Naučnici očekuju da će do 2050. godine, ukupna težina plastike u okeanima prevazići ukupnu težinu živog sveta sa kojim, ljudskom krivicom, deli stanište (izveštaj World Economic Foruma – januar 2016.). Upečatljiv pokazatelj je ostrvo plastike (Pacific Garbage Patch) u Tihom okeanu. Čak je postojala i peticija da se ostrvo proglasi državom (Trash Isle), ne bi li se podigla svest. Pre nešto manje od godinu dana, pomenusmo System 001, džinovsku plutajuću napravu, kao jedno od rešenja ove ekološke katastrofe. Kako je surova praksa pokazala, zamisao ipak ne pije vodu (niti skuplja plastiku). Pac-Man se kreće isuviše sporo, a vibracije na ivicama duguljastog splava teraju đubre u pogrešnom smeru.

Dok inženjeri i naučnici Ocean Cleanupa ne provale gde je zapelo, pojavljuju se nova rešenja. Studenti mašinstva Univerziteta u San Dijegu testirali su jedan od četiri prototipa plovila koja bi u budućnosti mogla da ganjaju okeansku plastiku. Reč je o solarnom, polu-autonomnom katamaranu bez posade. Floating Robot to Eliminate Debris, ili skraćeno FRED, prikuplja đubre navodeći ga na pokretnu rešetku, odakle dospeva u kontejner, a kontroliše se Xbox kontrolerom. Krajnji cilj je mnoštvo ovakvih čamaca i matični teretni brod gde bi vraćali prikupljeni otpad. Pre toga, neophodno je povećati im razmere, jer bi u trenutnoj formi posle nešto ozbiljnijih talasa i sami postali đubre na koje su se prvobitno okomili.