1 - Struktura prihoda po servisima za 2007. godinu

Na redovnoj konferenciji za štampu koja je održana 10. septembra u prostorijama Republičke agencije za telekomunikacije (RATEL), predstavljena je publikacija koja se bavi pregledom tržišta telekomunikacija u Republici Srbiji u 2007. godini. Konferenciju za štampu održali su savetnik za odnose sa javnošću RATEL-a Aleksandra Stefanović, predsednik upravnog odbora RATEL-a prof. dr Jovan Radunović i izvršni direktor RATEL-a prof. dr Milan Janković. Ova publikacija je redovno godišnje izdanje, treće po redu od kad je RATEL oformljen 2005. godine. Republičkoj agenciji za telekomunikacije poveren je zadatak regulisanja telekomunikacionog tržišta u Republici Srbiji u cilju njegovog razvoja.

2 - Broj pretplatnika mobilne i fiksne

Za tržište u razvoju potrebno je sprečiti zloupotrebu monopolističkog položaja jednog ili više operatera, a u tom smislu RATEL-ovi zadaci podrazumevaju prepoznavanje operatera sa znatnim tržišnim udelom (SMP - Significant Market Power operateri) i regulisanje njihovih cena usluga. Naravno, najbolje rešenje je obezbeđivanje konkurencije ulaskom novih operatera i uvođenjem novih tehnologija, ali kada to nije moguće (kao što je slučaj sa našim tržištem), pribegava se regulisanju cena usluga SMP operatera.

3 - Raspodela broja pretplatnika prema načinu pristupa

Što se same statistike tiče, u RATEL-u smatraju da je 2007. godina bila veoma uspešna. Što se samih aktivnosti RATEL-a tiče, one su podeljene u odgovarajuće segmente. U okviru regulatornih aktivnosti RATEL je, kao nezavisna organizacija, doneo nekoliko podzakonskih akata, uputio je nadležnom ministarstvu planove raspodele frekvencija u cilju efikasnog korišćenja i upravljanja radiofrekvencijskim spektrom i pripremio određeni broj podzakonskih akata koji nisu usvojeni do kraja 2007. godine. U toku 2007. godine RATEL je primljen u članstvo Evropskog instituta za telekomunikacione standarde (ETSI).

4 - Geografska raspodela Internet provajdera

Ono što krajnje korisnike najčešće zanima jesu poslovi na regulisanju telekomunikacionog tržišta, što podrazumeva sprečavanje zloupotrebe monopolističkog položaja operatera na tržištu. U tom cilju, RATEL je kao pomenute SMP operatere označio „Telekom Srbija” a. d. za usluge javne fiksne telefonske mreže i „Serbia Broadband - Srpske kablovske mreže” d. o. o. za uslugu distribucije radio i televizijskih programa preko kablovske distributivne mreže (SBB), pa je i izvršen rebalans tarifa kod ova dva operatera. Naravno, tu su i poslovi na zaštiti korisnika, a RATEL se u toku 2007. godine bavio prikupljanjem podataka u cilju definisanja minimalnog skupa usluga univerzalnog servisa koji treba da bude dostupan svakom građaninu.

5 - Korišćenje računara od strane pojedinaca

Što se tiče same statistike navedene u publikaciji, ipak se radi o podacima koji obuhvataju period od 1.1.2007. do 31.12.2007, pa je nemoguće pričati o njima kao o aktuelnim podacima, naročito kada su oni predstavljeni u septembru, odnosno u drugoj polovini tekuće godine. Razlog tome je što su izveštaji prikupljani u prvoj polovini 2008. godine, ali je zahvaljujući njima ipak moguće napraviti projekciju promena u sektoru telekomunikacija u Republici Srbiji u nastupajućem periodu, kao i ispratiti trendove na tržištu.

Tri vodeća strana investitora u 2007. godini su Telenor iz Norveške u telekomunikacionoj industriji, Phillip Morris iz SAD u duvanskoj industriji i Mobilkom iz Austrije (Vip mobile) u telekomunikacionoj industriji. Ovo je nedvosmislen pokazatelj da su telekomunikacije jedan od glavnih pokretača privrednog razvitka kod zemalja u razvoju.

