Internet, odnosno Svetska mreža, u obliku koji danas znamo, više je od globalnog sistema međusobno povezanih kompjuterskih mreža. Internet je medij preko kog komunicira čitava planeta, osobenost koja evoluira, fenomen koji prevazilazi sve ostale tehnološke izume i patente našeg vremena. Kao što je Gutenbergova štamparska presa predstavljala sociološki bum svog vremena, Internet je to sada! Za neke je prozor u svet, za druge biblioteka bez kraja i konca, za treće mogućnost komunikacije sa prijateljima, kao i potpunim strancima, za četvrte svojevrstan portfolio. Sada, neki smatraju, Internet i zaglupljuje!

Ideja se pojavila pre nekoliko godina i eksploatisana je čak i u političke svrhe (www.salon.com/news/feature/2007/11/07/sunstein). Tek se Nikolas Kar (Nicholas Carr) u svojoj knjizi „The Big Switch: Rewiring the World” (www.nicholasgcarr.com/bigswitch), koja se u knjižarama pojavila pre nekoliko meseci, dotakao naoko zastrašujuće teorije: struktura i sama odlika Interneta omogućava nam da informacijama pristupamo brzo i lako, istovremeno nas oslobađajući toga da o njima i razmislimo. Zaista, u mnogim istraživanjima, korisnici Interneta se u proseku na svakom sajtu zaustavljaju po svega nekoliko sekundi, što im je dovoljno da sadržaj prezentacije letimično pogledaju i da mozak sortira informacije, kao i da filtrira šta nam je od svih tih informacija zanimljivo ili bitno.

Isti pisac je u tekstu objavljenom prošlog leta u magazinu „The Atlantic Monthly” (www.nicholasgcarr.com/bigswitch) izrekao još strašniju, sugestivniju i potencijalno užasavajuću istinu - da će u budućnosti udar elektronskih medija na nas biti još veći. Pošto se Internet menja, s njim se svakodnevno menja i način na koji razmišljamo. Dao je čak i nekoliko primera. Recimo, setite se kada ste poslednji put pročitali knjigu od korice do korice, polako i sa uživanjem, i uneli se u tematiku i zaplet? Ili, kada ste istovremeno surfovali Netom i sa živom osobom u prostoriji imali iole interesantan razgovor? Iskustvo drugih korisnika Interneta je slično: dok se jedni žale na činjenicu da više ne mogu da sastave prosto-proširenu rečenicu nakon dužeg čitanja teksta na nekom sajtu koji je, sasvim zgodno, na stranom jeziku, drugi imaju problema sa memorijom, treći su izgubili sposobnost da se uhvate u koštac sa iole kompleksnim štivom. U svetu brzih informacija toliko žurimo da ih „pohvatamo” i obradimo da koncentracija sve ređe potraje duže od sat-dva. S druge strane, u školama se i dalje prati do šest sati nastave, dok je uobičajeno radno vreme osam sati...

Istorija tehnološke revolucije koja izvrće svakodnevicu se ponavlja. Ovi simptomi nisu ništa novo niti neuobičajeno. Slično je bilo i sa televizijom, kao i sa telefonom. Setite se upozorenja roditelja i stručnjaka da prekomerno gledanje televizije loše utiče na mozak, posebno na decu školskog i predškolskog uzrasta. Nekako nas nove „sprave” navode na to da isključimo okolinu u potpunosti, zaboravimo na mesto i vreme. Ipak, ljudski mozak je kompleksan, a njegova sposobnost da se razvija gotovo je nemerljiva. Tehnološki razvoj jednostavno je sve brži i brži, a vreme da se svim promenama prilagodimo, naprotiv, sve je kraće. Da li ćemo se u jednom trenutku jednostavno ugasiti, ili ćemo biti sposobni da na neki način unapredimo naš mozak, pitanje je na koje ćemo odgovor naći tek u budućnosti. Po svemu sudeći, ne tako dalekoj.