Rezolucija

Pre odluke o rezoluciji televizora potrebno je da se opredelite za veličinu, odnosno dijagonalu ekrana. Kod većine naših ljudi budžet je taj koji određuje kupovinu. Drugi faktor su veličina i konfiguracija prostorije u kojoj će se TV koristiti. Poučeni iskustvom, možemo reći da je dijagonala 42 inča (106,7 cm) „magična granica” za prelazak na full HD (1920 x 1080) prikaz. Ova rezolucija na ekranima dijagonale 37 inča i manjim čini piksele naprosto suviše sitnim, zbog čega ćete morati da se smestite veoma blizu ekrana kako biste razaznali sve detalje. Ukoliko se udaljite, nećete videti više detalja u odnosu na HD ready ili čak PAL snimak. Dakle, veoma je bitno uzeti u obzir daljinu sedenja, veličinu televizora i rezoluciju.

Ako se odlučite za veću dijagonalu ima smisla ulagati i u veću rezoluciju. Preporuke mnogih proizvođača su da se televizor od 42 inča gleda sa razdaljine do 2,5 metara, što u poređenju sa formulom za CRT televizore može delovati preblizu, ali treba imati na umu to da su detalji na HD televizorima mnogo sitniji nego na dosadašnjim PAL slične veličine. Ako se suviše udaljimo od HD slike, više nećemo moći da vidimo sve detalje, čime se gubi smisao HD uređaja. Međutium, ako ste TV namenili prvenstveno gledanju PAL signala (domaći kanali, kablovska), tada ima smisla razmišljati o nižoj, HD ready rezoluciji na kojoj će slika izgledati nešto bolje. Naime, kada kroz full HD televizor propustimo PAL signal, on će imati težak zadatak da popuni sve nedostajuće piksele (upscale). Različiti proizvođači rešavaju ovaj problem na različite načine, ali ne treba očekivati čuda.

LCD ili plazma?

Ovo je jedno od najčešćih pitanja i predmet beskonačnih rasprava. Da ne bude zabune, idealno rešenje ne postoji, jer obe tehnologije imaju svoje prednosti i mane i u realnim okolnostima razlike se svode na nijanse. I LCD i plazma tehnologije poprilično su napredovale i pružaju zavidan nivo kvaliteta reprodukcije. Međutim, budući da razlike ipak postoje i da se ne radi o malom ulaganju, poželjno je naoružati se određenim predznanjem.

S tehnološkog aspekta, plazma paneli (Plasma Display Panel - PDP) sastavljeni su od miliona sitnih ćelija punjenih plemenitim gasom koje su obložene fosforom u jednoj od tri osnovne boje svetla (RGB). Gas u ćelijama se uz pomoć struje pretvara u plazmu koja emituje utraljubičasto svetlo (nevidljivo za ljudsko oko), koje opet pobuđuje fosfor da emituje svetlost u vidljivom spektru. S druge strane, LCD (Liquid Crystal Display) paneli su zasnovani na relativno staroj tehnologiji koja uključuje pozadinsko osvetljenje, tranzistore i tečni kristal u sendviču između dva polarizaciona stakla. Zbog same tehnologije sa pozadinskim osvetljenjem LCD televizori imaju niz problema sa probijanjem svetlosti i lošim ili nedovoljnim prikazom detalja u tamnim delovima slike. Nemogućnost da se prikaže puna crna boja proizvođači pokušavaju da reše implementacijom raznih tehnologija koje donekle ublažavaju taj problem (TN, PVA, IPS...). Trenutno najbolje rešenje na tržištu predstavlja LED pozadinsko osvetljenje.

Kontrast

Što se samih parametara slike tiče, razlike između plazma i LCD ekrana su sledeće: kontrast, odnos između najsvetlije bele i najtamnije crne tačke na ekranu, posebno je bitan jer utiče na kvalitet slike - veliki kontrast znači i da televizor može da prikaže veći broj međunijansi koje doprinose opštem utisku kvalitetnog prikaza. Plazma televizori mogu svaki piksel posebno da osvetle do maksimuma (bela boja) i da ga (skoro) sasvim ugase (crno). LCD televizori moraju da se izbore sa pozadinskim osvetljenjem kako bi prikazali crnu sliku, ali uvek dolazi do neželjenog probijanja svetla i crna nikad nije zaista crna već tamnosiva. Jedan od „trikova” koji se primenjuje u LCD aparatima jeste takozvani dinamički kontrast, koji se zasniva na smanjenju jačine pozadinskog osvetljenja. Nuspojava parcijalno osvetljenih delova ekrana je efekat isijavanja (glow) kada na tamnoj pozadini imamo mnogo svetliji objekat u sceni.

