Kada je glavna junakinja nove point & click avanture iz City Interactivea mlada i perspektivna studentkinja arheologije iz Pariza i kada se dotična gospođica uplete u bujicu klišea koji podrazumevaju drevna proročanstva, izgubljene artefakte od starina, davno zakopane pa otkopane tajne vezane za templarske organizacije iz srednjeg veka, zabranjene rituale i obrede, mrke poglede i zidove tišine na sve strane, zavere i mračne likove u mračnim uličicama, premetačine stanova, pretnje, ucene i otmice, uz tradicionalno i poslovično nesposobnu policiju, većini igrača je ovo dovoljno da zakolutaju očima i batale celu stvar pre nego što je i probaju. Da li je, i pored svega ovoga, Scorpio Ritual još jedna smarajuća savremena detektivska avantura sa zapletom koji seže u prošlost ili je ipak vredan igranja?

Na poziv svog omiljenog ujaka (ili beše strica) Olivijea, naša junakinja Silvi odlazi na rodnu Maltu, gde će je zateći prazna kuća i intrige koje prate baksuznog rođaka, a vezane su za navodnu krađu artefakata pronađenih na sveže otkrivenim drevnim iskopinama iz XVI veka. Ono što sledi jeste očekivani koktel razgovora sa nekoliko pratećih likova, pravilne upotrebe ili međukombinacije predmeta na pravim mestima i puno vožnje simpatičnim mopedom od primorskog mestašceta Valeta, u kom je Silvi provela detinjstvo, do arheoloških ruševina Gozoa, uz posete umetničkoj galeriji u Istanbulu, kao i jednoj od vatikanskih rezidencija.

Point & click avanture novije generacije možda se retko kada mogu po kvalitetu svog sadržaja približiti nekim legendama iz žanra, ali su, s druge strane, pored tehničke ispoliranosti i raskošnije grafike, donele velika unapređenja po pitanju kontrola i mehanike igranja, koji više ne izazivaju glavobolju i višestruke zahvate da bi se odradile najjednostavnije radnje. U tom smislu, Scorpio Ritual je otišao i korak dalje prezentujući mehaniku igranja koja je toliko user friendly da je to ponekad i mana jer bitno smanjuje težinu igre, kao i izazove koje postavlja pred igrača. Elem, pritiskom na taster ’F1’ (ili klikom na upitnik u donjem desnom uglu ekrana) na ekranu će biti obeleženi svi važni ili upotrebljivi predmeti, kao i izlazi sa ekrana. Caka je u tome što na ovaj način neće biti istaknuti ostali elementi scene, koje će Silvi samo prokomentarisati (kada ih „napipate” kursorom u obliku oka) i koji nisu bitni za dalji tok igranja, što jasno sugeriše na to šta je konkretno upotrebljivo ili pokupljivo na datom ekranu (osim toga, bitnih elemenata na lokacijama i nema mnogo). U skladu sa ovim i težina zagonetki spada u kategoriju onih čije je rešenje logično i mogućno u stvarnom životu, što dodatno olakšava igranje i svodi ga na nivo „šetnje kroz park” (da se popularno izrazimo). Pored ove (polu)mane, igri bismo zamerili i previše veštačkih poseta istim lokacijama, čime je nevešto zamaskiran njihov nevelik broj. Jedine situacije kada možete pomisliti da ste se beznadeženo zaglavili najčešće su vezane za potrebu inspektovanja i izvršavanja posebnih radnji na inventarskim predmetima desnim klikom miša. Inventar pozivate klasičnim pozicioniranjem kursora uz donju ivicu ekrana, dok se na suprotnoj strani nalaze opcije za snimanje pozicije (za to postoji i prečica – tastera ’F2’), listing svih dijaloga, zbirka bitnijih dokumenata ili sadržaja pokupljenih knjiga, kao i Silvijin dnevnik sa zapažanjima u skladu sa progresom priče.

Vizuelno, igra blista u kombinaciji predivno fotorealističnih lokacija, kojima su besprekorno dočarane lokacije mediteranskog pojasa (ulice i trgovi Valete naročito lepo izgledaju) i pristojno modelovanih likova nevelike detaljnosti, što se i ne primećuje toliko iz daljine (uz zanimljivo insistiranje na sjajno modelovanim automobilima i drugim prevoznim sredstvima koji dominiraju u gotovo svakoj eksterijerskoj sceni i koji se ponekad čak i menjaju na istim lokacijama). Nažalost, odluka autora da igru „zarobe” u rezoluciju od 1024 x 768 piksela, uz frekvenciju osvežavanja ekrana od 60 Hz, neizbežno će povećavati potencijalnu glavobolju i bol u očima u skladu sa dijagonalom vašeg monitora. Glasovi protagonista takođe su nenametljivo i fino odrađeni, a na lokacijama se čuju zaista prigodne i kvalitetne muzičke kompozicije, koje se svojim kvalitetom izdvajaju od sličnih avanturističkih naslova.

Chronicles of Mystery: Scorpio Ritual je jednostavna, laka, nepretenciozna i pitka avanturistička zanimacija, koja je više namenjena avanturistima pripravnicima, ali koja će i iskusnije igrače držati ispred ekrana tokom svog nedugog trajanja. Silvi Laru ni u kom slučaju nema harizmu jedne Kejt Voker, ali su njene dogovoštine sasvim dovoljne da obratimo pažnju i na (potencijalno) sledeću igru iz opusa Chronicles of Mystery.

Aleksandar DINIĆ