Kalif umesto Linpusa

U prethodna dva broja pisali smo o slobodnim operativnim sistemima prilagođenim za specifičan hardver. U pitanju su prenosivi računari malih dimenzija koje najčešće pokreće Intelova platforma Atom sa integrisanim grafičkim adapterom. Iako se takvi računari u pogledu sirove snage ne mogu porediti sa savremenim višejezgarnim procesorima iz stonih ili serverskih konfiguracija, radi se o veoma isplativim sistemima, koji se, pored prenosivosti i malih dimenzija, odlikuju i malom potrošnjom energije, te priličnom tišinom u radu. Upravo zbog toga pre dve godine primetili smo pravu navalu Netbook (nešto manje i Nettop) sistema, koje su preko noći počeli da nude svi veći proizvođači prenosivih računara. Acer je među prvima predstavio svoju liniju Aspire One, koja je kupcima donela više od deset različitih modela zasnovanih na sličnom hardveru. Jedino što su inače zadovoljni korisnici poželeli da promene jeste operativni sistem.

Naime, za razliku od drugih proizvođača koji su prodavali svoje računare bez operativnog sistema ili im podigli cenu kako bi isporučili tada još aktuelan Windows XP, Acer je za Aspire One namenio Linpus Lite Linux zasnovan na distribuciji Fedora 8. Naizgled hvale vredan potez, da nije ne baš tako sitne afere sa Acerovim vlasničkim softverom, koji je pozivao korisnika da doplati nadogradnju na punu verziju. Dok su mnogi korisnici odlučili da jednostavno instaliraju neku drugu, postojeću distribuciju, Joao Ferro je preuzeo na sebe zadatak da spoji najbolje od oba sveta. On je napravio prilagođenu distribuciju namenjenu radu isključivo na Acer Aspire One prenosivim računarima, koja specifičnim izborom softverskih komponenti i prilagođenošću ciljanom hardveru produžava rad baterije, a istovremeno nudi korisnicima potpuno otvoren operativni sistem. Zbog čega je to važno? Setite se šta korisnici Apple računara uvek govore – zato što, jednostavno, radi.

Brojne su prednosti korišćenja distribucije u potpunosti prilagođene hardveru na kojem se pokreće. Pre svega, instalacija se može pojednostaviti i ubrzati izbacivanjem drajvera za sve uređaje koji se ne nalaze u datom računaru, a inače dolaze na instalacionom disku generičkih distribucija. Nakon procesa instalacije sav hardver morao bi da radi odmah i bez dodatnih podešavanja, koja su često najveća prepreka novim korisnicima koji požele da na svoj računar instaliraju neki GNU/Linux sistem. Ovaj problem posebno je izražen kod prenosivih računara, koji su praktično neupotrebljivi bez ispravno podešenih mrežnih adaptera, bluetooth prijemnika i sličnih komunikacionih uređaja. Dalje, veliki broj distribucija sa kojima se svakodnevno srećemo nije optimizovan za rad sa savremenim SSD skladišnim uređajima, čime se produžava vreme pokretanja sistema i skraćuje dužina trajanja baterije na prenosivim računarima. Na sve navedeno mora se dodati i podatak da većina postojećih aplikacija koje u radu koristimo gotovo svakodnevno nema korisnički interfejs prilagođen za rad na ekranima male površine. Istina, Linpus je rešio mnoge od ovih problema svojim sistemom Linspire, ali je on čak i bez Acerovog vlasničkog softvera iznervirao mnoge naprednije korisnike usled ograničavanja slobode za rad.

S druge strane, Kuki Linux 2.8 (čita se baš kao što se i piše) pravi je kolačić. U pitanju je derivat sistema Ubuntu 9.04 ili, preciznije rečeno, radi se o veoma modifikovanoj verziji Xubuntua. Za grafičko okruženje koristi se XFCE 4.6.1, koje karakterišu znatno manji sistemski zahtevi nego kada je reč o KDE ili GNOME okruženjima. Predodređeni fajl menadžer i dalje je Thunar u verziji 1.0.1, ali su zato brojne aplikacije koje možemo pronaći na Xubuntu desktopu ove zamenjene još „laganijim” suparnicima. Ono što se prvo primećuje u radu jeste nedostatak Firefox browsera. Umesto njega tu je sve popularniji Midori, zasnovan na pokretaču WebKit. Međutim, korisnici mogu da instaliraju bilo koji browser ili uopšte bilo koju aplikaciju kroz uobičajen Ubuntuov add/remove panel. Tako je po potrebi lako zameniti Claws Mail Evolutionom ili Thunderbirdom, dodati AbiWord pored postojećeg editora teksta Mousepad i slično. Ovo ne treba da vas čudi ako se ima u vidu to da Kuki koristi Ubuntu internet skladišta kao izvor instalacionih paketa. Jednostavno, autori ne osećaju potrebu da se nasilno distanciraju od svojih korena već se više okreću izmenama ispod haube.

Izgled radne površine ne razlikuje se od uobičajenog XFCE desktopa, pa ne postoji period privikavanja za korisnike koji su već radili sa ovim ili GNOME radnim orkuženjem. Instalacija sistema je brza i jednostavna, a od korisnika se traži minimalan broj podataka i praktično nema mesta za grešku, čak i ukoliko se radi o prvom susretu sa nekim GNU/Linux sistemom. Kuki je, čak i u alfa fazi razvoja, dovoljno stabilan i pouzdan sistem. Ipak, naše testiranje nije prošlo bez povremenih zastoja i minimalnih problema. Pre svega, ponekad je sistem odbijao da prepozna postojeću bežičnu mrežu bez očiglednog razloga. Takođe, treba uzeti u obzir i to da najveća prednost, potpuna prilagođenost Acer Aspire One računarima, predstavlja i najveću manu Kuki Linuxa. Stvar je veoma jednostavna – instalacija na računare drugih proizvođača neće dovesti do zadovoljavajućih rezultata.

Usled svega pomenutog, Kuki Linux bismo preporučili samo avanturistički orijentisanim vlasnicima nekog primerka iz serije Aspire One. Svim ostalim korisnicima Netbook računara i dalje savetujemo da obavezno isprobaju MeeGo (SK 7/2010), koji ostaje naš favorit kada se radi o konfiguracijama zasnovanim na Intelovim Atom procesorima.

Nikola BULJ