Boje

Što se reprodukcije boje tiče, plazma paneli su u prednosti jer prikazuju veći gamut boja od onog koje ljudsko oko može da prepozna. To praktično znači da sa lakoćom reprodukuju milione boja obezbeđujući tako skoro savršenu sliku. LCD čak i onda kada potpuno propusti svetlost ne daje sasvim belu niti sasvim crnu boju. Još jedna posledica filtriranja svetlosti jeste slika koja je često prezasićena crvenom i zelenom bojom, što dovodi do „kompjuterski sterilnog” prikaza sa prenaglašenim bojama.

Mnogim korisnicima nije poznata činjenica da gotovo svaki HD televizor ima dva režima rada: jedan (Home) u komjem je slika podešena za kućno gledanje i drugi (Shop) gde je slika „štimovana” za prodavnice u kojima je previše svetla. Slika je u ovom drugom režimu prenaglašena jer su svi parametri „nasvirani” preko granice. Ovakva slika na prvi pogled izgleda atraktivno, ali to nije nikakvo merilo kvaliteta jer se u kućnim uslovima zahteva sasvim drugačije setovanje.

Oštrina prikaza

Kada je oštrina slike u pitanju, LCD televizori imaju oštru sliku, idealnu za povezivanje sa računarom. Tekst se lepo vidi i sve izgleda kao na kvalitetnom kompjuterskom monitoru. Kada gledamo televizijski program, primetićemo, međutim, da ta oštrina može i da da zasmeta. Ekrani koji imaju fosfor kao emiter svetla (dakle, i plazma televizori) imaju „mekšu” i prirodniju sliku.

Ugao gledanja

Uglovi gledanja su najveći problem LCD televizora koji je nametnut samom tehnologijom. Putujući kroz tečni kristal svetlost praktično prolazi kroz mali „tunel” na putu od pozadinskog osvetljenja do prednje površine ekrana. Ukoliko ne gledamo pravo kroz tunel, nećemo videti njegov drugi kraj, pa se definišu takozvani uglovi gledanja, koje često pominjemo pri testiranju LCD monitora, kao najveći otklon pri kojem se smetnje još ne primećuju. Ekran je zato poželjno gledati pod pravim uglom sedeći tačno ispred televizora. Plazma paneli nemaju problema sa uglovima gledanja iz prostog razloga što gledalac iz bilo kog ugla vidi fosfor koji emituje svetlost.

Vreme odziva

Skoro ste svi do sada bar jednom čuli priču o vremenu odziva LCD monitora - 0,8 ms, 0,4 ms, 0,2 ms... Što brže to bolje, a u pitanju su milisekunde koje gejmerima mnogo znače. Te milisekunde u stvari predstavljaju vreme koje je potrebno da piksel prikaže određenu boju u jednom ciklusu (da kristal u rešetki odreaguje na pobudu naponom, propusti pozadinsko svetlo i vrati se u crno). Što je odziv piksela brži, to će prikaz brzih pokreta biti prirodniji, bez zamućivanja i „duhova”. Sport je najzahvalniji za testiranje brzine odziva. Ako gledate fudbal, primetićete da fudbaleri u trku imaju ili zamućene noge ili izgleda kao da imaju četiri noge. Prilikom teniskih mečeva samo će brzi LCD paneli uspeti da prikažu gde je pala loptica pri servisu.

Plazma ekrani imaju odziv 0,001 ms, što praktično znači trenutni prikaz slike, bez nuspojava zamućivanja i „duhova”. Čak i najbrži pokreti izgledaju čisto i prirodno.

Burn-in efekat

Plazma ekrani nisu savršeni i jedna od najvećih zamerki im je mogućnost pojave burn-in efekta. Burn-in nastaje kada se na ekranu duže vremena (više sati, što zavisi od proizvođača) drži statična slika, logo neke televizije, DVD meni sa statičnim slikama, igre sa konzole ili PC-a koje imaju statične menije. Dešava se efekat zamora fosfora, koji kao da se „upeče” i ostavlja izgled siluete, duha... Ovo je bio veliki problem na starim modelima plazma televizora kod kojih se često dešavalo da tragovi statične slike ostanu čak i nekoliko sati nakon promene kanala. U poslednjih nekoliko godina proizvođači su uspeli da svedu burn-in na razuman nivo. Danas se više govori o ghostingu koji se često jedva i nazire nakon dužeg gledanja statične slik, nego o burn-in posledicama - urezani delovi statične slike nisu toliko uočljivi. Panasonicovi neoPDP paneli otišli su najdalje u smanjenju neželjenih efekata burn-ina. Smanjenjem potrošnje struje i grejanja smanjena je i mogućnost da se fosfor „zapeče”.

Postoje razne metode da se zaleče posledice burn-ina i ghostinga u vidu raznih „screensavera”, koje u opcijama imaju neki modeli, mada je najčešće dovoljno pustiti neki program koji nema mnogo statičnih scena i sve se posle nekog vremena vrati u normalu. Plazma ekrani su najosetljiviji u prvih 200 sati rada, što se naziva formiranje fosfora. Za to vreme poželjno je smanjiti kontrast i osvetljaj i u opcijama zumirati sliku tako da se izbegnu crne linije na krajevima ekrana.

