Dugo očekivani zvanični nastavak Blender sage konačno je predstavljen javnosti. Bete koje su kružile prethodnih meseci obećavale su mnogo, a zvanična verzija vam sve najavljene novitete stavlja na raspolaganje, i to zavijene u novo, lepše i brže ruho.

Umivanje

Blender je umiven velikim brojem noviteta na svom interfejsu. U odnosu na prethodne verzije, program je osetno brži, dok je vizuelno postao sličniji komercijalnim konkurentima. Paneli su postali fleksibilni, lako se postavljaju i skidaju sa interfejsa, a parametri i opcije na njima upeglani su i vizuelno i kontekstualno. Nakon malo lutanja u poslednjih nekoliko verzija, pogledi (viewports) dele se i spajaju na oba načina - na tradicionalni način preko kontrola u gornjem levom i donjem desnom uglu i na nov način - desnim klikom na željenu ivicu. Jedan od najvažnijih noviteta su i redefinisane prečice na tastaturi, koje su u novoj verziji znatno intuitivnije i saobraznije drugim paketima.

Recimo, orijentacija i pomeranje u 3D prostoru konačno su prestali da budu poligon za eksperimentisanje. U nekim od prethodnih verzija ovaj element korisničke školjke bio je toliko odbojan i frustrirajući da su korisnici neretko odustajali od detaljnijeg upoznavanja sa programom. Centralnu ulogu za kretanje kroz 3D prostor preuzelo je srednje dugme na mišu, desno dugme služi za selekciju objekata, dok levi taster služi za operisanje objektima. Na centralnoj sceni našlo se još mesta i za tastere ’Ctrl’ i ’Shift’, koji aktiviraju alternativne ili oprečne funkcije pojedinih alata, dok tasteri ’X’, ’Y’ i ’Z’ ograničavaju funkcije Grab, Scale i Rotate (tasteri ’G’, ’S’ i ’R’) po istoimenim osama.

Posebno nas je obradovalo to što je radni tok prečišćen, pa mnoge od pomenutih prečica rade u svim modovima. Uopšte, verzija 2.57b donosi novi, bolji look-n-feel u svakodnevnom radu, a to je veoma bitno kako za verne korisnike koji će sada biti produktivniji tako i za potencijalne korisnike koji će na sajt blender.org stići čitajući prikaze i najave nove verzije po forumima i webzinima.

Vajarski espap

Bez zalaženja u sitna crevca, čini se da je alatima za modeliranje u novom Blenderu posvećeno najviše pažnje. Najatraktivniji među njima svakako su vajarski alati, bez kojih se danas praktično ne može ni zamisliti moderan 3D paket. Vajarski ili Sculpt mod znatno je optimizovan, a manipulacija i transformacije nad geometrijom već su na oko brže bar dva puta. To je delom postignuto i time što su sve operacije vajanja, subdivision i multiresolution implementirani uz pomoć multithreadinga.

Osim toga, rad sa memorijom žestoko je optimizovan, pa je sada za isti model potrebno od dva do četiri puta manje memorije. To znači da novi Blender s lakoćom izlazi na kraj sa daleko kompleksnijim modelima nego pre. I sámo iscrtavanje je drastično brže u novoj verziji zahvaljujući tome što se geometrija poverava GPU-u, a veoma detaljne multirezolucijske modele moguće je iscrtavati u nižoj rezoluciji u toku navigacije u 3D prikazima.

Treba reći i to da je novi Multiresolution poput Subdivisiona implementiran kao modifier, što donosi nekoliko očiglednih prednosti. Pre svega, sada ga možete pozicionirati posle armaturnog modifiera, pa će displacement (pomeraj) da prati deformacije. Druga velika prednost je i to što je Multiresolution sada kompatibilniji sa sistemom za animiranje, a ne treba zapostaviti ni koncepcijske prednosti novog rešenja za budući razvoj ili skriptovanje.

Novi Blender konačno donosi i modifier koji već neko vreme postoji kod rivalskih paketa pod nazivom shell modifier. Reč je o Solidifyju, koji na inteligentan način dodaje debljinu tankim objektima. U prethodnim verzijama u nekim situacijama ste mogli da se izvučete pomoću dvostranih poligona, ali takvi objekti nikad nisu izgledali realistično. Solidify takve probleme rešava lagano, a mreža objekata na koji primenite ovaj modifier neće biti oštećena lošim normalama ili nezgrapnom topologijom.

Vis vitalis

Oživljavanje modela i svih njihovih parametara odavno je poznato kao mantra serije Blender 2.5x. Međutim, arhitektura prethodnih verzija se na momente opirala tome i novi Blender je dobio nekoliko kompletno redizajniranih animatorskih alata. Tako se pojedinačni parametri modela u novoj verziji animiraju uz pomoć F-krivih. F-krive su animatorski grafovi na kojima se, poput tačaka na spline krivama, nalaze ključni frejmovi - oni tangentama definišu kako kriva ulazi i izlazi iz ključnih frejmova, te pružaju odličnu kontrolu nad pokretom. Tako definisani pokreti grupišu se u akcije koje se mogu instancirati, „lejerovati” i mešati u NLA (Non Linear Animation) editoru. F-krive imaju svoje modifiere kojima se mogu simulirati efekti poput šuma (randomizacije), ekstrapolacije ili bilo koje druge matematičke formule, uključujući tu i generisanje krivih iz audio snimaka, a pošto su na drugom nivou modifieri ne menjaju ključne frejmove, što je velika prednost. Najbitnije je to što se akcije mogu stalno koristiti iznova pošto su sve operacije nad njima nedestruktivne.

