WikiWikiMap

Udruživanjem ljudi do boljih mapa koje svako može da koristi besplatno

Iako često osporavana u konceptualnom i kvalitativnom smislu, Wikipedia je postala fenomen bez kog se Internet kao edukativno-informativna sredina ne bi mogla zamisliti. Njen značaj nesumnjivo pokazuje valjanost koncepta koji se zasniva na dobrovoljnom zajedničkom radu svih njenih korisnika. Slobodni softver sa tog aspekta takođe demonstrira takvu koncepciju koja dobrovoljni rad velikog broja ljudi čini mogućnim i valjanim zajedno sa kvalitetnim kranjim proizvodom. Kako se nekada moglo čuti, takav model razvoja, koji po svim pravilima nije trebalo da uspe, dao je bolje rezultate nego što je iko očekivao.

Kompjuterski programi i znanje nisu jedine oblasti u kojima zajednički rad može dati najbolje rezultate. Grupa ljudi, uviđajući probleme u oblasti geografskih podataka (geodata), odlučila je da princip razvoja koji srećemo kod slobodne enciklopedije primeni na ovu oblast. Tako je rođen projekat OpenStreetMap (OSM) – www.openstreetmap.org.

Kako? Zašto?

Bilo koja oblast ljudske civilizacije pri bližem pogledu otkriva propuste i probleme koji često nisu poznati javnosti, što njihovo rešavanje odlaže u nedogled. Kada govorimo o mapama, glavni problemi koji su kreatore projekta nagnali na taj korak tiču se prirode izrade i distribucije mapa. U većini slučajeva, njihovo kreiranje se finansira iz budžeta zemalja u kojima se to događa, pri čemu poreski obveznici koji su finansirali njihovu izradu bivaju ograničeni raznim pravima (copyright). Ograničenja ponekad idu toliko daleko da mape sadrže namerne greške kako bi autentičnost „zloupotrebe” bila lako potvrđena.

Openstreetmap je projekat koji je nastao 2004. godine i omogućava slobodno korišćenje i unapređivanje geografskih podataka svim korisnicima računara i Interneta na planeti. Koncipiran je tako da se ove operacije mogu izvesti vrlo brzo i lako budući da su tehnička rešenja prilagođena većini korisnika računara. Mape se mogu pregledati i modifikovati online, dok postoje i offline varijante. Ukratko, sloboda kreativnosti kada je ova oblast u pitanju, a sve u cilju dobijanja krajnjeg rezultata – kvalitetne i slobodne mape određenog područja odnosno celog sveta.

Korišćenje

Iskorišćavanje već postojećih podataka OSM-a vrlo je lako i ne bi trebalo da predstavlja problem većini korisnika računara. Link ka prozoru koji prikazuje mape jasno je naveden na glavnoj strani pa se klikom na njega dobija inicijalni prikaz Evrope sa elementima koji već postoje. Pregled mapa je trivijalno lak budući da se u gornjem levom uglu nalaze tasteri za navigaciju i povećavanje odnosno smanjivanje razmere. Pretraživanje se obavlja u polju smeštenom iznad mape pa korisnik može uneti ime željenog elementa (grad, put). Pretraga je trenutno u beta fazi pa greške ne bi trebalo da iznenade. Interfejs je zasnovan na tehnologiji AJAX.

Izvoz mapa je takođe na listi mogućnosti zahvaljujući SVG rendering engineu koji omogućava pravljenje kvalitetnih slika pogodnih za štampu. Lociranje korisnika (prikazivanje trenutne pozicije korisnika sa računarom, obično laptopom), bilo da je u pokretu ili ne, moguće je pomoću nekoliko aplikacija koje sarađuju sa podacima iz OSM-a (RoadNav, GPS driveNavSys, OpenCITT) za šta je naravno potreban GPS uređaj. Podrška za Garmin takođe postoji, a pominjanje GPS uređaja nas dovodi do još jedne njihove krucijalne namene kada je OSM u pitanju.

Upload

Inicijalno kreiranje mapa je jedan od najbitnijih postupaka njihove izrade. Tačnije, čitava ideja koja omogućava pojedincima da naprave mapu zasniva se na posedovanju GPS uređaja. OSM kreira mape zahvaljujući logovima iz uređaja koji u njima zapisuju kuda su se kretali. Logovi moraju biti u GPX formatu, a za njihov upload je potrebno kreirati nalog na sajtu. Kada fajlovi budu uploadovani, OSM engine nastavlja posao praveći od njih većini korisnika valjan proizvod. Na taj način se dobija osnova mape koja dalje mora biti dorađena odnosno popunjena podacima koji je čine potpuno funkcionalnom i korisnom.

