AMD Phenom II X6 1090T Black Edition

Davno beše 2005. godina kada se na tržištu pojavio prvi dvojezgarni procesor, čuveni AMD Athlon 64 X2 4000+, koji je u okviru jednog jezgra doneo snagu dvoprocesorskih radnih stanica. Fenomenalna stvar imala je samo jednu slabu stranu - nedostatak adekvatnog softvera. I dok su profesionalci trljali ruke jer su iznenada imali dovoljno novca i za moćan hardver i za višestruko skuplji rendering softver, obični korisnici uviđali su da jedino kompresovanje DVD-ova i DivX-ova može adekvatno da iskoristi potencijal novih procesora. No, ovaj paradoks nije bio ništa novo niti neočekivano. Vremenom su stvari ušle u svoj prirodni tok i sve više softvera razvijalo se u željenom pravcu. Dve godine kasnije Intel je predstavio Core 2 Quad procesore, ali je softver bio optimizovan za do dva jezgra. Stvar nije bila toliko u eksplicitnom ciljanju dual core tržišta koliko u generalno problematičnom paralelizovanju x86 kôda običnih aplikacija. Ipak, stvari su polako dolazile na svoje mesto, pa je softver konačno počeo da koristi i treće i četvrto jezgro.

I treći put su proizvođači procesora prvi povukli nogu predstavivši šestojezgarne procesore. Prvo je stigao Intelov Gulftown, a mesec dana kasnije i nova AMD-ova perjanica po imenu Thuban.

Dok su kodna imena popularna među entuzijastima, obični korisnici AMD-ov HexaCore moći će da prepoznaju po imenu Phenom II X6 1090T Black Edition. Iako se bazira na proverenoj Stars arhitekturi Thuban, Phenom II X6 1090T Black Edition nije stari Quad-Core sa dodatna dva jezgra, već je u pitanju nova revizija K10 platforme nazvana Pharaoh Hound. Šta je novo?

Thuban je poput Deneba (Phenom II X4) proizveden u 45 nm tehnologiji koju AMD koristi već dve godine. Vremena je bilo dovoljno da se dotična tehnologija maksimalno usavrši, a rezultat je procesor sa šest jezgara koji radi na nižoj voltaži nego njegov prethodnik sa četiri jezgra i ima mogućnost da dinamički podiže frekvenciju preko nominalne kada je opterećenje na do tri jezgra. Ovo rešenje slično je Intelovom TurboBoostu, a AMD čak koristi i slično ime TurboCore.

Ono što će mnogim vlasnicima AMD platforme biti od značaja prilikom razmatranja novih Phenom X6 procesora jeste činjenica da su u potpunosti kompatibilni sa Socket AM2+ i AM3 pločama! Uz adekvatan BIOS, svi oni koji su davne 2007. godine kupili AM2+ matičnu ploču moći će nakon tri godine da joj „udahnu” novi život bez ulaska u trošak menjanja ostalih komponenti. Ipak, pun potencijal novog procesora dolazi do izražaja na AM3 pločama, posebno na onima s novim čipsetovima AMD 890FX i 890GX.

Dotičući se tema potencijala i performansi ponovo se suočavamo s pričom koja prati početak ere multicore procesora. Premda se situacija sa softverskim optimizacijama i paralelizacijom kôda stalno unapređuje, hardver i dalje beži softveru. U tom smislu sve aplikacije danas se mogu svrstati u tri osnovne grupe: blago multithreadovane aplikacije kojima više od dva jezgra ništa neće značiti; solidne multithread aplikacije koje će nastaviti da skaliraju performanse i nakon dva jezgra, ali će to skaliranje već na četiri početi da opada, a na šest će biti jedva primetno. Poslednja grupa su optimizovane multithreadovane aplikacije, kod kojih svako jezgro znači razliku.

