Zavist je jedna od najgorih ljudskih osobina. Može da joj bude podložan čak i neko neljudsko biće kao, recimo, vampir. Da lord Kejn, gospodar svih vampira ovoga sveta, nije pozavideo jednom od svojih najbližih saradnika na paru prelepih krila, ništa od onoga što je opisano u Soul Reaveru ne bi se dogodilo. Ali, zavist prema onome što ne može imati pomračila je Kejnov um - u nastupu besa on je pokidao krila svoga starog prijatelja i vernog sluge Raziela, a zatim naredio da ga bace u jezero bez dna. I priča bi se tu negde završila da Bogovi nisu odlučili da ožive ono što je ostalo od Razielovog tela i da od njega naprave „skupljača duša” - kreaturu koja će, kada sakupi dovoljno znanja i moći, biti u stanju da se suprodstavi Kejnu i okonča njegovu hiljadugodišnju vladavinu.

Ma koliko ideja za neku igru bila dobra i originalna, danas se više ne isplati realizovati je na bilo koji drugi način do uz pomoć najnovije 3D tehnoloije. To svedoči i igra Legacy of Kain: Blood Omen firme „Crystal Dynamics”, tipičan primer dobrog zabavnog softvera objavljenog u pogrešno vreme. Arhaično izvođenje iz ptičije perspektive, i još neka starinska rešenja, uticala su na to da jedna sasvim solidna igra kao što je Blood Omen prođe gotovo nezapaženo među igračima. Nakon što su se pošteno opekli na tom primeru, a imajući iskustva sa 3D igrama kao što su Pandemonium 1/2 i Gex 3D, programeri „Crystal Dynamicsa” su sasvim očekivano novom Kejnu dodelili i treću dimenziju, svrstavši ga tako u red ozbiljnih konkurenata Tomb Raideru.

Raziel je, dakle, mrtav vampir (nije pleonazam). Na svom putu kroz Kejnovo kraljevstvo Nosgath, on prelazi iz astralnog u materijalni svet i obrnuto, skupljajući duše svoje nekadašnje sabraće i rešavajući lagane zagonetke. Većina njih se rešava u materijalnom svetu, mada postoje i one koje zahtevaju višestruko prelaženje iz jedne dimenzije u drugu. Kada u materijalnom svetu izgubi svu energiju ili eventualno upadne u vodu (što za prosečnog vampira, makar bio i pokojnik, nije nimalo zdravo), a s obzirom da ne postoji način da umre, Raziel se vraća u astralni svet sve dok ne sakupi dovoljno energije za sledeću dimenzionu transformaciju. Kao posebnu sposobnost on koristi svoja krila. Iako osakaćena u velikoj meri, ona mogu da uspore pad sa velike visine ili da obezbede privremeno lebdenje u vazduhu, čime se povećava dužina skoka (nešto slično onome što izvodi glavni junak igre MDK sa svojim padobranom).

Kako ubiti bića vampirske sorte koja su odavno mrtva, a pri tome ne primeniti klasičnu upotrebu zašiljenog glogovog koca? Najesti se belog luka, pa im dunuti u lice? Neee! Postoje mnogo efikasnije metode, a Raziel je, kao kolekcionar duša, neke od njih razvio do savršenstva. Sviđalo se to nekom ili ne, upravo taj segment Soul Reavera – čisto nasilje, predstavlja najoriginalniji deo igre. Neprijatelja je najpre potrebno ošamutiti, što Raziel čini goloruk ili pomoću relativno prostih oružja kao što su koplja, helebarde i sl. Nakon toga uzima dušu protivnika (čije telo tada nestaje) i time popunjava svoju energiju. Međutim, ukoliko duša ostane slobodna suviše dugo, njen vlasnik je ponovo privlači i vraća se nepovređen u život ili, preciznije rečeno, u smrt. Podjednako efikasni, ali još atraktivniji načini da se neprijatelji savladaju su sledeći: izložiti ih direktom uticaju svetlosnih zraka, baciti ih u vodu ili ih zapaliti bakljom. U kasnijim fazama igre glavni junak dobija specijalne moći koje koristi protiv težih protivnika.

Iz nejasnih razloga, sve igre koje se inicijalno prave za Playstation u PC verziji zadržavaju loše karakteristike uzrokovane objektivnim nedostacima konzole. Tako i Soul Reaver ima očajno glup sistem snimanja pozicija. Naime, pozicija se može snimiti bilo gde, ali glavni junak, nakon njenog učitavanja, nastavlja svoju avanturu sa početne lokacije u igri(?). Zahvaljujući portalima koji su razbacani po kraljevstvu, a koji postaju aktivni kada Raziel prvi put stane na njih, relativno je lako napraviti „hiper-skok” u zonu snimljene pozicije, ali uvek ostaje deo koji se mora igrati iz početka.

3D engine koji pokreće Soul Reaver zaista je vrhunski. Pored impresivne grafike i efektnog osvetljenja, on omogućava dinamički morfing objekata u realnom vremenu (događa se u momentu kada Raziel prelazi iz jedne u drugu dimenziju, izazivajući pri tome zakrivljenje prostora), što do sada nije viđeno ni u jednoj sličnoj igri. Nekim igračima će možda zasmetati kretanje kamere koja prati junaka sa svih strana (identična kinematika je primenjena u igri Gex 3D: Enter the Gecko), što ponekad može biti izvor problema, pogotovo kada ga kamera pretekne, pa igrač ne vidi šta mu se nalazi na putu.

Iako nije idealan, Legacy of Kain: Soul Reaver će zadovoljiti sve koji od igre traže non-stop akciju u vrhunskom grafičkom okruženju, a uz malo mozganja i upotrebu elementarne logike. Lepo, atraktivno i, što je najvažnije, zabavno.

Slobodan MACEDONIĆ