Još jedna igra koja obrađuje vremenski period o kom smo toliko čitali, gledali, proživljavali ga kroz igre gazeći po pesku, blatu i snegu bojnih polja Francuske, Rusije, Tunisa, Alžira ili udobno zavaljeni u fotelju svoje lične vrhovne komande slali druge da gaze po njima. Elem, udobno se smestite u svoj štab i pripremite se da opet prežvaćete temu Drugog svetskog rata kroz lik i delo lidera jedne od sedam najvećih sila tog doba. Da li želite biti Staljin, Ruzvelt, Čerčil, De Gol (i samo pokušati prepisati istoriju) ili Hitler, Musolini, Todžo (i pokušati napisati svoju verziju istorije)?

Razvojni tim ove igre Enigma Software Productions je veliki deo svoje inspiracije tražio i našao u serijalu Total War, što se vidi po načinu kako su implementirane kopnene borbe, diplomatija i visok nivo potrebe za taktiziranjem u bitkama, a kada su u pitanju resursi i njihovo korišćenje, tu su se prisetili Civilizacije i kako je to bilo urađeno u njoj. Na primer, da biste gradili oklopne jedinice morate imati gvožđe, aluminijum za naprednije avione, hrom za naprednija oklopna vozila i slično, a da bi se to sve pokretalo potrebna vam je naravno nafta. Te resurse možete nabaviti trgovinom sa drugim nacijama ili ih silom uzeti osvajanjem teritorija. Po običaju, najvažniji je novac, jer služi za gradnju, popravku, unapređivanje, trgovinu i „zaslađivanje” diplomatskih ponuda, a stiče se sakupljanjem poreza, dobijanjem pozajmica i kredita od drugih nacija, diplomatskim ili trgovinskim sporazumima, posedovanjem nalazišta srebra, zlata ili dijamanata, a i kao ratni plen osvajanjem neprijateljskih teritorija.

Igra je podeljena u dva dela. U turn based Campaign modu obavljaju se sve strateške odluke, a u Battle modu se u realnom vremenu odvijaju bitke. Grafika nije spektakularna i na nivou je one već viđene u Total Waru, ali zato bar igra ne zahteva četvoroglavo čudovište od mašine. U strateškom delu imate pregled nad celom mapom, tj. Globusom, koji je podeljen na 175 teritorija i približno isti broj morskih površina. U zavisnosti od toga koju ste stranu odabrali, posedujete manji ili veći broj teritorija na kojima gradite objekte i u kojima regrutujete/proizvodite svoje jedinice. Ako ste bili vredni i pogledali ponuđene tutorijale koji objašnjavaju osnovne elemente, ne bi trebalo da imate većih problema u snalaženju. Tu je uvek i stari, dobri trial and error sistem upoznavanja, koji preferira većina igrača („šta on meni tu crtka po ekranu i objašnjava šta je topla voda, valjda ja znam bolje”). Ako imate ikakvog iskustva sa strategijama, bilo koji od ova dva pristupa oduzeće vam otprilike jednaku količinu vremena i živaca dok ne pohvatate sve konce i krenete u smislenu kampanju.

U Battle modu dolazi do izražaja taktički um (ili veća toljaga). Veličina armije na terenu ne mora automatski značiti i pobedu ako sami upravljate borbom, jer ima više elemenata koji utiču na ishod: reljef terena, moral i sastav jedinica (pešadija, oklopne jedinice, AT, AA, artiljerija, transport i zalihe...), koje su manje ili više sposobne za borbu sa drugim vrstama jedinica. Na primer, juriš tenkovima na utvrđene AT položaje vrlo brzo će od njih napraviti višetonske držače za hartiju, kao što će i artiljerija, koja bi, doduše, trebalo uvek da ima podršku zbog toga što je ranjiva u bliskoj borbi, od pešadije napraviti masne fleke.

Možete da pozovete i bombardere za vazdušni napad. Oni dejstvuju na dva načina – level za grubo preoravanje i dive bomber za precizan glanc. Od mornarice nadomak obale možete zatražiti baražnu vatru. Ova dva vida pomoći kopnenim snagama mogu se pokazati kao vrlo efikasni u zavisnosti od broja jedinica koje su uključene. Nakon akcije im treba neko vreme da se spreme za novi napad.

AI je solidan i u strateškom i u taktičkom smislu, mada se čini da je više naklonjen defanzivnijem stilu igre, osim u slučaju kada je osetno superiorniji. Strateški, recimo, ume da vas iznenadi objavom rata u nezgodnom trenutku, pomorskim desantom ili bombardovanjem kada to najmanje očekujete. Taktički se čini da preferira high ground princip borbe, kada se ukopa na vrh brda i čeka da mu dođete, a još ako ima i artiljeriju, a vi nemate bombardere... eto odmah dodatnog posla za pogrebnike.

Ako vam ne zasmetaju neozbiljni odzivi jedinica, pojednostavljenost diplomatije, istraživanja i menadžment resursa, izvesno će vam zasmetati određena nestabilnost igre i često iskakanje. Ima momenata kada radi savršeno duže vremena, a već pri sledećem učitavanju će zaglupeti i rušiti se pri ulasku u taktičku bitku ili tik posle njenog završetka. Nema nekih zacrtanih pravila ponašanja, pa izgleda kao da je to delo gremlina. Uvek postoji nada da će se nekom zakrpom to eventualno ispraviti, što bi u velikoj meri popravilo opšti utisak. Nažalost, problem sa jednoličnim odzivima jedinica ostaće nerešen i moraćete da trpite paranje ušiju kada vam se nemački vojnik odazove na američkom engleskom, sa otegnutim „Yees, Sir!”

Vojislav MITROVIĆ