Da li ste nekada (među nama govoreći) tragali za pornografijom na Internetu? Ako jeste, onda ste se sigurno našli na nekom od pornografskih tube sajtova, gde ste iskusili najintenzivnije bombardovanje sadržajem online. Čak i da ste redovni posetilac ovakvih web destinacija, verovatno vam je i dalje teško da razgraničite gde prestaje sadržaj, a počinje reklama, šta je besplatno, a šta se plaća, šta je amaterskog porekla, a šta je nastalo pod kišobranom jake produkcije, da li thumbnail vodi ka istom sajtu ili nekom drugom... Tu je i devojka koja želi da četuje sa vama, a za koju pop-up kaže da je iz vaše geografske blizine, kao i neki od neverovatno intenzivno reklamiranih cam sajtova. Ispod okeana ovakvog sadržaja nalazi se poslovni sistem baziran na raspodeli saobraćaja i podeli profita.

Pornografija na Internetu deluje kao sumnjivi kvart u velikoj metropoli, gde se retko zalazi. Kao nešto ograničeno i skriveno ispod površine, o čemu se radije ne govori, iako se priznaje da postoji. Malo je istraživanja na temu udela adult industrije u ukupnom Internetu, ali ono što se može naći zaista je zapanjujuće.

Prema istraživanju iz 2011. godine, svake sekunde troši se oko 3000 dolara na pornografski sadržaj na Internetu, 35 odsto downloada vezano je za „bezobrazne” filmove, a četvrtina upita u internet pretraživačima takođe ima adult karakter. Samo u Americi, na svakih 39 minuta nastaje novo delo pornografije, a osam odsto ostvarenog profita na Internetu odnosi se na adult sadržaje.

Kada se sve sabere, lako se izvodi zaključak - pornografija se veoma dobro prodaje, čak i onda kada je u velikoj meri besplatna. Adult industrija usvojila je poslovni model koji je ugrozio tradicionalno izdavaštvo i stare poslovne modele. To nije prvi put da se ova industrija kreće po horizontu inovacija. Verovali ili ne, pornografska industrija često se pominje kao zaslužna za najraniju implementaciju, čak i razvoj web tehnologija bez kojih danas ne bismo mogli da zamislimo PayPal ili YouTube, isto tako bezbedno plaćanje online, streaming video klipova, četovanje, optimizaciju i affiliate modele poslovanja. Pornografski proizvodi su prvi na Internetu koji su svojim tvorcima sadržaja donosili milione. Bili su online mnogo pre entertainment industrije.

To svakako nije čudno, jer je pornografija uvek prednjačila u novim tehnologijama, čak je uticala i na njihovo usvajanje. Takav sadržaj uvek se prodaje, a može i pozitivno da utiče na rane usvajače.

Dobar primer su video rekorderi. Holivud je bio u panici zbog nove tehnologije, čak je i pretio tužbama proizvođačima, dok je porno-industrija odmah prepoznala i usvojila novo tržište. Slično je bilo i sa uvođenjem kablovske televizije, kada su TV mreže tužile prve operatere sa argumentom da će bankrotirati zbog njih. Nešto novija istorija tehnologije pamti i borbu između HD DVD i Blu-ray standarda. Industrija za odrasle, zajedno sa proizvođačima konzola, kumovala je pobedi Blu-Raya.

Većina novih tehnologija, naravno, nije nastala pod okriljem porno-industrije, ali je ova zaslužna za njihov brži razvoj i rasprostranjenost. Na taj način testirane su i uspešno izvođene sigurne i anonimne finansijske transakcije, a neka vrsta streaminga video klipova javila se već u vreme dial up modema.

Tako je, još sredinom devedesetih, Ričard Gordon osnovao Electronic Card Systems, kompaniju koja je bila pionir u izvođenju online transakcija. Ova tehnologija nastala je ne da bi se knjige ili bilo šta drugo prodavalo online, već upravo pornografija. Iako je to bio prvi takav sistem najpre korišćen za prodaju pornografije, njegovo ime retko se pojavljuje u izvorima koji se tiču prvih online transakcija, delom i zbog činjenice da i on sam poriče povezanost sa adult industrijom.

Kada je u pitanju još jedna tehnologija bez koje ne možemo da zamislimo Internet - streaming video, opet je industrija za odrasle odgovorna za njeno rano usvajanje. Naime, sudeći prema nekim autorima, prvu vrstu streaming video sadržaja na Internetu razvila je holandska porno-kompanija Red Light District još 1994. godine. Porniće smo još tada mogli da gledamo online, i to u vidu streaming JPG slika, na modemu protoka 28,8 Kbit/s. To je bilo izvodljivo u browseru, bez potrebe da instalirate neki plug-in.

