Nekoliko dana pre zvanične premijere dugo očekivanog četvrtog nastavka sage o Terminatoru, kompanije Tuck i Arena No.1 organizovale su potpuno neuobičajenu konferenciju za novinare na kojoj je najavljen film „Terminator: Spasenje”. O samom filmu ovom prilikom nećemo govoriti pošto ste o njemu mogli već da čitate u prošlom broju našeg časopisa, već ćemo vam predstaviti jedan novitet na našem tržištu. Tuck, distributer ovog filma, i Arena No.1, jedan od najpoznatijih paintball klubova u Srbiji, za ovu priliku su pretvorili Tuckwood Cineplex u borbenu arenu.

Novinari su podeljeni u dve grupe, date su im Laser tag puške i otvorene su im sve prostorije Tuckwood Cineplexa. Zahvaljujući puškama i organizovanim borbama u mračnim bioskopskim salama i po hodnicima Tuckwooda, ali i u okolini zgrade koja se nalazi u strogom centru Beograda (što je izazvalo čuđenje i nevericu prolaznika, kao i neobaveštenih posetilaca Tuckwooda), sve je izgledalo kao da je neko preneo FPS u stvarni život. Bilo je tu puzanja, sakrivanja i zaleganja po hodnicima, pa čak i akrobatskih poteza sa premošćavanjem brisanog prostora bacanjem i pravljenjem kolutova.

Šta je to moglo da natera gomilu odraslih muškaraca (ali i devojaka) da se ponašaju kao klinci koji se igraju rata na poljančetu? Magična reč je Laser tag - potpuno nova tehnologija koja se prvi put pojavila kod nas. Uvoznik ove opreme je Arena No.1, a predstavnici ove firme objasnili su nam koje su prednosti Laser tag tehnologije. Za razliku od paintballa, za koji verujemo da svi znate kako funkcioniše, umesto kuglica punjenih bojom, Laser tag puške koriste laserske zrake i senzore koji očitavaju pogotke. Radi se o mnogo čistijoj tehnologiji koja, osim što je potpuno neškodljiva za igrače, može da se iskoristi i u zatvorenom prostoru koji nije specijalno pripremljen za takve aktivnosti. Nepostojanje kuglica sa bojom briše potrebu za oblačenjem specijalnih odela, nema neizostavnih masnica kao nakon paintballa, a pošto nema ni potrošnih delova, za igrače predstavlja jeftiniji vid zabave.

Sistem se sastoji od puške, senzora koji se nosi oko glave i računarskog programa koji vrši podešavanje parametara u puškama i služi za očitavanje rezultata nakon završetka igre. Puške koje su uvezene kod nas pripadaju seriji Raptor i proizvela ih je kompanija Intager. Preko programa Intager Scenario Manager i odgovarajućeg USB primopredajnika koji se dobija uz njega svaka puška se setuje zasebno, a komunikacija između puške i računara obavlja se putem radio-talasa. Parametri rada puške obuhvataju domet i snagu oružja, količinu i vrstu municije, način njenog ispaljivanja, broj života, upotrebu prve pomoći, način reagovanja puške nakon pogotka, prepoznavanje prijateljskih i neprijateljskih pušaka...

Maksimalan domet laserskog zraka je čitavih 300 metara. Laserski snop je usmeren i njegovo rasipanje iznosi 60 cm na svakih 50 m razdaljine. To u praksi znači da je na 300 metara prečnik snopa oko 3,5 metara, ali je na razdaljinama manjim od 50 m potrebna izuzetna preciznost da bi se registrovao pogodak. Senzori za registraciju pogodaka nalaze se na samoj pušci, a dodatni senzor nosi se na glavi. Pošto ovde ne postoji fizički način za identifikaciju pogotka, puška igrača koji je pogođen bukvalno će jauknuti, dok će puška igrača koji je postigao pogodak ispustiti srećan uzvik. Pogođeni igrač će biti određeno vreme isključen iz igre, najčešće pet sekundi, da bi se sprečilo da ga protivnici zasipaju vatrom i da bi mu se dala šansa da se izvuče iz nezavidne situacije. Softver može da podesi broj života igrača (najčešće se dodeljuje 10 života), tako da jedan pogodak ne mora uvek da bude fatalan.

Puška može da se programira tako da ispaljuje jediničnu ili rafalnu vatru, pri čemu treba obratiti pažnju na količinu municije, pošto je ona ograničena (programski), a interesantan dodatak je i to da je municija razdeljena na virtuelne šaržere koje treba promeniti pritiskom na određeno dugme na pušci. Postoji i mogućnost ispaljivanja granata, koje su razornije od metaka i ako pogode metu, odnose više života. Čak je na raspolaganju i mogućnost da se jedan igrač proglasi bolničarem, odnosno da njegova puška svojim pogocima „leči” saigrače, to jest da im vraća izgubljene živote. Po završetku igre vrši se očitavanje stanja svake puške i prijemnika koji se nosi na glavi. Nakon očitavanja svih pušaka i svih prijemnika dobija se rang lista svih igrača - koliko je pogodaka svako primio i ostvario, koliko metaka je potrošio i na osnovu tih parametara određuje se koji je tim, ali i igrač u okviru tima bio najbolji.

Kako sve to izgleda u praksi? Iskusniji paintball igrači u Laser tag igrama osećaće se u prvom trenutku pomalo zbunjeno. Treba se navići se na nov način igre jer je, za razliku od paintballa, gde je neophodno strpljenje i dobro zaleganje, kod Laser taga bolja strategija biti stalno u pokretu, naročito ako je teren za igru manjih dimenzija (tada je potrebna izuzetna preciznost za ostvarivanje pogotka). Međutim, već nakon dve-tri odigrane igre, kada se malo uđe u štos, Laser tag postaje možda čak i zanimljiviji od paintballa, naročito ako se igra organizuje u nekom prostoru kao što je Tuckwood.

Jedino što još možemo jeste da vam preporučimo da ukoliko volite FPS igre, obavezno probate ovaj novi „sport” - sigurni smo da će vam se svideti.