Ubrzana prirodna selekcija

3D Virtual Creature Evolution je program koji je najbolje smestiti u kategoriju simulacija. Radi se o simuliranju evolucije organizama kroz generacije, koja može postati vraški zanimljiva za posmatranje.

Pre svega se morate pripremiti na krajnje uprošćen prikaz organizama – oni se sastoje od kocki i kvadara. Ovim geometrijskim telima prikazani su segmenti tela organizama, kao i spojevi ili udovi koji povezuju segmente ili iz njih izviru. Kada evolucija počne, ovi delovi se pomeraju i organizam se realno pokreće prateći zakone fizike.

Šta je cilj evolucije? To sami određujete na početku programa. Zaboravite na borbu, rukovanje objektima, način prehrane i slično. Program je predviđen za evoluciju kretanja. Na vama je da bliže odredite tačan cilj evolucije (nazvan fitnes), što znači da će organizam biti procenjen kao uspešniji ukoliko izvrši radnje koje ste odredili kao primarne. Parametri mogu biti pređena daljina, način kretanja (skakanje ili puzanje), rast u visinu ili kombinacija nekih od tih parametara. Sva ostala podešavanja tiču se načina ukrštanja onih organizama koja su se pokazali kao uspešni, broja naslednih osobina u odnosu na broj slučajnih mutacija i slično.

Na početku je potrebno odabrati broj organizama koji će učestvovati u evoluciji. Oni će u prvom krugu poprimiti nasumičan oblik, ali u skladu sa zadatim parametrima, i počeće da se kreću dok ne istekne vreme koje im je dato na raspolaganje. Svakom organizmu možete dozvoliti nekoliko pokušaja u jednom krugu kako bi simulacija bila preciznija. Oni koji najbolje zadovolje kriterijume prenose svoje osobine i izgled u naredni krug, sledećoj generaciji organizama.

Praćenjem evolucije bićete u prilici da vidite najrazličitije oblike, od kojih neki vode brilijantnim mehaničkim konstrukcijama. Neki će se brzo kretati ali će se vrteti ukrug umesto da putuju što dalje, dok će neki, nažalost, predstavljati slepe grane evolucije, mutacije koje dovode do izumiranja vrste (organizam koji se koprca u mestu). Kada bismo umesto geometrijskih tela posmatrali ruke, glavu ili neke druge delove tela, ovaj program bi, slično pravoj evoluciji, mogao da predstavlja fabriku neopisivih užasa.

Velika mana programa je nedostatak objašnjenja naslednog modela predstavljenog matematičkim funkcijama (mozak organizama), što je donekle kompenzovano instrukcijama na YouTube kanalu autora i na Facebook grupi. Takođe, voleli bismo da vidimo pokazatelje kao što je energetska efikasnost kretanja, kao i neke druge uslove za preživljavanje organizama (iako nastale oblike možemo da posmatramo kao čisto mehaničke spojeve).

I dok tamo negde (verovatno za krajnju dobrobit čovečanstva), sakriveni od očiju javnosti, naučnici popunjavaju hrpu dosijea iks sa oznakom „nije preživelo”, na mnogo nižem nivou, ali bez moralnih dilema, možete se i sami umešati u evolucioni tok svojih virtuelnih organizama.

Ognjen POPOVIĆ