Uređivanje

Kao i u slučaju uploada mapa, korisnik mora imati kreiran nalog na sajtu kako bi bio u mogućnosti da ih uređuje. OSM je u ovom aspektu vrlo dobro organizovan, omogućavajući korisnicima izbor između online i offline rada. Treba pomenuti da je mogućan i offline pregled prethodno preuzetih mapa adekvatnim aplikacijama. Uređivanjem mapa dodaju se informacije o objektima, što se može kretati od upisivanja imena ulice do ucrtavanja kuće ili zgrade korisnika zajedno sa opisom, brojem i ilustracijom, na primer. Tako mapa postaje kompletna i potpuno upotrebljiva.

Online uređivanje treba praktikovati za manje zahvate poput dodavanja imena ulicama, recimo. Aplet koji omogućava ažuriranje na Internetu zahteva uredno instaliran Java plug-in za Web browser. Naprednije akcije su ipak rezervisane za neki od offline editora koji bi trebalo da budu glavni izbor budućih aktivnih mapera.

Uređivanje mapa u offline režimu omogućeno je prisustvom nekoliko editora. Izbor može biti krajnje subjektivan, a u ponudi je čak pet aplikacija (JOSM, Osmeditor, Osmpedit, Potlatch, Merkaator). Mnoge od njih su još uvek u razvojnoj fazi, Osmeditor se pak više ne razvija (preporučuje se Osmeditor2 umesto njega), dok je Potlatch zasnovan na Flashu.

JOSM je, kako se može zaključiti, najbolje rešenje. Radi se o Java aplikaciji i za njeno korišćenje je potrebna Java 1.5, a program je „težak” nešto manje od jednog megabajta. Interfejs i mogućnosti JOSM-a predviđeni su za napredne korisnike. Za njegov rad je potrebno imati makar 256 MB radne memorije, a preporučuje se za uređivanje velike količine podataka, dodavanje informacija o objektima (fotografije, na primer). Bitno je naglasiti da JOSM ima automatsko ažuriranje promena koje su načinili drugi korisnici pa je idealan za grupni rad na određenom području.

OSM danas

Najboljom pokrivenošću se može pohvaliti Engleska čije su mape veoma dobro i kvalitetno napravljene. Veći gradovi Evrope već imaju solidnu količinu podataka, što se ne može reći za našu zemlju (postoji ucrtan samo Pančevački most). Stiče se utisak da je ceo projekat još uvek u zaletu, mada je vrlo bitno naglasiti da je infrastruktura dobro osmišljena i izgrađena.

Dokumentacija koja se može naći na sajtu (baziranom na Media Wikiju) vrlo je opsežna i detaljna. Počevši od uvodnih napomena o projektu, preko uputstava za korišćenje resursa, do instalacije i korišćenja OSM offline editora (sa Java detaljima), dokumentacija dobija dobru ocenu. Bolja organizacija ne bi škodila kako bi njena upotrebljivost bila što bolja.

Zajednica kao takva vrlo je bitna kada govorimo o projektu kao što je OSM. Najteži deo posla predstavlja uređivanje mapa formiranih od GPS logova jer bez osnovnih informacija o objektima one nemaju previše smisla. Svesne značaja što bolje dorađenosti mapa, zajednice okupljene oko projekta organizuju manifestacije nazvane „Mapping party” na kojima se što veći broj mapera okuplja na jednom mestu radi što produktivnijeg rada. Zajednica u punom smislu te reči.

Podaci koje projekat proizvodi objavljuju se pod Creative Commons licencom (Attribution-ShareAlike), dok je dosta programskog koda objavljeno pod GNU GPL licencom.

• • •

Openstreetmap predstavlja još jednu primenu koncepcije slobodne inovacije i dostupnosti u određenoj oblasti, u ovom slučaju geografiji. Već postavljena infrastruktura može biti odličan podsticaj za uključivanje u projekat, dok službe koje zakonski moraju koristiti GPS uređaje mogu biti interesantni snabdevači logovima. Nadamo se da će se OSM zajednica napraviti i kod nas i da će mogućnost svakog korisnika računara da uredi informacije o onome što najbolje poznaje projekat dovesti do uspeha, a celokupnom društvu obezbediti slobodne geografske podatke.

Ivan JELIĆ