Još jedna značajna novina koja je došla sa porno-industrijom jesu optimizacija saobraćaja i affiliate mreže. Sajtovi za odrasle od početka su bili povezani, i slali su jedni drugima saobraćaj i delili profit. Često je dolazilo do ukrupnjivanja kompanija. Affiliate model kasnije je postao jedan od glavnih načina ostvarivanja profita na Inernetu.

Industrija za odrasle dugo je zarađivala od prodaje sadržaja i prva je usvojila streaming video. Međutim, sa uvećanjem internet protoka i populizacijom YouTubea, korisnički stvoren sadržaj postao je dominantan na Internetu. Ovo se odrazilo i na adult industriju, jer je ona prvi put, usled pojave nove tehnologije, bila na gubitku i u sličnoj poziciji kao njene kolege iz drugih izdavačkih delatnosti.

Amaterski sadržaj i različiti sajtovi koji liče na YouTube, ali su pornografskog karaktera, počeli su da iskaču na sve strane. Sem amaterskog sadržaja, bilo je i onog piratskog. Tube sajtovi za odrasle branili su se od vlasnika autorskog prava kao i YouTube - na osnovu safe harbour principa iz američkog copyright zakona, koji pružaoce usluga štiti za sadržaj koji su uploadovali korisnici.

Međutim, industrija za odrasle brže je rešila svoje probleme nego filmska i muzička. Naravno, i danas postoje tradicionalni izdavači koji se žale da ih tehnologija uništava, ali najveće kompanije naučile su da ostvaruju profit online, često kroz vezu sa tube sajtovima i reklamiranje superiornijeg (bolje produciranog) sadržaja. Najveći tube sajtovi sada su pod kontrolom svega nekoliko kompanija, a među njima, kao gigant u ovoj delatnosti, izdvaja se Brazzers. Ova kompanija rano je shvatila značaj besplatnog sadržaja i novog poslovnog modela, pa je paralelno lansirala svoje paid sajtove dok je finansirala pionirske tube destincije, čiji je vlasnik kasnije postala.

Iako su se krupni tradicionalni izdavači našli u problemu, hiljade malih i nezavisnih produkcija profitiralo je od veze sa velikim internet kompanijama za odrasle, uključujući tu i nebrojeno mnogo amatera.

Kako je adult industrija uvek prednjačila u usvajanju novih tehnologija, ona je dobar pokazatelj i budućih trendova. Istraživanje magazina „Xbiz” pokazalo je da pornografska industrija još nije zainteresovana za 3D tehnologiju, iako prati njen razvoj.

Filmska i gaming industrija već čitavu deceniju rade na omasovljavanju 3D tehnologije, ali za njenu implementaciju postoje velike prepreke. Ako je verovati prethodnim trendovima, kada porno-industrija oberučke bude prihvatila 3D, tada možemo očekivati i masovniju upotrebu i pad cena.

Takođe, iako krupni igrači pornografske industrije i dalje veruju u to da je budućnost pornografije osigurana na PC-ju, polako se okreću i tabletima i pametnim telefonima, mada i dalje na prenosive uređaje gledaju kao na sekunardno tržište. U tom smislu, još 2009. godine lansiran je Mikandi.com, prvi pornografski app market za Android. Apple nije dozvolio lansiranje ovakvog servisa za svoje uređaje.

I dok Apple uspešno uspeva da zaštiti svoje korisnike od pornografije (izuzev softcore filmova na aplikaciji Cinemax Max Go, koja je nekako promakla), retko kome je jasan potez ICANN-a, organizacije odgovorne za domene na Internetu. ICANN je, naime, posle dosta razmišljanja (još od 2000. godine) uveo domen .xxx, koji je u teoriji trebalo da reguliše pornografiju izdvajajući je, uslovno otvorena priroda Interneta i činjenica da pornografski sajtovi već koriste hiljade drugih domena uticali su na ignorisanje ove novine od strane pornografske industrije. Domeni ovog tipa jesu registrovani, ali u velikoj meri od strane institucija, organizacija i kompanija koje su želele da zaštite svoj brend. Registracija .xxx domena „u defanzivne svrhe” će, prema procenama, donositi oko 200 miliona dolara godišnje ICM registru, koji je pod upravom ICANN-a.