6 - Korišćenje Interneta prema polu i starosti

Kada se Srbija uporedi sa zemljama u okruženju, najčešće je u svim statistikama ispod evropskog proseka i, što je još tragičnije, pri samom je dnu liste. Kada je u pitanju odnos broja pretplatnika fiksne i mobilne telefonije, kod nas, kao i u svim zemljama u okruženju, broj pretplatnika mobilne telefonije veći je od broja pretplatnika fiksne telefonije. Fiksna telefonija u Srbiji ima penetraciju od svega 38,1 odsto i beleži rast od 4,7 odsto. Međutim, jedina cifra s kojom se bližimo evropskim standardima jeste penetracija mobilne telefonije od 112,73 odsto, što znači da broj aktivnih SIM kartica prevazilazi broj stanovnika Srbije; ovo tržište zabeležilo je rast od 27,2 odsto u odnosu na 2006. godinu.

7 - Upotreba Interneta u privatne svrhe

Kada se pogledaju cene mesečne pretplate i impulsa fiksne telefonije, cene u Srbiji su bile daleko ispod evropskog standarda i Srbija je u poređenju sa okolnim zemljama imala najniže cene ovih usluga. Sa sigurnošću možemo da kažemo u ime svih da je ovo jedina lista na čijem začelju uvek želimo da budemo. Napravljene su i dve telekomunikacione potrošačke korpe. Osnovna korpa obuhvata račun za fiksni i mobilni telefon (pripejd) i televiziju (RTS pretplata) i iznosi 1631 dinar, odnosno 4,73 odsto prosečne zarade. Proširena korpa obuhvata račun za fiksni i mobilni telefon (postpejd), televiziju (RTS pretplata), ADLS i KDS i iznosi 4409 dinara, što je 12,79 odsto prosečne zarade. Ovi troškovi su manji nego u 2006. godini, što je posledica RATEL-ovih korekcija cena.

8 - Razlozi iz kojih se Internet ne koristi intenzivnije

Kada se pogleda broj Internet pretplatnika na 100 stanovnika, situacija nije uopšte tako ružičasta, naprotiv: u regionu smo na pretposlednjem mestu, ispred Albanije, sa 13,41 odsto stanovnika koje koristi Mrežu. Ukupan broj Internet pretplatnika u 2007. godini jedva da je premašio milion korisnika, tačnije 1.005.161, što nas svrstava na treće mesto u regionu. Prema načinu pristupa, na prvom mestu je dial-up, zatim ADSL, KDS i na kraju bežični. Promena u odnosu na 2006. godinu je u tome što je ADSL pristup izbio na drugo mesto i beleži najveći porast broja pretplatnika, pet puta veći u odnosu na 2006. Kada se pogleda broj pretplatnika širokopojasnog pristupa u odnosu na tehnologiju, UMTS (3G) je na prvom mestu, a slede ga ADSL, KDS i wireless. Ovaj podatak se ne bavi količinom prenetih podataka, već samo brojem pretplatnika, pa je iz tog razloga 3G na prvom mestu.

U 2007. godini broj domaćinstava sa Internet priključkom u Srbiji bio je 26,3 odsto. Poražavajuća informacija jeste da preko 52 odsto lica nikad nije koristilo računar, čak 65,4 odsto ispitanika nikad nije koristilo Internet, dok Internet u Srbiji svakodnevno koristi tek 850 hiljada ljudi. Kao razlog zbog kog se Internet ne koristi intenzivnije ispitanici su najčešće navodili nedostatak vremena (50,7 odsto) i skupu vezu (23 odsto).

Iako ove informacije ne odražavaju trenutno stanje stvari, određeni trendovi sasvim su jasni. I pored toga što su neki statistički podaci prilično pesimistični, na svim poljima se beleži rast. Jasno je da postoji potreba da država učini dodatne napore kako bi se uspešno izvršilo informatičko opismenjavanje stanovnika, za šta je potrebna i adekvatna infrastruktura, nivo usluga, kao i želja i potreba pojedinca da računare i Internet koristi u svakodnevnom životu. Ove tendencije rasta podržava i publikacija Republičkog zavoda za statistiku koja se bavi upotrebom informaciono-komunikacionih tehnologija u Republici Srbiji za 2008. godinu. Na žalost, pomenuta publikacija potvrđuje i činjenicu da je neophodno opismeniti stanovništvo, jer 41,5 odsto ispitanika navelo da „nema potrebu za Internetom” ili „ne želi Internet”.