Nikola Jevremović

6. oktobar 2021.

U ponedeljak posle-podne, najuticajnija društvena mreža, sa svojim podružnicama, prestala je da radi na nekoliko sati. Kompanija je, kako tvrdi njen osnivač, ukupno izgubila 50 milijardi dolara. To veče i narednog dana, svetski i domaći mediji eksplodirali su po tom pitanju. Facebook se nije skidao sa naslovnih stranica portala. Naizgled nezavidna pozicija, sve dok se ne ukaže na potencijalni skandal koji se valja iza brda. U poređenju sa njim, prozivke na račun tehničkog sektora prilično su benigne. 

Frensis Haugen, koja je u Facebooku bila analitičarka od maja 2019. do maja 2020. godine, proteklih nedelja anonimno je iznosila u javnost više od 10 000 internih dokumenata u kojima je evidentno da čelnici kompanije nisu iskreni u svojim „opštim mestima” o suzbijanju mržnje, nasilja i širenju dezinformacija. Gornji dom američkog parlamenta (Senat) ovim povodom je naredio istragu, a Frensis je, nakon što je razotkrila svoj identitet, juče saslušana. 

Frensis Haugen

Facebook broji 2,8 milijardi korisnika, što čini 60% svih onih koji se internetom služe. Pošto je kompanija koja javno posluje na berzi, dužna je da bude transparentna prema investitorima. Kao što je poznato, algoritam platforme prati ponašanje korisnika (šta čita, na šta klikće...) i na osnovu toga priprema sadržaj za narednu posetu. Ono što interne prepiske i istraživanja pri selekciji sugerišu je da bes najbolje motiviše reakciju na neki post i komunikaciju sa drugima, tj. da se u tom emotivnom stanju provede najviše vremena na Facebooku. Dakle – mržnja je profitabilna! Ovakva praksa širom sveta izaziva sve veću podelu među ljudima, isključivost i političku polarizaciju, a u ekstremnim slučajevima služi i kao podstrek na zločine (kao primer se navodi stradanje Rohindži u Mjanmaru koje je počelo 2017. godine). Kako je Haugen sročila, mreža stimuliše ono najgore u ljudskoj prirodi... Tokom kampanje za poslednje američke izbore 2020. godine, algoritam je promenjen. Međutim, čim su oni okončani ponovo je vraćen u opticaj. 

Tokom svedočenja je pomenut i Instagram, za koji tvrdi da je naročito opasan za devojčice jer izaziva anksioznost i depresiju. Interno istraživanje pokazalo je da u 13,5% slučajeva korišćenje ove mreže pospešuje samoubilačke tendencije, dok u 17% pogoršava eventualni poremećaj ishrane. Dečaci su nešto otporniji. Američki dečji psiholog Džonatan Hait to objašnjava prirodnim nagonom mladih muškaraca da svoju agresiju ispoljavaju fizički (uživo), a ne emotivno, pa kad se dohvate telefona glavne preokupacije su igre i pornografija. 

Povodom ovih optužbi, javnosti se obratio Mark Zekerberg. Gle čuda, tvrdnje Haugenove „pogrešno predstavljaju naš rad i naše motive”. Uz to je dodao da u Facebooku veoma brinu o bezbednosti i mentalnom zdravlju korisnika. Da to nije slučaj, „ne bi zaposlili  više moderatora sadržaja koji o tome brinu nego bilo koja druga kompanija u ovom polju”. Opšta mesta tu ne prestaju, pa Facebook ni u snu „ne pospešuje polarizaciju u ostatku sveta”. Za kraj je dodao: „Poslednja 24 sata proveli smo u osnaživanju naših sistema nakon jednog od najgorih kvarova u skorije vreme. Prekid rada nas je podsetio koliko to što radimo znači ljudima... onima koji se oslanjaju na naše servise da komuniciraju, posluju i pomažu svojim zajednicama.”