Najveći doprinos „silasku ratnih strategija u narod” je kroz svoju generalsku „Five Star” seriju dao „SSI”. od pojave legendarnog Panzer Generala (1994.) široke igračke mase su počele da potezne strategije shvataju kao igre, suprotno uvreženom mišljenju da se radi o suvoparnim učilima za ljubitelje vojne istorije i doktrine. Jednostavni interfejs i lako shvatljiva pravila donele su serijalu lepu budućnost i zavidne tiraže, uz pregršt nastavaka sa istim sufiksom (Allied, Fantasy, Star, Pacific, People’s General...).

Na primeru Panzer Generala, legendarnog oca kompletnog rodoslova vrlo se lako da uočiti trend „progresivne komercijalnosti” i uspešno podilaženje mušterijama: original je bio jedna od prvih strategija u SVGA rezoluciji, Panzer General 2 je doneo izometrijski pogled na bojište, dok je trojka o kojoj je ovde reč duboko zagazila u vode 3D akceleracije. Toliko duboko, da su autori Panzer General 3D Assaulta po našem mišljenju ipak malo preterali: napraviti poteznu strategiju koja bezuslovno zahteva 3D karticu (sa 8 MB video memorije!), nije fer prema ozbiljnim stratezima sa skromnijim mašinama. Na stranu što su igru time učinili pomalo nepreglednom (upotreba avijacije je znatno zakomlikovana). Cena lepote je ispala relativno skupa...

Sem 3D jedinica i terena, igra donosi i suštinske izmene interfejsa, pravila i celokupne mehanike, što predstavlja prijatno osveženje za vremešni koncept korišćen u prethodnim igrama. Prvo i najvažnije, više ne postoji kategorija „prestiž” (Prestige), koja je do sada služila kao neka vrsta valute za kupovinu i unapređenje jedinica. Za uspešna osvajanja i pobede u bitkama i dalje dobijate poene, ali oni ne igraju nikakvu ulogu vezanu za generalni sastav snaga kojima raspolažete. Nove modele ratnog hardvera i popunjavanje brojnog stanja jedinica dobijate besplatno, uz nekoliko pravila koja su po logici stvari morala biti zadržana (nemogućnost pojačanja za jedinicu u okruženju, kvantitet popune u zavisnosti od blizine gradova, istorijski okvir pojave novih modela...). Nabavka najvažijih primeraka ratne tehnike je u početku racionisana (što je realno), čime se izbegava mogućnost da posle uspešne bitke kompletnu armiju sredite iz osnova.

Radikalno je izmenjen i način evolucije sposobnosti koje jedninice stiču borbenim kaljenjem: umesto njih, iskustvo stiče komandant (Leader), od koga zavisi kvanitet i kvalitet akcija na bojištu. Koncept lidera sa specijalnim sposobnostima nije novost za „Five Star” seriju, ali je ovde postao apsoluno dominantan, gradivni element proizvodnje snaga. Naime, da bi sastavili jedinicu po želji, pored opreme (najveći šator na HQ ekranu) potreban vam je i komandant (idealno, odgovarajuće klase) i prazan armijski „slot” za popunu. Lideri se u osnovi razlikuju po klasama, iskustvu (broj simbola - zvezdica ili svastiki, sa desne strane portreta) i stečenim sposobnostima: svaki od njih ima rodovsku specijalnost (artiljerac, pešadinac, lovački, bombarderski, tenkovski, protivtenkovski i protivavionski komandant) od koje zavisi efikasnost u komandovanju određenom klasom ratne tehnike (tenkista može komandovati pešadijom, ali time ne može da koristi specijalne sposobnosti koje je eventualno stekao). Od broja iskustvenih poena komandanta (simbola) zavisi broj akcija koje u jednom potezu jedinica može da izvede (pokret, paljba, aktiviranje specijalne sposobnosti...), s tim da više ne postoji ograničenje na jedno pomeranje i jedno otvaranje vatre u tekućem potezu.

Specijalne sposobnosti su posebna priča: zavisno od iskustva, broju bitaka „ispod pojasa” i uspešnim akcijama (posebno dobar napad ili odbrana), svaki lider ima šansu da stekne neku od specijalki i time postane znatno efikasniji. Unikatnih sposobnosti ima tridesetak (Sharpshooter, Ground Taker, Agressive Attack, Sixth Sense, Blitzer, Tank Hunter, Infiltrator...), koje u kombinaciji sa veteranskim statusom (četiri i više „zvezdica”) dozvoljaju mnogo veću fleksibilnost pri projektovanju ofanzive. Pomenuti veteranski status omogućava i dodatna „rodovska” naređenja (ali samo ako određenom klasom opereme komanduje odgovarajući lider). Na primer, pešadijski veteran poseduje opciju za kamuflažu (odnosi jedan akcioni poen) čijom primenom njegova jednica postaje znatno teža za uočavanje od strane protivnika; lovački veteran i njegova „out od the sun” opcija dozvoljava da iznenadite protivničke avione iznenadnim napadom, tenkovski „hull down” vam smanjuje broj žrtava u bliskoj borbi...

Kroz osam kampanja, predstavljenih sa osam „najznačajnih” generala iz Drugog svetskog rata (nedostaju Rusi) u čije čizme uskačete, dobijate mogućnost da iz perspektive Saveznika ili Osovine odigrate veliki broj poznatih bitaka sa zapadnog dela ratišta. Ono što nas je veoma začudilo je potpuno odsustvo Istočnog fronta, koji se ne spominje ni u naznakama. Ne znamo da li su u pitanju razlozi političke prirode ili „deadline” za izlazak igre, ali objašnjenje o „koncepcijskoj nekompatibilnosti” nikako ne stoji. Da nije bilo Rusa koji su vezali 70% nemačkih efektiva, ne bi bilo ni iskrcavanja u Africi, Italiji, pa ni pompezne invazije na Normandiju koja se ovde tako lepo šepuri...

Miodrag KUZMANOVIĆ