Konfiguriši po želji, i to sve na jednom mestu

Ne postoji na svetu čovek kome ama baš ništa nije zasmetalo u korišćenju operativnog sistema i koji baš nikada nije dobio želju da nešto na sistemu radi drugačije, da se neki deo sistema drugačije ponaša, da ga prilagodi sebi i time olakša posao i rad na računaru. Mogućnosti su različite, a sama potreba za podešavanjem i prilagođavanjem sistema zavise jedino od korisnika. Dok nekima uglavnom odgovaraju podrazumevana podešavanja sistema, drugi imaju potrebu da mu daju lični pečat, koji će svakako uticati i na komfor u radu ili barem na lični ugođaj. Kada sa jednom od najzastupljenijih GNU/Linux distribucija današnjice Ubuntu Linuxom povežemo želju za modifikovanjem sistema od strane korisnika, prvo što nam pada na pamet jeste Ubuntu-tweak, izvanredna alatka koja će na jednom mestu zadovoljiti skoro sve potrebe za menjanjem podrazumevanih podešavanja sistema.

Ubuntu-tweak napravljen je sa ciljem da prilagođavanje podrazumevanih opcija Ubuntu Linuxa učini što lakšim početnicima, a isto tako i onima koji nešto duže plivaju u Ubuntu vodama. Sve se izvodi s jednog mesta, iz prozora programa, što je mnogo lakše nego ista ta podešavanja „juriti” na drugim mestima i u više različitih konfiguracionih programa.

Instalaciju možete izvesti na više načina s obzirom na to da se Ubuntu-tweak ne nalazi u zvaničnim riznicama softvera Ubuntu Linuxa. To je aplikacija koju ne održava Canonical i samim tim ne stoji iza nje, zbog čega ga moramo instalirati na manje uobičajen način. U slučaju da sa zvanične prezentacije projekta preuzmemo DEB paket i dvokliknemo na njega, program će po prvom pokretanju u apt listu repozitorijuma sam dodati liniju za svoj ppa repozitorijum. Drugi način za instalaciju je ručno dodavanje ppa repoa i ručna instalacija u sledeća tri koraka:

sudo add-apt-repository ppa:tualatrix/ppa
sudo aptitude update
sudo apt-get install ubuntu-tweak

Kada je ppa repozitorijum dodat, program se može umesto apt-getom instalirati i korišćenjem upravnika paketa, bio to Synaptic Package Manager za Ubuntu ili Kpackage Manager za Kubuntu. Naravno, moguća je i instalacija iz izvornog kôda, a za uputstvo posetite zvaničnu prezentaciju projekta.

Pri instalaciji ikonica za pokretanje programa smestiče se u podmeni Sistemske alatke menija Programi. Po pokretanju Ubuntu-tweaka dočekaće vas krajnje intuitivan prozor u kojem je i na prvi pogled sve lepo i jasno uređeno. Levi deo prozora podeljen je po oblastima i sekcijama kojima ćete baratati. U tom delu nalazi se pet kategorija i to: Programi, Pokretanje, Radna površ, Lično i Sistem. Svaka od njih sadrži podmenije za podešavanje konkretnih delova sistema. Desni, veći deo prozora jeste deo u kojem zavisno od izabrane kategorije vršite samu modifikaciju sistemskih podešavanja.

U sekciji Programi nalaze se podešavanja i opcije za koja možemo slobodno reći da su svojevrsna kopija onoga čime barata upravnik paketa. Iz ovog dela možete ažurirati sistem, instalirati nove programe i ručno modifikovati listu riznica programa iz teksutalnog fajla. Možda najbitniju opciju koju poseduje ova sekcija čine unapred određene ppa riznice za popularne aplikacije kojih nema u zvaničnim riznicama distribucije ili svežije i bolje verzije programa kojih ima u riznicama. Jednim klikom na kvadratić ispred željenog ppa repoa taj repo postaje aktivan i iz njega možete instalirati željeni program. Ništa lakše, zar ne? Ova lista stalno se osvežava, tako da se nikad neće desiti da u ponudi imate određeni ppa repo za neku aplikaciju, a da njega fizički nema. Ponuda „ppa programa” velika je i ne vredi nabrajati ih sve, ali svakako da nećete ostati ravnodušni pred ovom opcijom i da ćete naći nešto čega u zvaničnim riznicama nema, a vama je potrebno.

Od ostalih opcija kojima Ubuntu-tweak barata treba pomenuti podešavanja vezana za podizanje sistema, kao i modifikaciju i dodavanje opcionih skripti menadžeru fajlova Nautilus. Na jednom mestu možete podesiti programe koji će se podizati zajedno sa sistemom, menadžer prijavljivanja na sistem, njegov izgled i ponašanje, kao i samu sesiju sistema. Bez Ubuntu-tweaka podešavanja ovih opcija vrše se u više različitih konfiguracionih programa. Dodavanje skripti u Nautilus vrši se jednostavnim prevlačenjem skripte iz prozora gde se nalaze ponuđene skripte u deo za aktivne skripte. Po zatvaranju Ubuntu-tweaka u Nautilusu će se pojaviti nove opcije za baratanje fajlovima. Posebno izdvajamo skripte Pogledaj kao administrator, Otvori omiljenim uređivačem teksta, Otvori terminal ovde i Premesti u.

Kao manu Ubuntu-tweaka treba navesti to da njime vrlo lako možete uključiti riznice zvanično nepodržanog softvera. Kako je to sad mana, pitate se? Samo po sebi, to i nije mana, a svakako ne mana Ubuntu-tweaka, ali postoji mogućnost da aktivacijom nekog ppa repoa dođe do sukoba verzija programa koje instalirate i one koje sistem koristi i sistemski su podrazumevane. Jedini način da ovo nekako izbegnete jeste da pazite šta radite, mada (prema ličnom iskustvu) ovako nešto u novije vreme se uopšte i ne dešava. Ipak, nije zgoreg pomenuti i to.

Pored opisanih opcija i mogućnosti podešavanja, Ubuntu-tweak ima još mnogo korisnih opcija za svaku namenu. Na vama je da ovaj fantastičan program instalirate i tvikovanje može da počne!

Nemanja TOBIĆ