Krađa ljudskih mozgova i DNA koda, otimanje krava, pilotiranje letećim tanjirom, uz uništavanje imovine i lica, lansiranje analnih sondi iz ručnog lansera i druge atraktivne aktivnosti koje ste mogli da radite igrajući originalni Destroy all Humans! delovali su izuzetno sveže pre četiri godine. Kao i svaki serijal koji dominantno igra na kartu „šok vrednosti”, i DoH je počeo da gubi dah već u sledećem nastavku, da bi se baterija delimično do potpuno ispraznila poslednjim. Path of the Furon predstavlja end of the road za Destroy all Humans: Sandbox Games je ugašen od strane matičnog THQ-a, a završni radovi na verziji za PlayStation 3 su obustavljeni, što i nije prevelika šteta s obzirom na katastrofalno loš kvalitet igre.

Glavni protagonista Path of the Furona je ponovo sivi vanzemaljac Crypto, koga sedamdesetih godina prošlog veka zatičemo kao vlasnika Star Dust kazina u nekom simulakrumu Las Vegasa. Prošlo je nekoliko decenija od njegove incijalne avanture na „planeti majmuna” i Crypto je zaboravio šta znači biti Furon, prepustivši se pohlepnom sticanju novca, uz ignorisanje zadatka zbog kog je poslat na Zemlju: dezintegracije humanoida i harvestovanja DNK koda. Idila se ne bi prekinula da Crypto nije došao u sukob sa italijanskom mafijaškom porodicom koja drži konkurentski kazino, na šta naš alien odgovara kombinacijom grube sile i lukavštine.

OK, hajde da stanemo ovde. Nevidljiva barijera između funkcionalne parodije i neopisive banalnosti ovde je drastično prekoračena na štetu prvog faktora. Path of the Furon, za razliku od originala (i donekle dvojke), uopšte se ne trudi da zagolica maštu igrača iole inteligentnijim humorom i zapletom, već vam servira stupidno i ofrlje smišljenu priču koja je sve samo ne smešna. Loši plodovi umornog dizajnerskog uma prelili su se i na dijaloške deonice u igri (između Cryptoa i Poxa, hologramskog asistenta koga se možda sećate od ranije), koje sada vrcaju dosadom umesto inteligentnim varnicama.

Destroy all Humans: Path of the Furon sledi formu prethodnih igara, drastično pojednostavljenih GTA klonova, u kojima se sloboda akcije svodi na slobodu uništavanja. Ispunjavanje story misija i opcionih zadataka, kao i usputno uništavanje prolaznika, vojnika i policajaca daju vam dezoksiribonukleinsku kiselinu, koju možete iskoristiti za nadograđivanje oružja, opreme, štitova i osobina (kako vaših tako i vašeg letećeg tanjira). Obe vrste zadataka najčešće su neopisivo glupe, mada ćete povremeno naletati i na proplamsaje stare slave kroz neki solidno osmišljeni geg (nalik imitiranju Don Korleonea u prvom missionom ciklusu). Cryptovljev arsenal sposobnosti (body snatch bilo kog ljudskog NPC-a, cortex scan, telekineza i ostale) dopunjen je mogućnošću njihovog nadograđivanja kroz četiri discipline (Path of the mind, body...), čije upgrade poene dobijate zavisno od intenziteta njihovog korišćenja. Akciju ćete standardno odrađivati pešice (uz upotrebu jet-packa) ili vozeći leteći tanjir koji, pored mogućnosti za brz transport između hot-spotova, ima i drastično veću vatrenu moć od vaših ručnih primeraka oružja. Loša strana borbe i transporta u „sauceru” jeste činjenica da ne možete sleteti gde vam padne na pamet, već na posebnim „landing” lokacijama koje morate otključavati ispunjavanjem zadataka koje vam delegira idol drevnog Furonskog proroka (?). Ova neudobna rogobatnost stavlja finalnu tačku na poentu komparacije DoH i GTA igara.

Najporazniji elemenat igre bez ikakve sumnje jeste katastrofalno zasterela grafika: (ne) kvalitet prikaza je prosto nerealan za igru koja koristi licencirani Unreal engine (doduše, bez specifikacije rednog broja Unreal enginea...). Osim nekolicine svetlosnih efekata (kao što je upotreba Zappera), malo detaljnije pirotehnike i podrške za 720p i 1080p, Path of the Furon se minimalno razlikuje od četiri godine starog originala za Xbox i PlayStation 2. Autori igre su stilizacijom objekata pokušali da stvore efekat crtanog filma, ali rezultat je ispao više nego porazan, naročito u broju poligona NPC karaktera i objekata u okruženju, kao što su građevine i automobili, koji izgledaju übersramotno loše.

Destroy all Humans: Path of the Furon ne možemo preporučiti apsolutno nikome, čak ni igračima bez nogu i zaposlenja koji imaju sve vreme ovoga sveta.

Miodrag KUZMANOVIĆ