Ostareli .yu domen polako ide u penziju. Drugog marta prestali su da budu vidljivi svi .yu domeni koji nisu produženi. Time je ujedno počela druga faza produženja registracije .yu domena koja traje do kraja aprila. Svi domeni koji se do tada ne produže brišu se, a svi preostali domeni se brišu 30. septembra 2009. godine. Prema informaciji iz RNIDS-a, do 25. februara produženo je samo oko 1900 .yu domena iako je bilo registrovano oko 40.000 domena. Istina je da je većina aktivnih domena migrirana na .rs.

Sigurno smo već dosadili ponavljajući ove datume u vezi s bivšim nam domenom. Međutim, ukidanjem prve ture neproduženih domena tek su počeli da se javljaju prvi problemi, te ljudi polako shvataju da neće sve proći bezbolno i neprimetno, samo od sebe.

Mnogi nisu produžili stare domene iako su imali posećene sajtove. Neki su primenjivali taktiku redirekcije na novi .rs domen, ali mnogi nisu. Zbog toga je veliki broj korisnika bio zbunjen prvih dana - zašto im više ne rade sajtovi koji su do juče lepo radili? Pored neupućenosti korisnika u to kakve probleme mogu da imaju, zbrci dodatno doprinose i svi programi koji pamte adrese i email adrese, tako da mnogi nisu ni shvatili da prilikom pisanja maila koriste stare .yu adrese. Ovih dana korisnici su nam se žalili da ne mogu da pošalju mail poslovnim partnerima s kojima su ranije razmenjivali poruke. Niti su ti partneri bili svesni promene adrese pa nisu obavestili svoje kontakte, niti su korisnici shvatili da treba da isprobaju isti domen, samo sa nastavkom .rs ili co.rs.

Mnogi čitaoci će reči da su ovo gluposti, međutim ovo je realan problem iz života, jer danas internet komunikacije koriste obični ljudi, a njima ovo predstavlja problem. Dokle nerazumevanje problema ide lepo ilustruje i primer korisnika koji je nakon objašnjenja razloga zbog koga ne može da pošalje mail nekoj osobi postavio pitanje: „Ali ja sam vizit kartu sa tom e-mail adresom dobila pre neki dan! Kako je moguće...”. Naravno, nije lako ni jeftino izmeniti sva mesta gde piše .yu, ali nije lako ni setiti se svih materijala i tehničkih stvari koje se oslanjaju na ostareli i dotrajali domen.

Razmislite koliko imate linkova na raznim web stranicama koji vode do .yu sajtova? Ko će se setiti da ih sve zameni? A ta zamena ne može da se uradi odjednom, jer ima veoma posećenih i bitnih sajtova koji su i dalje vidljivi samo preko .yu adrese. Dinamički sadržaji sa drugih sajtova koji se inkorporiraju u web stranice još jedan su potencijalni izvor problema ako se „vuku” preko adresa sa starim domenom. Ima toga još, ali će se mnogi toga setiti tek prvog oktobra, kada budu shvatili da neke stvari više ne funkcionišu...

Ima da se uradi još mnogo posla kako bi penzionisanje .yu domena prošlo što bezbolnije. Vremena je bilo dovoljno i još ga ima dovoljno, ali izgleda da kod nas postoji običaj da se sve radi u poslednji čas.

Kada je u pitanju .rs domen, s obzirom na to da je aktivan već više od godinu dana, svi domeni kupljeni u predregistraciji na godinu dana već su morali da se obnove. U tom poslu pomažu ovlašćeni registri koji podsećaju korisnike. Zbog toga je pomalo začuđujuć podatak da je trenutan broj .rs domena oko 47.650, što predstavlja smanjenje za oko 800 domena u odnosu na prošli mesec. Koji su razlozi za ovo smanjenje možemo da nagađamo (sporost ljudi prilikom obnove, problemi sa likvidnošću zbog krize - blokiran račun ili zatvorene firme), ali će svakako biti zanimljivo pratiti broj domena i narednih meseci.

Seci uši, krpi ...

Prošlomesečna javna iznošenja stavova u vezi prodaje Telekoma Srbija postala su nevažna onog trenutka kada je u javnost procurelo da MMF (sa kojim su pregovori, u trenutku pisanja ovog teksta, još uvek u toku) svoju finansijsku pomoć uslovljava određenim ekonomskim potezima Srbije i da je jedan od njih prodaja Telekoma. Naime, već prilikom prethodnog susreta u memorandum je ušlo pitanje Telekoma kao najuspešnije firme u Srbiji i najvećeg izvora prihoda u privatizaciji radi popunjavanja budžeta i plaćanja dospelih obaveza prema inostranstvu.

Ako MMF ostane pri zahtevu za privatizaciju Telekoma, ostaje pitanje kada će se to desiti i po kom modelu. Analitičari spominju kraj godine ili početak sledeće. Da li je to dobar trenutak ili nije, ko će biti „strateški partner” i druga zagonetna pitanja u oko Telekoma postaće nebitna.

Kako će se to odraziti na celo tržište telekomunikacija ostaje da se vidi. Ovih dana bi trebalo da bude raspisan tender za uvođenje CDMA bežične telefonije u ruralnim sredinama, a do juna i tender za drugog operatera fiksne telefonije. Zasad se odlaže tender za WiMax jer se smatra da u ovom trenutku krize neće biti moguće privući ozbiljne igrače, a postoje i problemi sa tri postojeće licence u Beogradu.

