Intel Core i5-661

Poslednjih nekoliko godina pisali smo o Intelovoj filozofiji izbacivanja procesora „Tic-toc”. Svake dve godine izbacuje se nova procesorsku arhitektura, da bi se naredne godine ponudilo „osveženje” dotične arhitekture u novoj, savremenijoj proizvodnoj tehnologiji. Kadenca je započela 2006. godine 65-nanometarskim Conroe procesorima, da bi bila osvežena naredne godine 45-nanometarskim Conroe procesorima. Onda je Intel 2008. godine izbacio novu arhitekturu poznatu po imenu Nehalem. Logično, za 2009. bilo je planirano osveženje u 32 nanometra, ali je Intel zbog značaja poznatog sajma CES premijeru pomerio za početak 2010. Osveženje Nehalem arhitekture nosi naziv Westmere, a ključna novina jeste upotreba najsavremenije proizvodne tehnologije od 32 nanometra, kao i upotreba druge generacije „Hi-K” materijala za proizvodnju tranzistora.

Svaka generacija, uključujući i osveženja Intelovih arhitektura, ima nekoliko različitih inkarnacija u obliku procesora namenjenih serverima, desktop računarima i notebookovima. Mi ćemo se u ovom tekstu baviti Clarkdaleom, koji je namenjen desktop računarima, i njegovom konkertizacijom u obliku Core i5 procesora serije 600.

Novi procesori su Core i5-650, 660, 661 i 670. Svi su dualcore, podržavaju drugu generaciju tehnologije „Hyper-Threading” i u operativnom sistemu se vide kao četverojezgarni. Tu je i 2 x 256 KB drugostepenog, te 4 MB trećestepenog keša, svi aktuelni setovi instrukcija, kao i Turbo Boost tehnologija za dinamičku promenu radnog takta. Pored novog tehnološkog procesa, zanimljivo je to da je ovo prvi Intelov procesor sa dodatim grafičkim kontrolerom, mada je i više od toga, o čemu će biti reči nešto kasnije.

„Grafika” se ne nalazi u samom jezgru procesora već je na „pakovanje” procesora dodat novi čip koji svoje mogućnosti može da ispolji samo na pločama sa čipsetom serije H, a zasad su to H55 i H57.

Mi smo na testu imali Core i5-661 koji je deklarisan na 3,33 GHz, ali zahvaljujući Turbo Boost tehnologiji ovaj procesor u praksi nikada ne radi na frekvenciji koja stoji u njegovom nazivu. Kada nije opterećen, procesor dinamički obara frekvenciju na oko jednog gigaherca. Kada je u potpunosti opterećen nekim zahtevnim poslom kao što je rendering ili video enkoding, procesor oba jezgra podiže na 3,46 GHz. U slučaju da logika „oseti” aplikaciju koja realno koristi samo jedno jezgro, polovina Core i5-661 će raditi na 3,33 GHz, a druga polovina na čak 3,6 GHz.

Model i5-661 specifičan je u odnosu na ostatak familije jer kod njega grafički čip radi na 900 MHz, a kod svih ostalih taj takt iznosi 733 MHz.

Prvi procesor sa kojim smo poredili Clarkdale jeste njegov stariji rođak iz i5 familije - Linfield. Iako oba procesora imaju naziv Core i5, oni se drastično razlikuju! procesori Core i5 serije 700 imaju četiri jezgra, urađeni su u 45 nm procesu i nemaju grafičko „podjezgro”. Četiri jezgra sadrže ukupno 8 MB L3 keša, ali ne podržavaju Hyper-Threading. TurboBoost je tu, pa ni Core i5 750 nikada u celosti ne radi na 2,66 GHz, već pojedina jezgra ubrzava do 3,2 GHz!

Drugi je stari, dobri Core 2 Quad Q9400 koji je izabran prema ceni i koji je, inače, pripadnik stare Core 2 generacije, a od njih je cenovno najsličniji Core i5-661 i Core i5-750 procesorima.

Šta nam govore rezultati testa? Prvo, to da je Core i5-661, najskuplji procesor na testu, ujedno i najsporiji. Druga stvar koja se kod njega uočava jesu najmanji memorijski protok i najveća memorijska latencija. Postoje dva faktora koja utiču na ovaj rezultat. Prvi i slabiji je dvostruko manja količina keš memorije, a jači faktor je nepostojanje integrisanog memorijskog kontrolera u samom jezgru procesora! Naime, Core i5-661 u svom pakovanju, koje po navici većina korisnika naziva procesor, poseduje pomenuto jezgro Clarkdale proizvedeno u 32 nanometra i drugi čip koji je proizveden u 45 nanometara u kojem se nalaze PCI-Express, memorijski i grafički kontroler. Ovo se može tumačiti kao da se Intel praktično vraća u staru organizaciju procesor-northbridge-southbridge, ali i kao naznaka da budućnost donosi sve veću integraciju delova računara, makar ovih osnovnih. U svakom slučaju, ovaj „potčip” kod Core i5 661 procesora radi upravo posao koji je nekada radio northbridge, samo je sada fizički bliži. Dokaz za to je i činjenica da jezgro procesora i on komuniciraju posebnim MCP interfejsom. Ukupan rezultat su poboljšane performanse tradicionalno loše Intelove grafike, ali i smanjenje memorijskih performansi procesora.

Ovakva konfiguracija procesora lišava nas mogućnosti direktnog ocenjivanja koristi koje Hyper-Threading donosi u odnosu na prava četiri jezgra, jer je zbog nepostojanja integrisanog memorijskog kontrolera u samom procesorskom jezgru i duplo manje L3 keš memorije nemoguće kvaliteno uporediti Clarkdale i Linfield na dotičnoj tehnološkoj osnovi. To nas opet vraća na konkretne rezultate u testovima i na faktor cene.

S jedne strane, imamo činjenicu da je Core i5-661 najskuplji od tri testirana procesora, a s druge strane imamo činjenicu da je, generalno gledajući, i najsporiji. Zaostaci se kreću od veoma izraženih u aplikativnom softveru do ne preterano drastičnih u igrama. Šta to onda izdvaja Clarkdale u odnosu na konkurenciju? Zahvaljujući 32 nm procesu i dualcore arhitekturi, Core i5 procesori serije 600 spadaju među štedljivije, i po tome su najbolji na ovom testu. TDP modela 661 je 87 W.

Druga prednost je uslovna i zove se integrisana grafika. Ukoliko je osnovna integrisana grafika dovoljna, Core i5 proceori serije 600 su najbolje što možete dobiti, jer Core i5 700 i jači nemaju grafičkim kontroler. Ipak, ako vam ne treba, procesorima serije 600 kao jedini plus ostaje samo niža potrošnja uz nekoliko minusa.

S obzirom na to da Core i5 600 procesori, uključujući 661, nisu jeftini, nismo sigurni koliko će ova prednost pobošljati njihovu konkurentnost na tržištu. U sledećem broju ćemo testirati Core i3 modele, koji takođe imaju integrisanu Intel grafiku, i ploču sa čipsetom H55, ali unapred znamo da od te kombinacije ne treba mnogo očekivati kada su 3D performanse u pitanju. Ipak, Core i3 procesori još su jeftiniji, pa je i kod njih veća prednost integrisana grafika.

Ukupno, Core i5 je dobra naznaka toga šta će se dešavati u budućnosti kada je razvoj procesora u pitanju - sve više stvari će se integrisati u njega. Međutim, kada su u pitanju performanse i to šta se dobija za cenu, on nije toliko impresivan.