LCD ekrani nemaju (u velikoj meri) ovakvih problema i slobodno se mogu koristiti za igranje ili Internet. Iako su prilično otporni na burn-in, LCD televizori dolaze sa upozorenjem proizvođača da je to ipak moguće. Moguća je i pojava „duha” od neke prethodne statične slike, koji neće postepeno nestati kao kod plazma panela već je potrebno jednostavno isključiti prijemnik iz mreže neko vreme (zavisi od modela).

Životni vek

Trajnost televizora je često predmet žučnih rasprava. Opšte je verovanje da CRT televizori imaju najduži vek trajanja, zatim slede LCD televizori, a plazme traju najkraće. Istina je upravo obrnuta. Poslednje generacije plazma panela imaju životni vek deklarisan na više od 100.000 sati (dok ne počnu da gube kontrast i osvetljenje), dok prosečni LCD modeli imaju deklarisan životni vek na 60.000 do 100.000 sati kod boljih modela. Sami izračunajte koliko je to godina, u zavisnosti od toga koliko sati dnevno gledate televizor.

Potrošnja struje

Plazma televizori su u poslednjih nekoliko godina uspeli u velikoj meri da reše problem prevelike potrošnje struje. Ozloglašeni kao veliki potrošači, čak su se našli na listi Evropske unije za zabranu uvoza i prodaje ukoliko se problem ne reši. Nove tehnologije u izradi plazma ekrana uspele su da smanje potrošnju struje za skoro 50 odsto, što praktično znači da takvi televizori danas troše jednako, a u nekim slučajevima čak i manje struje nego LCD televizori iste veličine. Zajedno sa smanjenjem potrošnje smanjilo se i zagrevanje displeja, što je bila još jedna loša karakteristika starijih modela plazma televizora. Sve ovo omogućeno je razvitkom nove formule za plemeniti gas (kojim se pune plazma paneli). Ona je dovela do toga da se veličina piksela dodatno umanji, a samim tim i da se uštedi na potrošnji energije koja je potrebna za pobudu. Dodatna ušteda postiže se i gašenjem piksela/ćelija koje ne emituju svetlo. Ovo znači da, ako gledate film koji nije 16:9 formata i ima crne linije u gornjem i donjem delu ekrana, ti su delovi ekrana praktično ugašeni i smanjuju celokupnu potrošnju struje. Plazma paneli najviše struje troše kada preko cele površine prikazuju belu boju. To se računa kao maksimalna potrošnja televizora, što je u svakodnevnoj upotrebi zaista retkost.

Treća dimenzija

Velikim uspehom filma „Avatar” ponovo se podigla prašina oko 3D kućnog bioskopa. Stariji se sećaju da se slična svar desila 1983. godine sa filmom „Ajkula 3D”, kada su svi analitičari predviđali da će se za nekoliko godina u svim domovima gledati 3D slika. Svi znamo da nije bilo tako. Tehnologija je napredovala, a proizvođači skoro ništa nisu naučili. Nekako su se dogovorili oko standarda za Blue-ray zapis 3D filmova, ali oko standarda za naočare nisu. Svako od njih ima svoju viziju koje su najbolje i kakva je tehnika sinhronizacije sa njihovim televizorima. Zamislite sada situaciju da pozovete prijatelje na gledanje filma ili utakmice. Nemate dovoljno naočara za sve (skupe su), pa zamolite društvo da svako ponese svoje. Međutim, njihove naočare nisu kompatibilne sa vašim televizorom. Ili: hoće li gledaoci kod kuće zaista želeti da satima nose naočare samo zbog gledanja TV-a? Gejmeri su verovatnija ciljna grupa za takav vid zabave. Za razliku od TV programa, gde će 3D utisak biti prilično plitak (osim kod visokobudžetnih produkcija), u igrama je daleko lakše programirati 3D kamere i renderovati sliku od koje zastaje dah. Sačekaćemo s nestrpljenjem razvitak situacije.

• • •

Plazma televizori svakako predstavljaju izbor filmofila koji pre svega cene kvalitet slike. Plazma displeji su po pitanju kvaliteta ispred LCD tehnologije. Najlakše poređenje kvaliteta i osetljivosti plazma televizora je sa gramofonima. Iako osetljivi, gramofoni i dan-danas važe za izvor zvuka vrhunskog kvaliteta. Budite malo pažljiviji prema njima i služiće vas na najbolji način.

LCD televizori su bolji izbor za ljude koji ne žele veliki ekran, gejmere koji žele veći monitor za igranje, dnevne sobe sa mnogo svetla ili HTPC sa bežičnom tastaturom i mišem kao vrhunac hedonizma u dnevnoj sobi.

Iako vam savetujemo da dobro razmislite koja vam tehnologija više odgovara, imajte na umu to da ne možete mnogo pogrešiti, jer krajnje razlike i nisu toliko velike.