Vlasnički trendovi kod Internet provajdera govore da je strani kapital i te kako zainteresovan za naše tržište telekomunikacija. Strani investicioni fondovi kupuju naše provajdere. VeratNet još ranije je završio u rukama Kiparskog fonda, a nedavno je NeoBee završio u rukama fonda sa Britanskih kanalskih ostrva preko njegove Holandske firme. Nezvanično se mogu čuti glasine da postoji mogućnost da i drugi značajni provajderi na našem tržištu promene vlasnika. To potkrepljuje i vest koja govori o namerama fonda koji je kupio NeoBee: www.emportal.rs/en/news/region/81303.html.

Grad Beograd

Grad Beograd je prethodnog meseca potpisao dvogodišnji ugovor sa Telenorom o uvođenju u gradske parkove bežičnog Interneta koji će biti besplatan za građane. Dakle, ovog puta neće biti opreme koja će lako moći da se pokrade. Uvođenje će početi tokom proleća.

U prvom talasu oprema će se instalirati u parku kod Vukovog spomenika, parku kod kafane „Proleće” na Topličinom vencu i u Skejt parku na Novom Beogradu. Telenor će razmotriti to da li da ponovo omogući Internet u Studentskom parku, s obzirom na prošlogodišnje događaje. Studentski grad već se planira, dok se Kalemegdan još uvek razmatra.

Grad Beograd je predstavio e-Government rešenje bazirano na Microsoftovim tehnologijama, koje je već delimično u upotrebi. Na razvoju je radilo šest domaćih firmi u saradnji sa Gradskim zavodom za informatiku i statistiku i Microsoftom. Sistem omogućava građanima da na jednom mestu dobiju sva dokumenta, bez potrebe da obilaze različite opštine zbog raznih potvrda. Očekuje se uvođenje ovog sistema i na opštine van Beograda.

Dalji planovi obuhvataju gradski pozivni centar sa Microsoft CRM sistemom, kao i objedinjavanje svih pisarnica tako da građani lako mogu da podnesu dokumenta bilo kojoj instituciji.

Telenor je u više od 170 mesta širom Srbije uveo prepaid mobilni Internet (www.telenor.rs/?section=private&page=6511). Reč je o tri vrste prepaid dopune koje omogućuju prenos 50, 250 i 1024 MB podataka, a koštaju 290, 590 i 1290 dinara. Da bi cela stvar mogla da se koristi, biće vam potreban i USB modem (Huawei E220) koji možete da kupite za 4990 dinara, sa uračunatih 3 GB podataka koje možete preneti u roku od dva meseca.

MTS je do 15. aprila ponudio svim novim korisnicima surf postpejd internet paketa tromesečnu pretplatu u iznosu od jednog dinara.

Održana su još dva okrugla stola o prelasku na digitalno emitovanje TV signala u Novom Sadu i Nišu. Očekuje se da će nakon ove razmene mišljenja biti završen predlog teksta dokumenta i tada će se održati javne rasprave o toj verziji dokumenta na seriji okruglih stolova širom Srbije. Očekuje se da će nakon toga Vlada Republike Srbije usvojiti Strategiju i Akcioni plan do kraja juna 2009. godine.

Telekom Srbija je potpisao ugovor sa Alcatel-Lucentom kojim će se proširiti, povećati i unaprediti postojeća mreža. U skladu sa ugovorom, Alcatel-Lucent će obezbediti svoj paket rešenja za optički prenos za DSLAM agregaciju saobraćaja i Ethernet poslovne usluge, dok će 1626 Light Manager sistem gustog multipleksiranja kanala po talasnoj dužini (DWDM) biti korišćen za dugolinijski transport. Osim toga, Alcatel-Lucent će ponuditi svoju DSL i Litespan /MSAN tehnologiju i prateće usluge u vođenju projekata, integraciji softvera, uslugama integracije, kao i tehničku podršku.

Besplatne dnevne novine „24 sata” od sada su dostupne na Internetu u identičnom obliku kao i štampano izdanje. Na adresi www.e24.24sata.rs korišćenjem browsera sa Adobe Flash plejerom mogu se čitati novine uz simpatično okretanje strana i uvećanje. Moguće je prijaviti se svojom email adresom i svakog jutra dobijati email sa linkom na najnovije izdanje. Upravo na ovo prijavljivanje imamo zamerku, pošto ne postoji mehanizam provere, pa bilo ko može upisati vašu adresu.

SezamPro je ponudio brže ADSL pakete. Detalje možete videti na adresi www.sezampro.yu/adsl/max.asp.

Republički zavod za informatiku i Internet objavio je dokument pod nazivom „Stanje razvoja e-uprave u Republici Srbiji za 2008. godinu”. Dokument daje obilje podataka uključujući i statističke, a dostupan je na adresi www.rzii.sr.gov.yu/?Uvod.

Ministarka za telekomunikacije Srbije Jasna Matić najavila je se očekuje da će u roku od mesec dana nove lične karte moći da počnu da se koriste i za elektronsko potpisivanje dokumenata.

Telekom Srbija je počeo sa implementiranjem ADSL-a u školama širom Srbije, prema ranije potpisanom ugovoru sa Vladom, i ujedno poklanja računare školama u akciji pod sloganom „Znati dati!”. Prema saopštenju Telekoma od decembra 2008. godine, od kada su Telekom Srbija i Ministarstvo prosvete pokrenuli projekat uvođenja interneta u škole, Telekom Srbija je uveo Internet u oko 50 odsto škola u Srbiji.