.rs

Registrovan RNIDS • ADSL širom Srbije • privatizacija provajdera

Nakon više od pola godine, 13. februara konačno je registrovan RNIDS. Kada je trebalo pribaviti papire i uplatiti novac (doduše u relativno kratkom roku), od preko trideset osnivača broj se sveo na sedamnaest. Sedamnaestog februara je održana skupština i izabran je novi upravni odbor koji je uglavnom zadržao stare članove. Verovatno se pitate zašto je sve to toliko dugo trajalo? Zato što je u pitanju RNID Srbije, a kod nas sve ide veoma polako.

Verovatno vas zanima i kada će domen .rs zaživeti? Ne tako skoro. Ukratko, glavni posao tek predstoji. Potrebni koraci su da RNIDS potpiše sporazum sa našim nadležnim državnim institucijama i da zatim zatraži administriranje domena od organizacije IANA. Ona je u međuvremenu postavila uslov da se sa organizacijom iz Crne Gore koja pretenduje na administriranje domena .me prvo potpiše sporazum koji će garantovati da neće biti zlonamernih radnji sa postojećim poddomenima u .yu domenu (recimo, domeni pravnih lica iz CG koji su van cg.gov.yu, cg.yu i cg.ac.yu). Ovaj sporazum je pred potpisivanjem i nakon toga se može konkurisati za administraciju domena. Dosadašnja praksa govori da se na odgovor čeka ne manje od tri meseca s obzirom na to da je neophodno da se IANA uveri da je organizacija sposobna da uspešno administrira domen. Drugim rečima, treba organizovati konkurs za direktora i napraviti strukturu osoblja i zaposliti ga, napraviti pravilnik o korišćenju domena. Takođe, treba pribaviti neophodnu opremu i iznajmiti prostorije. Za to sve postoji budžet od 204.000 dinara skupljen osnivačkim ulozima (sada i druga pravna lica mogu postati osnivači ako pribave papire i uplate novac) i obećanje da će Ministarstvo za nauku i životnu sredinu pomoći (vid pozajmice kako bi RNIDS ostao nezavisan).

Na osnovu dosadašnjeg tempa kojim su se stvari odigravale, izjave da će od polovine godine registar zaživeti deluju veoma optimistično. Zaista bismo voleli da nas događaji demantuju.

RATEL

Od mnogobrojnih RATEL-ovih aktivnosti skrenućemo pažnju na proces prijavljivanja ISP-ova i izdavanje dozvola za rad. Ukupno su se prijavila 143 ISP-a i očekuje se da će većina dobiti dozvolu. Do sada je izdato više desetina dozvola i nakon završetka ovog procesa počeće isključivanje svih koji nisu podneli zahtev ili nisu dobili dozvolu, a takvih ISP-ova ima po Srbiji. Ako koristite usluge takvog provajdera, onda je vreme da se zamislite.

Takođe, razmotriće se i da li postoji potreba da se neki provajderi proglase za operatere sa značajnim tržišnim učesćem (kao što je Telekom Srbija u fiksnoj telefoniji i SBB u kablovskoj televiziji) što povlači da im RATEL nadgleda cene usluga. RATEL razmišlja i o kontroli snage predajnika bežičnog Interneta jer postoje slučajevi kada takva oprema ometa ostale korisnike opsega.

RATEL je izvršio promenu numeracije u telefonskom saobraćaju tako što je Mobilkomu dodelio pozivne brojeve 060 i 061. Zanimljivo je pitanje kada će RATEL odrediti koje će pozivne brojeve moći da koriste budući operateri fiksne telefonije i VoIP operateri.

RATEL je objavio (www.ratel.org.yu/biog/arhiva6.html) svoje ciljeve, nadležnosti, dosadašnje rezultate i planove za naredni period u sklopu svojih obaveza iz Zakona o telekomunikacijama i strategije Vlade koju je dužan da sprovodi. Biće veoma zanimljivo videti šta će od svega navedenog uspeti da ostvari tokom 2007. godine.

Provajderi i dešavanja

Dvadeset trećeg januara Telekom Srbija je konačno počeo da pušta u funkciju dugo najavljivane ADSL kapacitete po centralama širom Srbije i da dodaje novu opremu u centralama koje više nisu imale slobodnog kapaciteta. Spisak gradova i centrala bi zauzeo previše mesta (reč je o dvanaest novih gradova sa nekoliko desetina centrala) i ako se već niste informisali o tome da li imate tehničkih mogućnosti, sada je pravi trenutak da to učinite preko nekog provajdera. Dobar pregled instaliranih i planiranih kapaciteta možete naći na adresi www.beotel.net/adslsrbija.php.

Telekom će nastaviti sa instaliranjem opreme tako da broj od 200.000 priključaka, koliko je pominjano, lako može biti dostignut tokom godine. Time bi Srbija po broju ADSL priključaka gotovo sustigla Hrvatsku, mada Hrvatska ima manje stanovnika.