Radni tok takođe je unapređen činjenicom da više ne morate ulaziti u mod za editovanje krivih pošto su sve F-krive non-stop aktivne. Stari plutajući panel za F-krive zamenjen je novim, koji omogućava lakše menjanje parametara krive na kojoj trenutno radite. Pored toga, otklonjeno je i sijaset drugih sitnih nedostataka koji su prekidali radni tok i činili proces animiranja neugodnim.

U nove animatorske alate spada i Spline IK. To je zapravo ograničenje koje lanac kostiju orijentiše duž krive. Kontrola lanca kostiju na ovaj način daleko je lakša od tradicionalnog metoda, a rezultati su mnogo lepši. Ovaj alat animatori digitalnih likova će koristiti za animiranje fleksibilnih delova tela poput repova, pipaka ili kičme. Isti sistem, međutim, može lako da se primeni i na animiranje konopaca, bičeva, lanaca itd.

UV-ijanje materijala i tekstura

Blender donosi i nekoliko sjajanih noviteta kada je u pitanju izvoz UV mapa. Sada je, pored rezolucije bitmape, moguće podesiti i tzv. Fill opacity, koji će vam umesto golih žičanih poligona omogućiti da vidite i njihovu boju. To mnogo olakšava lociranje poligona na kojima se radi prilikom oslikavanja UV mapa. Snalaženje na žičanoj mapi bez ove opcije može biti veoma nezgrapno na kompleksnijim modelima, a nema ništa gore nego kada nakon nekoliko sati robovanja u GIMP-u ili Photoshopu shvatite da ste uzalud sređivali pogrešnu grupu poligona.

Uz Fill opacity, ubrzanje u editovanju UV mapa je i tzv. Live unwrap. Ukoliko radite sa kompleksnim modelima, postaje zamorno beskrajno uzastopno obeležavanje ivica i unwrapovanje žičanog modela. Zbog toga je u novoj verziji dovoljno da aktivirate opciju Live unwrap i počnete obeležavanje ivica, a prikaz UV mape će se ažurirati automatski. Iako takav način rada predstavlja znatno unapređenje u odnosu na prethodni workflow, verovatno bi razvijanje po materijalima ili drugim poligonalnim mapama kao početni korak za Live unwrap bilo još bolja ideja. Nadajmo se da će ova opcija ugledati svetlost dana u nekoj od narednih verzija Blendera.

Koncept rada sa materijalima takođe je prečišćen, pa sada više nema nedoslednosti ukoliko prelazite na čvorni (node) model rada. U prethodnim verzijama bilo je moguće da se senke i drugi globalni parametri za materijale podešavaju za svaki materijal posebno po prelasku na čvorni model, pa su se u renderu javljale brojne anomalije čiji je uzrok bilo teško otkriti i još teže popraviti, naročito u komplikovanim scenama. Nova verzija je stvari vratila na svoje mesto, te se po prelasku na čvorni model globalni parametri za materijale podešavaju na jednom mestu. Takođe, kada dodajete novi materijal, on neće biti kopija već postojećeg materijala, što je često značilo da ručno vraćate postavke za gomilu parametara. Doduše, sada postoji dodatni korak kojim birate koji materijal želite da koristite u novom slotu, što opet nije idealno, ali je svakako zgodnije nego metoda iz prethodnih verzija.

Naravno, sami materijali retko daju finalni fotorealistični izgled objekata bez tekstura. Blender podržava tri tipa osnovnih tekstura: slika, proceduralne teksture i mape okruženja (environment maps), i u poslednjih nekoliko verzija ta osnovna postavka nije se bitnije menjala. Međutim, nova verzija donosi unapređenja kada je u pitanju oslikavanje objekata četkicom, jer četkice sada imaju kompletan skup podešavanja: veličina, jačina, tekstura, krive uticaja itd. Osim toga, u prethodnim verzijama teksturne četkice morale su da imaju predefinisanu teksturu, što nije bilo zgodno ukoliko vam prilikom oslikavanja zatreba nešto drugačija tekstura za istu četkicu. U verziji 2.57b teksture na četkici možete lako menjati u toku rada jednostavnim odabirom iz thumbnail liste.

Kompozicija za Blender i orkestar

Svestranost Blendera jedna je od njegovih najvrednijih karakteristika. Uz cenu i dostupnost, to je ujedno i najglasniji adut da ovom programu posvetite pažnju, naročito ako već niste pustili korene u nekoj drugoj 3D aplikaciji. Tako se između ostalih disciplina Blender ističe i u kompozitingu. U ovakvim projektima stvaraoci 3D sadržaja obično posežu za specijalizovanim aplikacijama koje često ne govore istim „akcentom” kao njihove 3D aplikacije. To se sa Blenderom ne događa pošto su alati za kompoziting ugrađeni i perfektno komuniciraju sa rendererom i svim drugim relevantnim modulima neophodnim u kompozitingu.

