Samsung SyncMaster LD190G

U iščekivanju vrućeg leta iz Samsunga nam stižu četiri modela, poređana po veličini - LD190G, P2050, LD220 i P2370, dok je LG poslao dva modela iste veličine, a različitih oznaka - W2253TQ i W2284F. Iako nas je prvog dana leta dočekala i ohladila kiša, ipak očekujemo toplo i sunčano vreme, a tokom kišnih dana društvo može da nam pravi neki od modela koje ćemo predstaviti.

Samsungovi modeli LD190 i LD220 pripadaju novoj LapFit seriji monitora koja je namenjena vlasnicima notebook kompjutera, kao i onima kojima je potreban dodatni monitor. Glavne odlike ove serije jesu vrlo atraktivan dizajn i kompaktne dimenzije. Mala debljina monitora i odsustvo klasičnog postolja omogućavaju vamda ih smestite skoro svuda gde poželite, a UbiSync konekcija (prikaz slike putem USB porta) omogućava vam da vežete čak šest ovakvih monitora na jedan kompjuter, bez upotrebe grafičke kartice. Postolje ovog monitora najviše podseća na ono koje nalazimo kod ramova za slike, pa se uz pomoć gumenih podloški koje se nalaze na dnu ekrana (sa leve i desne strane po jedna) i postolja, čvrsto pripija uz radnu površinu na koju ste ga postavili. Na samom ekranu ne nalazimo nijedan drugi taster osim onog za paljenje monitora. Ostali tasteri (Menu, Brightness, Auto) osetljivi su na dodir i postaju vidljivi tek pošto upalite monitor, a tada ih obasja seksi crveno osvetljenje (nažalost, nejednakog intenziteta).

Razlike između ova dva modela ogledaju se u veličini: Samsung SyncMaster LD190G ima dijagonalu 18,5”, a rezolucija koju prikazuje iznosi 1360 x 768 tačaka, dok Samsung SyncMaster LD220 iscrtava ukupno 2073600 (1920 x 1080) tačaka uz 21,5-inčnu dijagonalu. Oba modela imaju analogni VGA priključak i USB 2.0 upstream port, a veći poseduje i dva USB 2.0 downstream porta, na koje možete priključiti vaše USB periferije ili još neki monitor iz ove serije.

Samsung SyncMaster LD220

Meni ove serije možemo okarakterisati kao jednostavan. Postoje samo najbazičnija podešavanja i ista su za obe vrste konekcije - Brightness, MagicBright sa svojih pet pretpodešavanja (Custom, Note PC, Internet, Movie i Dynamic Contrast), Source (Analog i USB), Image size (Auto i Wide) i jezik na kojem će biti prikazan meni.

Analognu konekciju koristite samo ako morate, jer je ona kod ovih monitora samo pomoćna i slika toliko gubi na oštrini da je to primetno. Iako pripadaju istoj seriji, slika na ovim modelima se razlikuje, čak se ni opcija Dynamic Contrast ne ponaša identično. Kod Samsung SyncMastera LD220 vidljivi su tragovi probijanja pozadinskog osvetljenja, dok to nije slučaj kod manjeg modela. Na većem modelu boje su nešto hladnije i imaju tragove plave, dok kod Samsung SyncMastera LD190G boje vuku u zelenkasto. Detalji se kod oba modela gube u najsvetlijim tonovima, dok je u tamnim nijansama situacija nešto bolja. Kontrast je kod oba modela je deklarisan na 1000:1 (20.000:1 kada se koristi Dynamic Contrast). Ta cifra kod manjeg modela izgleda preterano, za razliku od većeg kod kog bi se moglo reći da ima otprilike taj odnos kontrasta.

Kao dodatni monitori za notebook kompjutere, ovi modeli mogu biti dobra kupovina. Lepo izgledaju na stolu, zauzimaju veoma malo mesta, a slika im je uporediva sa konkurentskim modelima. Veća zamerka odnosi se na siromašan meni. Mišljenja smo da bi neke mane mogle da se isprave kad bismo imali više opcija na raspolaganju. Druga zamerka odnosi se na nepostojanje mogućnosti da se ovi monitori postave na zid (wallmount) što je šteta, pošto ih njihov tanak profil čini prosto idealnim za ovakav način montiranja.

