Posle nešto više od godinu i po dana od prvog RTM izdanja koje je ugledalo svetlost dana u postrojenjima proizvođača hardvera, najzad se pojavio i zvanični paket zakrpa za poslednju verziju famoznog OS-a. Za razliku od prvog servisnog paketa koji je sada već davno izašao za Vistu i stvorio od nje koliko-toliko upotrebljiv sistem, SP1 za Windows 7 nije toliko udaran, koliko se može okarakterisati kao evolutivni korak.

Preuzimanje SP-a može se obaviti na dva načina - putem Windows Updatea ili svlačenjem fajlova i ručnim pokretanjem instalacije. Ukoliko se zadržimo na opciji a), prva stvar koju vam moramo naglasiti jeste da paket neće biti automatski preuzet, čak i ako ste uključili Automatic Updates. U okviru System and Security: Windows Update pored velikog broja opcionih paketa koji će vam biti na raspolaganju, SP1 će se voditi kao jedan iza linka Important, te ga je tamo neophodno selektovati kako bi otpočeo od 44 do 74 megabajta veliki download. Ovo je svakako poželjni vid instalacije SP1, ali za one koji ipak žele jedinstveni fajl na hard disku, po završetku validacije sistema (da li je Windows Genuine), omogućeno je preuzimanje arhiva veličine od 537 do 903 MB, opet u zavisnosti od arhitekture, sa 64-bitnim sistemima koji svakako prednjače. U ovoj potonjoj formi, pored priloženog EXE-a iza kog se krije SP, dva prateća MSI fajla vam omogućavaju instalaciju Microsoft Windows Debugging Symbols (CHK i FRE), ali cenimo da više od 98,4 odsto svetske populacije neće imati velike vajde od prevođenja adresa u steku njihovim mapiranjem za metode putem dibagera.

Konačno, tu je i DVD (1,9 GB) kojem su ciljna grupa oni koji žele da na jednom mestu imaju ključ za brzo postavljanje finalne verzije W7 na nove računare, ili obavljanje potencijalnog apgrejda s Viste. Što se tiče arhitektura koje su podržane, na tapetu su x86, x64 i Itanium. Pored neizbežnog prvog para, Itanium predstavlja seriju procesora namenjenih serverima, pošto SP1 služi i za Windows Server 2008 R2.

Sam proces instalacije probali smo u dve forme: na 64-bitnom računaru smo preuzeli SP preko Windows Updatea, dok smo na 32-bitnom išli putem arhive. U potonjem slučaju nije bilo nikakvih problema i posle nešto manje od 20 minuta imali smo sveže pečovanu mašinu, dok smo u slučaju poželjnog Updatea nabasali na klasičan problem - „meni neće”. On se manifestuje tako što preuzimanje servisnog paketa otpočne, ali se ubrzo svede na nedokumentovanu grešku, koju naravno prati i neuspeh celokupnog procesa. Kao što to obično biva, restart računara je volšebno oterao zlu kob, pa je identičan postupak u sledećoj turi doveo do uspešne instalacije SP-a.

Značajnih unapređenja funkcionalnosti nema, te se u Microsoftu mahom diče novitetima koji većini korisnika neće preterano značiti. Među iole zanimljivim mogu se navesti poboljšanja na frontu pouzdanosti HDMI audija, kao i „proboj” na polju uređaja za skladištenje podataka. Ovo potonje ogleda se u podršci za 512e, iliti Advanced Format, koji podrazumeva praćenje trenda proizvođača hard diskova u prelasku na četvorokilobajtne veličine sektora. Ovaj transfer sa 512 na 4096-bajtnu strukturu doprinosi efikasnijem baratanju sa velikim fajlovima, ali i nešto slabijim performansama u radu s velikim brojem malih.

Među novitetima je i podrška za AVX (Advanced Vector Extensions), novu 256-bitnu procesorsku ekstenziju koja znatno boostuje performanse u aplikacijama koje rade sa brojevima u pokretnom zarezu. Tu je i ispravka u radu sa XPS dokumentima, koja se iz nekog nepoznatog razloga vodi kao new feature. Naime, ukoliko ste imali dokument sa više strana u kojima su neke vodoravne a neke horizontalne, komplikacije su bile neminovne. Nadalje, među minornim izmenama tu su još i promena ponašanja funkcionalnosti Restore previous folders at logon (sprečavanje njihovog kaskadnog otvaranja), kao i unapređena klijentska podrška za third-party Federation Services.

Da se vratimo na konstataciju od malopre: <sarkazam>više je nego očigledno da će prosečan korisnik biti neizmerno zahvalan na ovim silnim poboljšanjima</sarkazam>. Ipak, kao i obično, servisni paketi su mahom bagfiksevi i pečevi na steroidima, tako da se ne treba ustručavati u njihovoj instalaciji. Od nove funkcionalnosti realno nema ničeg vrednog pomena, ali imajući u vidu bezbednost sistema i prateći mudre reči čika Gutovića „Ne može da škodi, a čim ne škodi znači da koristi”, odvojte pola sata i svucite apdejt za svaki slučaj.