Kompoziting modul je i sam toliko moćan da bismo samo njemu mogli da posvetimo nekoliko tekstova. Kao u materijal editoru, i u kompoziting modulu koristi se čvorna (node) paradigma. Rezultati koje ovakav način rada pruža i fleksibilnost radnog toka jednostavno ne ostavljaju prostora alternativnim modelima. Čvorovi će poput radnika na pokretnoj traci vašem renderu (slici ili celoj animaciji) dodavati nove obrade ili ih mešati sa drugim slikama, tj. animacijama (živim videom ili drugim renderovanim sekvencama). Raspored i redosled čvorova određujete sami tako što izlaz iz jednog čvora povezujete sa ulaznim priključcima sledećeg čvora u obradi. Veza između čvorova, tj. putanja obrade, zove se nit (thread) i najneposrednije utiče na finalni proizvod kompozitinga. Čvorove možete grupisati u podrutine, pri čemu obradu unutar ovih grupa možete posmatrati kao crnu kutiju, odnosno zasebnu logičku celinu, što vam može olakšati snalaženje na čvornoj mapi i praćenje obrade. Sistem je, dakle, vrlo fleksibilan, ali zahteva dosta iskustva koje se, poput mnogih stvari u ovoj branši, najefikasnije stiče radom na živim projektima.

Za klasu iznad

Dominantni osećaj u radu sa novom verzijom je da je Blender postao zaista moćan 3D alat. To se ne vidi samo po broju opcija, što može delovati zastrašujuće za početnike, već i po kvalitetu konkretnih primera projekata koji su rađeni ovim programom. Ukoliko niste, svakako pogledajte Elephants Dream, Big Buck Bunny i Sintel, koje kao Open Movie projekte možete skinuti u punoj HD rezoluciji sa oficijelnog sajta. Ove projekte radio je veliki broj profesionalaca koji koriste Blender svakodnevno na svojim projektima, a interesantno je i to što je na sva tri projekta producent bio Ton Rosendal (Roosendaal), pokretač Blender fondacije i čovek koji je zaslužan za to što danas imamo open source 3D paket Blenderovih mogućnosti.

Broj ispravljenih bagova i novih mogućnosti u verziji 2.57 zaista je impresivan. Ovim tekstom nismo uspeli ni da zagrebmo površinu Blender mašinerije. Blender je paket koji po svojim mogućnostima i performansama lagano odmerava snage sa paketima koji koštaju više hiljada dolara. Njegov uspeh u dobroj meri pripada i korisničkoj zajednici, koja je neumorno učestvovala u stvaranju programa, pružala podršku novim korisnicima na forumima, napisala hiljade strana korisničke dokumentacije i sve to slobodno delila svima. Na Internetu danas postoje stotine pisanih i video tutorijala posvećenih Blenderu, vrlo kvalitetni webzini i web sajtovi koji dele resurse za Blender projekte, a sve to vam je kao korisniku nadohvat ruke. Ukoliko se radije odlučujete za kvalitetnu literaturu sa Amazona, Blender ni tu ne oskudeva, jer je veliki broj vrhunskih autora i veterana industrije mnoga svoja izdanja posvetio upravo ovom programu.

Za novi Blender imamo samo reči hvale i toplo ga preporučujemo svima onima koji imaju apetite za stvaranje umetnosti u tri dimenzije. Ipak, pogrešno bi bilo reći da je Blender savršen izbor i da drugi paketi nemaju šta tu da traže. Iako je nova verzija daleko odmakla u koncepcijskom prečišćavanju, tu i tamo se čini da postoje neke alatke koje još traže svoj put u radnom toku i pomalo štrče u odnosu na ostatak dobro uigrane mašinerije. Međutim, bez obzira na to, novi Blender je snažan adut malih i srednjih produkcijskih studija i nezaobilazan alat samostalnih umetnika. Čak i ako ste u nekom drugom taboru, ovakav kvalitativni skok u Blenderu treba da vas raduje jer to znači da će vaš omiljeni alat morati da ponudi više za isti novac ili će dodatno spustiti cenu kako bi zadržao svoju korisničku populaciju.

Takođe, nekadašnje primedbe na stabilnost novi Blender je sa lakoćom razvejao, jer je sve vreme pisanja ovog prikaza 64-bitna verzija na Windowsu 7 bila čvrsta kao stena. Jednostavno, Blender je spreman za ozbiljnu produkciju i nijedan paket na tržištu ne može mu parirati po pitanju odnosa mogućnosti i cene. GPL licenca ne treba da vas brine, jer su autori bilo kakvog izlaza iz Blendera potpuno zaštićeni - za više informacija potražite sekciju „GPL for artists” na sajtu Blender fondacije. Ukoliko pak imate veće zahteve po pitanju kvaliteta renderera, pogledajte Lux renderer, koji će Blender sa zadovoljstvom ugostiti, a ni rezultati neće izostati.