Samsung SyncMaster P2050

Samsungova P klasa... Dovoljno je baciti jedan pogled na njene modele i uvideti da su oni jedinstveni po dizajnu, iako suštinski podsećaju na sve monitore koje ste do sada mogli da vidite. Ipak, sitnice čine najveću razliku. P2050 podseća na kristalnu kocku zahvaljujući svom proširenom ramu, oštrim ivicama. Obojen je u crnu boju koja se na svetlu preliva u crvenkastu (u Samsungu je nazivaju Rose Black). Na prednjem panelu nema tastera, osim pet tačkica koje nagoveštavaju da bi iza njih nešto moglo da se krije. Kada upalite monitor, sa desna na levo pale se tasteri jedan po jedan, osvetljeni crvenim svetlom projektovanim na donju, zakošenu ivicu ekrana. Može se podesiti koliko će dugo tasteri biti upaljeni i kojim će intenzitetom svetleti. Veoma atraktivan detalj! Pozadina ne krije ništa spektakularno, sem udubljenja gde se nalaze konektori (DVI, D-Sub i strujni). Tu bi trebalo da ima malo više mesta, jer se kablovi previše savijaju za naš ukus. Ergonomske mogućnosti svode se na podešavanje nagiba, što se moglo i odmah zaključiti jer se koristi postolje identično većini Samsungovih monitora. Završna obrada je mogla biti i bolja. Ekran se blago uvija, a i spoj postolja sa ekranom bi mogao biti malo čvršći. Viđali smo kod Samsunga u istoj ovoj izvedbi i veći kvalitet završne obrade.

Iako pripada istoj klasi, P2370 ne liči na svog manjeg parnjaka. Produžene ivice ovog puta su zaobljene i nežne, obojene u boju uglja, sa prelazom od najtamnije do najsvetlije nijanse kako se bližimo ivici ekrana. Osim tastera power, lice ekrana ne otkriva nijednu drugu funkcionalost. Poučeni prethodnim modelima, primetili smo da se po paljenju , isto kao kod P2050, pojavljuje pet tastera, ali ovog puta sa belim osvetljenjem. Nosač monitora je celom vidljivom dužinom providan, ali se u delu koji se uklapa u postolje nalazi plavi deo koji daje plavičaste tonove nosaču. Lepota P2370 ne ogleda se u tim, sada već viđenim detaljima, već u njegovom tankom profilu, koji je oko 30 odsto uži od modela P2050, iako je dijagonala ovog modela puna tri inča veća. Ovo je izvedeno izmeštanjem mrežne jedinice van kućišta monitora i sa dizajnerskog aspekta to je vrlo efektno rešenje. Koliko je monitor lepo gledati spreda, isti je efekat i kada ga gledate sa zadnje strane, jer je isto tako jednostavno dizajniran. Od konektora na pozadini možete naći samo DVI i strujni konektor, koji su postavljeno horizontalno u odnosu na radnu površinu. Mislili smo da će kablovi svojom težinom vući nadole, ali to nije bio slučaj, čime smo vrlo zadovoljni. Estetika ima svoju cenu, jer se ekran izuzetno lako uvija, a i ergonomske mogućnosti za podešavanje ekrana su samo osnovne (podešavanje nagiba).

Samsung SyncMaster P2370

Meniji su kompletno redizajnirani i izgledaju znatno modernije nego ranije. Uprkos tome, funkcionalnost im nije smanjena, već je donekle i povećana. Pored standardnih podešavanja (Brightness, Contrast, MagicBright, MagicColor...), tu su i podešavanja brzine odziva - Normal, Still Mode, Movie Mode; Color Effect - Grayscale, Green, Aqua, Sepia i pregršt podešavanja vezanih za meni i LED tastere.

U našem slučaju, inicijalna slika kod oba monitora je solidna i nema potrebe za nekim većim intervencijama u podešavanjima. Sledeće što primećujemo jesu dobri horizontalni uglovi, ali i loši vertikalni uglovi gledanja. U toj lošoj karakteristici prednjači P2050, a u međuvremenu smo mu našli i mrtav subpiksel. Slika na P2050, kada je uporedimo sa P2370, izgleda mutno, a boje su nešto ispranije. Kod P2370 nalazimo da slika nije jednako oštra na celoj površini i da su u nekim delovima vidljivi duhovi. Već smo rekli da su startna podešavanja dobra za svakodnevnu upotrebu ovih monitora, ali ako poželite nešto više od toga, nemojte se previše nadati. Sivi tonovi se vidljivo pretapaju, pa tim delom nismo baš zadovoljni. Reprodukciju boja moguće je podesiti samo do određenog kvaliteta, što je očigledno ograničenje TN panela koji se nalazi u ovim modelima. Reprodukcija filmova je dobra, najtamniji tonovi se solidno razaznaju, dok kod najsvetlijih postoji blago utapanje. Pozadinsko osvetljenje kod oba modela probija na gornjoj ivicu.

Kada sumiramo utiske, dolazimo do sledećeg zaključka. Samsung je donekle žrtvovao kvalitet zarad izgleda, ali ne toliko koliko bi se moglo zaključiti iz prethodnih redova. Oba ova monitora su solidna i završavaće većinu svakodnevnih poslova koje stavite pred njih, samo nemojte očekivati da ćete sa njima moći da radite grafičku obradu. U ovoj preporuci moramo dati prednost modelu P2370 jer se, sem boljeg kvaliteta slike, male težine (zahvaljujući odvojenom ispravljaču) i uskog profila, on još odlikuje i veoma malom potrošnjom od samo 30 W! Kada to uporedite s modelom P2050 koji troši 40 W, zapravo je izuzetno malo za jedan 23” displej.