Naša paleta test programa nastoji da reflektuje realnost što je približnije moguće. Uvidom u testove može da nas raduje činjenica da je onih prvih, tvrdoglavo dual-threadovanih aplikacija sve manje. Da bismo ovo jasno ilustrovali, u paletu testova ubacili smo i procesore Phenom II X2 555 Black Edition i Phenom II X4 955 Black Edition, koji poput Phenom II X6 1090T Black Edition rade na 3,2 GHz. Sem broja jezgara, kod ovih procesora praktično je sve isto. Očekivano, razlike između „Duala” i „Quadova” u igrama nisu toliko dramatične kao u „ozbiljnom” softveru, ali dolaskom DirectX 11 igara poput Dirt 2 ta razlika će se povećavati usled multithread optimizacije koju donosi DirectX 11.

Iako je paralelizacija u igrama uspešno prešla Dual-Core prag, tek treba da zakorači na Hexa-Core prag. Ako u BIOS-u isključena TurboCORE tehnologija, u igračkim performansama naprosto nema razlike između procesora sa četiri i šest jezgara. Situacija je za nijansu bolja kada je TurboCORE uključen, ali ništa vredno pomena. Tih 400 MHz koji bivaju „upumpani” kada procesorsko opterećenje padne na tri i manje jezgara ne predstavlja neki faktor u igrama, a tek one sa najgorom mutithread optimizacijom poput Dawn In Wara II mogu osetiti izvesno poboljšanje u broju frejmova u sekundi.

U realnim aplikacijama TurboCORE nije od pomoći, štaviše u određenim situacijama može i da odmogne. Da bi bio jasan razlog te čudne situacije da TurboCORE koči umesto da ubrzava performanse aplikacija, treba znati prirodu threadova i načina na koji Windows OS upravlja njima. Naime, threadovi se ne lepe, tačnije ne fiksiraju se konkretno za neko procesorsko jezgro. Oni konstantno „skaču” sa jezgra na jezgro, a jezgra konstantno žongliraju svojom frekvencijom. U datom momentu neka mogu da „zakucaju” svoju Turbo definisanu vrednost, a neka da budu i ispod nominalne. U takvoj situaciji izuzetno optimizovan i veoma granuliran softver sa velikim brojem threadova koji brzo skaču s jezgra na jezgro može da se pokaže za nijansu bržim bez uključene tehnologije TurboCORE. Ilustracija za navedeni primer je, recimo, 3DS Max 2009 - veoma popularan i veoma threadovan softverski paket.

Ako i nismo bili oduševljeni TurboCORE-om, onda overklokerskim potencijalom novog X6 Phenoma svakako jesmo. Bez ikakvih problema stigli smo do 4 GHz podigavši množilac na 20x i napon na svega 1,4 V. Logično, TurboCORE je isključen. Dodatno nas je iznenadilo sasvim razumno zagrevanje - temperatura nikada nije prelazila 55 stepeni Celzijusa uz kvalitetan heat-pipe kuler sa dva tiha ventilatora od 12 cm, što je otprilike standard u ovoj klasi procesora. Po završetku testa temperatura je bivala prepolovljena za manje od dva minuta, bez obzira na to što se frekvencija i voltaža nisu menjale.

Kada se na kraju podvuče crta, vrlo smo zadovoljni novim AMD-ovim procesorom. Vrlo je brz u optimizovanim aplikacijama poput onih za manipulaciju slikom, zvukom i 3D grafikom. U igrama je brz kao najbrži Phenomi X4, što je posledica slabe optimizovanosti igara. Unazad je kompatibilan sa širokom bazom AM2+ i AM3 ploča. Ipak, najveći napredak AMD je ostvario na „termalnom” planu - novo jezgro se neočekivano malo greje i odlično overklokuje.

Konačno, relativno je pristupačan ako se uzme u obzir to da je reč o hexacore procesoru. Tri puta je jeftiniji od Intelovog pandana, koji jeste dosta brži, ali ni blizu toliko da opravda ogromnu razliku u ceni. Ukoliko je za vas previše da date oko 300 evra za Phenom II X6 1090T Black Edition, možda nije za slabiju varijantu oznake 1055T sa radnim taktom 2,8 GHz (TurboCORE @ 3,2 GHz), čija je cena nešto više od 200 evra. AMD defintiivno nastavlja svoju strategiju - da ponudi više za isti novac. S obzirom na to da se uskoro očekuju i slabiji Phenomi X4 sa novom generacijom Pharaoh Hound jezgara, realno je očekivati da će se konkurencija i u quadcore segmentu zaoštriti.