Odmah po premijernom objavljivanju u dvanaest svezaka između septembra 1986. i oktobra 1987. godine, strip „Watchmen” Alana Mura i Dejva Gibonsa neraskidivo je povezan sa nekoliko epiteta. Fantastičan prijem i kod publike i kod kritike doneo je ovom stripu kultni status i mesto pretendenta za titulu najboljeg (američkog) stripa svih vremena.

Režiser Zek Snajder, publici najpoznatiji kao kormilar vizuelno impresivne ekranizacije još jednog kultnog stripa - „300” Frenka Milera, radio je poslednjih 30 meseci na prebacivanju ovog specifičnog sveta sa papira na filmsko platno. „Watchmen” je priča o svetu nalik našem, gde su superheroji prvo bili priznati članovi društva koji su aktivno uticali na menjanje toka istorije, a zatim je njihova borba protiv kriminala stavljena van zakona.

Čak i pre nego što se uhvatio u koštac sa konvertovanjem specifične strukture ovog stripa u gledljivu filmsku formu, režiser Snajder je znao jedno - Dr Menhetn mora da bude kompjuterski generisan lik. Džonatana Ostermana, fizičara koji nakon nesreće u laboratoriji biva transformisan u natprirodno biće zvano Dr Menhetn, u ovom filmu glumi Bili Krudap. Krudap je prošao kroz već standardnu proceduru skeniranja i digitalizacije, a na samom snimanju je nosio specijalno odelo i šminku koji su olakšavali hvatanje referentnih tačaka. Svaki kadar sa Dr Menhetnom je zbog toga, pored standardne filmske kamere, sniman i sa još tri dodatne kamere. U pitanju su Sonijeve kamere HD F900 čiji su snimci korišćeni da olakšaju kompoziciju digitalnog lika u kadrove. Još jedan simpatičan detalj izdvaja ovog digitalizovanog lika od većine - Dr Menhetn blago sjaji. Umesto da se muče dodatnim digitalnim osvetljavanjem svakog kadra u kom je Dr Menhetn, tim iz Sony Pictures Imageworksa dosetio se elegantnog i jednostavnog rešenja. Pored referentnih tačaka, odelo koje je Krudap nosio imalo je na sebi stotine svetlećih dioda, tako da je sam glumac osvetljavao okolinu, a tim za digitalne efekte mogao je da se koncentriše isključivo na ubacivanje digitalne verzije njegovog lika u završnu verziju kadra.

Osim likova, tim iz Imageworksa radio je i na digitalnim kulisama. Njihova sreća bila je u tome da im je na raspolaganju već bio digitalni Njujork, napravljen za potrebe niza filmova o Spajdermenu. Kako je to bio moderan Njujork, uloženo je dosta vremena i truda da se naprave nove teksture koje će grad učiniti oronulijim, tj. bližim onom iz Murovog stripa. Druga bitna digitalna kulisa je Dr Menhetnova kristalna palata na Marsu. Tim dizajnera potpuno se oslonio na program Houdini za stvaranje rotirajućih staklenih prstenova ove fantastične građevine.

Roršah, antipod blistavom Dr Menhetnu i miljenik fanova, takođe je dobio specijalan tretman, ali sasvim drugačije. Digitalno doterivanje ovog lika preuzela je druga kompanija za specijalne efekte - Intelligent Creatures iz Kanade. Roršah ima masku na kojoj se neprestano smenjuju simetrične mrlje od mastila (nalik onima iz testa istoimenog psihologa). Glumac Džeki Erl Hejli nosio je belu masku sa specijalnim graničnicima u obodu šešira i šal, što je omogućilo da se njegovo lice lako obrađuje tokom prostprodukcije. Digitalna maska koja je stavljana na Roršahovo lice imala je više slojeva. Osnova je bila 3D animacija koja je odgovorna za kretanje „tkanine” u skladu sa pokretima lica ispod nje. Zatim, stvorena je sama površinska tekstura tkanine sa sitnim dlačicama i blagim nepravilnostima kako bi izgledala što realnije. Dalje je rađeno senčenje maske, a tek na kraju su dolazile same mrlje od mastila. Inspirisan stripom, Snajder je imao predstavu o tome kako mrlje treba da izgledaju za svaku scenu sa Roršahom, ali kako je strip statičan, trebalo je učiniti da se mrlje smisleno kreću sve vreme. Za to je odgovorno sedam konvencionalnih animatora iz Intelligent Creaturesa, koji su pravili 2D animacije mrlja koje su stavljane preko cele maske kao završni sloj.