombinacijom dostupnih mogućnosti može napraviti zaista efektivan rezultat, a sve u zavisnosti od toga šta vam konkretno treba i koliko želite da se udubite u istraživanje. Rezultati svih izmena vidljivi su u realnom vremenu, pa je vrlo teško pogrešiti u toku rada. I početnici koji žele na brzinu da uklone crvene oči sa svojih fotografija, kao i napredni korisnici koji žele veću kontrolu nad procesom obrade sa Pintom mogu da zadovolje većinu svojih potreba.

Mesta za unapređivanje svakako ima, pre svega u broju dostupnih alatki, ali njihov broj ne bi trebalo da ugrozi sadašnji visok stepen upotrebljivosti i jednostavnosti korisničkog interfejsa. Iako je u početnim etapama razvoja, ovaj program je više nego upotrebiv i bez izraženih problema u toku rada.

Pinta omogućava sve ono što bi jedan prosečan editor grafike trebalo da radi, čak i više od toga, ali ono što ga izdvaja od ostalih jeste podređenost korisniku, koji ne treba da se opterećuje gomilom retko korišćenih opcija već mu se pruža maksimalan komfor u radu. Ukoliko pak zatreba ozbiljnija obrada, sve potrebne funkcije su tu.

Goran STRIČIĆ