Blagi užas... Specnaz 2 je verovatno najgora stvar koju sam ove decenije instalirao na računar, ako izuzmem pakistanski shooter Bhagat Singh, kapitalni horor od naslova koji se viđa samo jednom u karijeri. Prvi znak za uzbunu, posle kog bi svako normalan zaustavio instalaciju na polovini, bila je hosting poruka na ruskom, koja se kezila umesto sadržaja na www.specnaz2.com. Nema web sajta igre, a sajt proizvođača takođe se izgubio u magli...| Pucačina u čije je audio-vizuelne elemente, produkciju i dizajn u celosti uloženo između 50 centi i dolar i po. |
Specnaz 2 je pucačina u prvom licu, u čije je audio-vizuelne elemente, produkciju i dizajn u celosti uloženo između 50 centi i dolar i po. Svaki pojedinačni elemenat igre toliko je jadan, bedan i nikakav da mnoge Java igre za mobilne telefone nude kompletniji ugođaj od ovog užasa koji zaprema 3,7 gigabajta na hard disku. Zaista ne znam od čega bi trebalo početi blaćenje. Možda od štamparskih grešaka i kanibalskog prevoda na engleski na ekranu sa brifinzima? Možda od činjenice da se tokom svake celine u igri (Irak, Sibir, Čečenija...) borite protiv terorista za koji je korišćen potpuno identičan model? Kokanje jednog te istog bradonje tokom sat vremena patnje u Iraku podseća na neki scenario iz ranog „Monti Pajtona”. Samo što ovaj nije smešan. Isključiva namera autora igre, po svemu sudeći, bilo je puko navlačenje fragmenta napaljene ruske omladine na atraktivne pustolovine Specnaz komandosa. Tako nešto upalilo bi i kod nas: nije teško zamisliti JSO 2 igru koja se prodaje na kiosku za 400 dinara, oglašavajući mogućnost real time kontrole Gumara, Pacova ili Legije, na opšte oduševljenje nabildovanih goveda u crnim majicama sa facom vuka pod beretkom. Miodrag KUZMANOVIĆ | | |
