Ako volite lik i delo Bila Tilera, koji se u svetu igara proslavio kao glavni dizajner igre The Curse of Monkey Island, onda će vas svakako obradovati vest da je nakon svoje prve nezavisne igre A Vampyre Story (SK 1/2009) njegov tim Autumn Moon Entertainment skovao novu poslasticu za sve ljubitelje avantura – Ghost Pirates of Vooju Island.

Nova priča o piratima smeštena je, kao što i sam naslov kaže, na ostrvo Vudžu i prati tri lika spojena spletom čudnih okolnosti. Papa Dok je visoki sveštenik ostrva Vudžu i iskusni vudžu (nešto kao vudu) mag. Džejn Sterling je žena od akcije koja radi kao špijun za kapetana Flinta. Na kraju imamo dobronamernog kuvara Blu Belija, koji radi na brodu ozloglašenog pirata Grin Birda kako bi sakupio novac za sestrinu protezu. Zaplet nastaje kada Papa Dok sazna da njegova supruga Kvin Zimbi kuje sa Grin Birdom zaveru protiv kapetana Flinta i njegove posade iz razloga koji će se otkriti u nastavku priče. Džejn je, takođe, saznala za zaveru te sa Blu Belijem (koji se tu zatekao slučajno) pokušava da upozori svog kapetana. Iako su uspeli da upozore Flinta, Zimbina armija zombija ih zarobljava i ubija Papa Doka, Džejn i Blu Belija (ovo sigurno niste očekivali). Srećom, Papa Dok je pre nego što su svi ubijeni bacio čini koje su ih bar jednim delom ostavile u životu – duhom. Kao što i sami zaključujete, na igraču je da povrati tela glavnih junaka i spase ostrvo od zlih namera glavnih negativaca.

Glavnu karakteristiku Ghost Piratesa predstavlja mogućnost igranja sa sva tri lika uz njihovu neposrednu komunikaciju. Iako ih nikada kroz igru nećete voditi zajedno, čini koje je Papa Dok bacio spiritualno su ih povezale i omogućile im da međusobno čuju ono što čuju i ostali, vide ono što vide i ostali i ponekad međusobno fizički kontrolišu tela jedni drugima. Ovo poslednje je posebno zgodno u situacijama kada nađete neki predmet koji je specijalnost nekog od vaših prijatelja. Tada ih možete pitati za savet oko načina primene tog predmeta.

Ne postoji određen redosled igranja koji morate da pratite. Iako igru počinjete kao Papa Dok, u bilo kom trenutku možete preuzeti kontrolu nad Džejn ili Blu Belijem. To neće imati nikakav uticaj na dalji razvoj priče, ali može doprineti entuzijazmu za nastavak igre ako ste se negde zaglavili sa Papa Dokom, a zaglavljivanja će svakako biti. Zagonetke su uglavnom logične, međutim često će vam biti potrebno određeno vreme da prodrete u logiku i način razmišljanja kreatora igre, koji inače ume da bude prilično uvrnut. U tome bi trebalo da vam pomogne taster ’Tab’, koji skraćuje muke traženja objekata s kojim se može ostvariti interakcija. Komande su svedene na minimum – za uspešno igranje biti vam potrebni levi klik, desni klik i pomenuti taster ’Tab’. Levi klik izvršava interakciju sa objektima, koja može da bude proučavanje, dodirivanje ili pričanje, mada izbor može da varira u zavisnosti od objekta s kojim se interaguje i situacije u kojoj se nalazite. Desni klik otvara inventar predmeta i ideja. Zašto ideje? Verovatno zato što, kao duhovi, glavni junaci ne mogu da nose više stvari odjednom nego pamte lokaciju predmeta za slučaj da im kasnije zatreba. Predmeti i ideje mogu da se kombinuju, što će biti neophodno za rešavanje većine zagonetki. Zagonetke se, osim na kombinacijama predmeta, zasnivaju na pravilnom tajmingu i pomoći prijatelja.

Igra nije preterano dugačka – iskusnijim igračima biće potrebno između osam i deset sati za prelazak, a onim manje iskusnim petnaestak, ako ne koriste pomoć sa strane. Gameplay stvara prilično opuštenu atmosferu koja vas postepeno uvlači u priču. Međutim, autori su hteli previše toga da ispričaju za ovako kratku igru i stiče se utisak da su pojedini delovi priče nepotrebni i da odvlače pažnju od glavnih dešavanja. Još jedan negativan aspekt Ghost Piratesa koji previše upada u oči jeste brzina izvođenja. Prelaz iz scene u scenu je spor, a tome u prilog nikako ne ide raštrkanost tragova i predmeta koje treba ispitati. Takođe, ponekad je teško znati šta je „okidač” za dalje odvijanje radnje te morate proći kroz sva tri načina interakcije sa objektima, što može da zasmeta naročito zbog činjenice da akcija ne može da se prekine. Jedini način ubrzavanja izvođenja jeste dupli klik, koji deluje samo ako želite brz prelaz iz scene u scenu.

Grafika u igri je solidna, a prosek izvlače ručno oslikani, prelepi pozadinski ambijenti. 3D modeli i animacije dobro su urađeni, ali smeta manjak detalja na modelima duhova koji učestvuju u većem delu igre, a ne izgledaju dovoljno uverljivo u odnosu na njihove telesne verzije. Ostrvo Vudžu može da se obiđe samo u dve rezolucije, i to 1024 x 768 (4:3) i 1280 x 800 (16:10), što je veoma čudna odluka razvojnog tima, za koju verujemo da će naići na negodovanje. Muzika je originalna i u skladu sa piratskim ambijentom. Dovoljno je zarazna da se „zakači” za uvo igrača, a da ne zasmeta igranju. Glasovna gluma je na veoma visokom nivou, što se nekako i očekivalo uzimajući u obzir renome autora. Zastupljeno je više akcenata, što doprinosi šarolikosti atmosfere. Blu Belijeve priče i Papa Dokovi šovinistički izleti daju igri posebnu draž i određenu dozu humora. Nažalost, duhovitosti koja će vas naterati da se smejete naglas nema dovoljno. Kroz celu igru ćete se smeškati, ali je mali procenat štosova za suze.

Zagriženim fanaticima avantura svakako preporučujemo da kao obavezno štivo u narednom periodu odigraju Ghost Pirates of Vooju Island, jer igra i sa svim navedenim nedostacima u potpunosti opravdava svoju nesuđenu ulogu spasioca žanra, bar dok štafetu ne preuzme A Vampyre Story 2: A Bat’s Tale, koji je u najavi.

Uroš ZORIĆ