Upravljačke simulacije na temu razvoja ekonomske imperije, oplodnje kapitala, projektovanja železnice, parkova i industrijskih zona znaju da budu jako zanimljive, ali samo kada se svi potrebni faktori uklope na idealan način. U tom slučaju dobijamo Roller Coaster Tycoon, dok se veliki broj sličnih pokušaja na kraju pretvori u dosadne varijante Industry Gianta, Sim Eartha i Yoot Towera, koje mogu da zapale samo Nordijca sa koledža ekonomije koji želi da plaća porez kad poraste. Pomenutim trabakulama fali so svake uspešne igre: dinamika, uslovljena neizvesnošću kvalitetnijeg tipa od naglog skoka cene drumskog transporta robe...

Prosto je neverovatno da je tako zanimljiva tema - organizacija mafije samo nekoliko puta bila zastupljena u kompjuterskim igrama. Prva je bila King of Chicago na Amigi 500. Takvu prazninu onomad su popunili „Eidosovi” Gangsteri, koji su bez obzira na trapavi interfejs i dobru dozu nejasnoća ipak pridobili vernu masu fanova alternativnih načina za namicanje kapitala. Ovih dana smo, zahvaljući „Infogramesu” koji je preradio i unapredio svoj famozni Constructor (dodavši mu mu podzemni predznak i „gang” atribute), dobili i Street Wars (ili Mob Rule, zavisno of hemisfere izdavanja) koji ceo koncept podiže na „drugačiji” nivo.

U pitanju je prava pravcata zezalica sa mutnim svetom koji u stvarnosti ne zna za šalu. Grafika je nalik na uvrnuti crtać, mnogo je živopisnih likova sa suludim komentarima, i od strateških elemenata koji naoko nemaju veze sa životom (fuzija četiri radnika u jednog gangstera), do generalnog utiska sve podseća na crnohumorne burleske iz doba prohibicije. Za razliku od Ganstersa koji je bio nelineran, ali više upravljački orijentisan (na planiranje, uz razvoj podložan automatizmu), Street Wars sledi koncept misija koji je nalik na tipični RTS, uz veću dozu elemenata čiste i neposredne strategije.

Vizuelno i konceptualno, igra podseća na mešavinu Roller Coastera i Settlersa 3. Izometrijski pogled na „bojište” (grad), likovi koji hodaju okolo, policija koja brine svoju brigu, građani u šetnji, vaši radnici i mafijaši na redovnim radnim zadacima... I mehanika igre je tu negde, uz kupovinu zemlje, gradnju objekata, raspoređivanje radne snage, proizvodnje artikala, novca i novih radnika uz neophodnu dozu manipulacije mafiozima, likvidaciju protivnika, uništavanju ili preuzimanju njegovih nekretnina. Planiranje i akciju izvodite na glavnom ekranu, uz izuzetno jasan interfejs koji vas neće baciti u rebus.

Cela stvar je u velikoj meri kao crtani film, uz likvidacije koje ne izgledaju tako, policijske cepeline (!) za transport uhapšenih i likove sa „napuklim” glasovima nalik na Marlona Branda. Pre nego što se upustite u svet kriminala, vaš Boss (od koga dobijate zadatke pre svake misije) će vas kroz lagani set kvazi-tutorijalnih zadataka uvesti u koncept zdrave gradske ekonomije, kupovinu zemlje, gradnju objekata za izdavanje i proizvodnju, izbegavanje policije i gradskih vlasti. Uz napredak će vas sačekati sve složeniji i složeniji zadaci, uz neizbežnu pojavu rivalskih bandi u jednom trenutku.

Vaši sledbenici dolaze u tri osnovna oblika: radnik, „fixer” i gangster, svaki sa jasno razlučenom sferom delovanja u korist opšteg dobra. Radnici, naravno, fizikališu na građevinama, obavljaju proizvodnju u cementarama, ciglanama i fabrikama za unapređivanje stambenih zgrada (Gadget Factory) i ujedno predstavljaju gradivni element za druge dve klase sledbenika, Fixeri ih održavaju u tip-top stanju, gase požare, preuzimaju protivničke nekretnine, a služe i za miniranje istih. Gangsteri su naravno, isključivo namenjeni za neformalne metode pritisika na konkurenciju, eliminaciju protivničkih likova, demoliranje objekata i stražarsku dužnost.

Jedini profit koji ćete moći na početku da ostvarite je renta od takozvanih „tannera” (stanara). Oni vas umesto novca mogu snabdevati novim radnicima ili odgajati nove tannere. Stambene zgrade možete nadograđivati raznim poboljšanjima, sa ultimativnim ciljem podizanja kvalitativnog nivoa dotičnog objekta (stambena zgrada petog nivoa može da automatski proizvodi ganstere, čime se eliminiše potreba da ih stvarate trošeći četiri dragocena radnika). Od ostalih objekata svojim značajem se izdvaja groblje (!), gde ćete odlagati leševe konkurentskih pulena (ako ga ostavite da trune na ulici, policija će ga sigurno naći i za duže vreme stacionirati patrolu na mestu zločina). Kasnije, kada budete započeli posao u drugim gradovima, imaćete priliku i za kontakt sa raznolikim NPC-ovima, koji će vam za određenu sumu novca uraditi mnoge korisne poslove (unajmićete ludog klaničara za napad motornom testerom i plašenje konkurencije, ili prostitutku Lolu). Naravno, viši nivoi otvaraju i mnoge druge mogućnosti za zaradu (otvaranje restorana, pivara, kockarnica...).

Lepa i logična stvar je linerani razvoj imperije iz misije u misiju, bez potrebe da iznova gradite objekte koje ste prethodno podigli, dok je loša strana kumulacija grešaka, jer vam se može desiti da bezazleni propust sa početka igre postane nerešiv problem u sredini ili na kraju. No, uz dobro planiranje i dugoročnu viziju...

Miodrag KUZMANOVIĆ