LG Flatron W2253TQ

„Zlatna zvezda” poslala nam je W2253TQ u paru sa W2284F. Oba modela odlikuju se dijagonalom 22 inča, dok prvi podržava rezoluciju 1920 x 1080, a drugi prikazuje 1680 x 1050 tačaka. W2284F odlikuje moderniji dizajn, sa ispupčenim postoljem koje najviše podseća na držač za lampu. Donja polovina postolja je providna i osvetljena je belom LE diodom. Ekran je tankih, blago zaobljenih ivica, klavir crne boje. Jednostavnost linija kvari ispupčenje s desne strane koje je osvetljeno plavom bojom kada je monitor uključen. Taster osetljiv na dodir služi da bi se monitor upalio, a ostali tasteri su klasičnog dizajna i nalaze se sa desne strane. To ujedno i kvari tanki, minimalistički dizajn koji je pokušan da se dobije izbacivanjem napajanja van kućišta monitora. Moramo napomenuti to da ispravljač koji se dobija uz ovaj monitor nije tako malih dimenzija kao što je to bio slučaj kod modela Samsung P2370.

LG W2253TQ je klasično dizajniran monitor. Postolje je ovalnog oblika, ekran je klavir crne boje, tankih ivica, pri dnu produžen providnom plasitkom na koju se reflektuje crvena svetlost kada je monitor upaljen. Svi tasteri su osetljivi na dodir i svetlost LE dioda iznad njih pojavljuje se tek kada prinesete ruku monitoru (ako je u meniju uključena opcija Live Sensor). Profil je deblji nego kod modela W2284F, ali je u ovom monitoru ostala integrisana napajačka jedinica. Oba monitora otpozadi imaju D-Sub i DVI konektore. Završna obrada kod oba monitora je dobra, ali uvek ima mesta za poboljšanja.

LG Flatron W2284F

Meni je klasičan LG-jevski, što automatski znači da ima lep dizajn, mnogo (nepotrebnih) opcija i slabu funkcionalnost. To, u kombinaciji sa rasporedom tastera i njihovim ponekad čudnim odzivom, može doneti minute i minute petljanja oko podešavanja najosnovnijih opcija. Zapravo, postoje tri glavna menija, pošto ni do jednog ne možete da dođete preko nekog drugog. Meni Fun ima opcije EZ Zooming, 4:3 in Wide i PhotoEffect (Gaussian Blur, Sephia i Monochorome) koje će nekome možda za nešto i poslužiti. Zatim, imate klasičan meni u kojem možete podesiti parametre slike (Brightness, Contrast, Gamma...), ali samo pod uslovom da ste pre toga bili u meniju ForteManager i isključili „napredne” mogućnosti automatskog prilagođavanja slike. W2253TQ ima još jedan meni pod nazivom „Smart” u kom se podešavaju „inteligentne” mogućnosti (Cinema mode, Auto Bright, Time Control, Live Sensor, Smart) ovog monitora. Interesantno je primetiti to da sve opcije za „poboljšanje” slike kod LG-ja stvaraju neprirodnu sliku, te ona vrlo brzo postaje veoma neprijatna za gledanje. To navodimo zbog toga što mahom svi dolaze sa uključenom nekom od tih opcija, i uvek nam je prvi utisak da LG ima lošu sliku, iako to u stvari nije slučaj.

Mana mahom svih LG-jeva koje smo u poslednje vreme gledali, a ni W2284F nije izuzetak, jeste prejaka osvetljenost. Srećom, W2253TQ ne boluje od tog problema - njegov najveći problem jeste probijanje pozadinskog osvetljenja duž sve četiri ivice, najviše uz donju i gornju. Ta boljka ne pogađa u tolikoj meri W2284F. Slika izgleda malo ispranija na modelu W2284F, a prikaz boja na oba modela je solidan, s tim da se kod W2254TQ tamnije nijanse utapaju, pa se pri gledanju crno-belih slika gubi na detaljima u tamnijim tonovima. Reprodukcija filmova je i kod jednog i kod drugog modela solidna, s tim što (ako je opcija u meniju uključena) W2254TQ automatski prilagođava sliku bilo da se film pušta iz nekog plejera ili iz YouTubea. Problem je u tome što mu je potrebno malo više vremena da razazna da je film pušten, odnosno prekinut, pa reakcija kasni i više je zamorna nego korisna.

Oba monitora su solidna, ne ističu se ničim zbog čega bismo ih izdvojili iz grupe drugih modela sa TN panelom. Međutim, apsolutno favorizujemo W2253TQ, prvenstveno zbog bolje reprodukcije slike u odnosu na W2284F, a takođe i zbog više rezolucije koju ima, što nam ostavlja mesta da se razmašemo ikonama po desktopu.