Zanimljivo je što je Telekom Srbija odlučio koju će opremu koristiti za univerzalni servis VSAT (www.gilatnetworks.com/Content.aspx?Page=PressReleases&PressReleaseId=129). Ovaj sistem će se koristiti kako za rezidencijalne tako i za korporativne korisnike, uključujući i transmisiju TV signala (npr. za prenose uživo).

Tržište telekomunikacija u regionu je u jednom vrlo zanimljivom trenutku. Vrše se preuzimanja (Telenor kupio Mobi63, Telekom Srbije kupio Telekom RS, Telekom Slovenije kupio drugog po veličini ISP-a u RS Blic.net), izdaju nove licence u mobilnoj telefoniji (treća u Srbiji – Mobilkom, treća u CG – Telekom Srbije u saradnji sa jednom holandskom firmom, treća u Makedoniji – Mobilkom, druga na Kosovu Telekom Slovenije). U Makedoniji je sve značajniji drugi fiksni operater sa nižim cenama... U celu tu priču počinju polako da se uklapaju i domaći Internet provajderi. Naime, neki od njih, čiji je vlasnik makar delimično država, moraće da se privatizuju. U javnost je dospeo EUnet koji će se prodavati u maju, a za njega je interesovanje izrazio Telekom Slovenije. Ova kompanija je zainteresovana za razne vidove ulaganja i u BeotelNet, YUBC i SBB.

Inače, kada već pominjemo Telekom Slovenije, vredi pomenuti da je ISP T-2 iz Maribora podigao tužbu protiv ove kompanije zbog zloupotrebe dominantnog položaja na tržištu i traži odštetu od 130 miliona evra.

Što se tiče noviteta kod domaćih provajdera, treba pomenuti da je EUnet svoju tehničku podršku koja radi 24 h prebacio na besplatan broj (0800) tako da korisnici nemaju dodatan trošak u slučaju tehničkih problema. BeotelNet je radno vreme svoje tehničke podrške proširio na 24 časa dnevno i uveo i broj na mobilnoj mreži za one korisnike koji pozivaju sa mobilnih telefona. NeoBee je takođe svoju tehničku podršku stavio na besplatan telefon.

Telenor najavljuje svoju 3G mrežu za mart, a Cisco, koji je konačno finalizovao otvaranje svoje firme u Srbiji postavljanjem direktora, najavljuje brz razvoj Internet komunikacija.

Banke i kartice

Davnašnja najava da BancaIntesa radi na tome da postane on-line procesor za platne kartice pala je u zaborav. Međutim, početkom februara na sajtu banke pojavila se Odluka o tarifi naknada za usluge za 2007. godinu (www.bancaintesabeograd.com/downloads%5Ctarifa-07.pdf?mId=31233) u kojoj se pominju dve usluge vezane za ovu tematiku. „Prihvatanje platnih kartica na Internetu – e-commerce” uz cenu za aktivaciju servisa od 40 do 200 hiljada dinara i „E-commerce godišnja članarina – Verify By VISA” gde godišnja članarina iznosi 800 dinara. Zanimljivo je što se ne pominje usluga „MasterCard SecureCode” iako ova banka ima najveći broj MasterCardovih kartica u zemlji.

Kako će sve to funkcionisati sa tehničke strane i će koliko procenata iznositi provizija po transakciji, još se ne zna. Nezvanično, početak usluge bi mogao da bude već početkom marta.

Konačni početak prave on-line trgovine neminovno će pokrenuti mnoge stvari na domaćem Internetu. Jedna od njih će biti i on-line reklamiranje koje je trenutno na jako niskom nivou. A o tome koliki značaj uskoro treba da dobije on-line trgovina kod nas možda najbolje govori podatak da je protekle godine u SAD ovim vidom trgovine potrošeno sto milijardi dolara. Ono što je karakteristično za ovaj vid trgovine jeste jako veliki rast: u SAD u 2006. godini porast je bio 24%, za 2007. godinu se očekuje 20%, da bi 2011. godine bilo potrošeno 225 milijardi dolara.

Do sada su banke u Srbiji koristile Internet za jednosmernu komunikaciju s klijentima putem svojih Web prezentacija (e-mail ne računamo jer je takva komunikacija moguća tek kada postanete klijent i samo za ograničeni broj problema i usluga), e-banking i za odobravanje brzih kredita. Za detaljnije informacije neophodno je koristiti telefon ili lično otići u neku poslovnicu. Međutim, Folksbanka (www.volksbank.co.yu) povukla je zanimljiv potez otvorivši on-line podršku preko svog sajta. Na ovaj način je omogućila dobijanje svih informacija o radu banke putem Internet chata. Nadamo se da će ovo označiti početak sličnih servisa kod drugih banaka i velikih kompanija koje se bave B2C poslovima.

Sličan pionirski iskorak u B2B načinio je „Cash & Carry Srbija”. Ova firma je održala prvu „online” aukciju u Srbiji, na kojoj su učestvovali lokalni dobavljači sa kojima Metro ima uspešnu saradnju i proizvođači Metro robnih marki. Ovim činom, Metro je postao jedina kompanija u Srbiji koja na taj način pregovara sa dobavljačima i proizvođačima. Nadamo se da neće jos dugo biti jedina.

Dušan DINGARAC