Na forumu „Sveta kompjutera” nedavno je postavljeno pitanje o zaštiti autorskih prava u fotografiji, na šta se, kao i na mnogo drugih stvari koje su normalne na „nekom tamo Zapadu”, kod nas gleda sa blagim nerazumevanjem. Svaka fotografija je vlasništvo onog ko je „uslika”, baš kao što je to slučaj i sa pesmama, slikama, filmovima i drugim umetničkim delima. Međutim, umetničku i vlasničku dimenziju fotografije mnogo ljudi izgleda ne priznaje, pa nije redak slučaj da pojedine dnevne novine ili sajtovi bez pitanja objave nečije delo. Oštećeni fotograf, naviknut na bahatost kao tradicionalni način odnosa među ljudima u Srbiji, može da zažmuri na ovu drskost ili da angažuje advokata i zapetlja se sa tužbama i sudstvom u Srbiji. Bilo da ste pokradeni ili ste uspeli da isterate pravdu, gorki ukus u ustima ostaje, pošto maltretiranje pokvari pobedu.

Ukoliko na neki način ne zaštitite fotografije koje objavite na Internetu, neko ih može iskoristiti bez vaše dozvole. Tako je i jedan naš poznanik, inače mlad fotograf, bio neprijatno iznenađen kada je u reklami za jedan sajt video fotografiju koju je nekoliko dana pre toga postavio na DeviantArtu. Pošto se radi o momku koji tek treba da se dokaže, on bi svakako dao dozvolu za tu reklamu, jer to bi za njega bila dobra promocija, ali ovako je zamalo ostao prevaren. Rekosmo zamalo, jer je na njegovu intervenciju kod administratora reklamiranog sajta fotografija, ipak, na kraju bila (bar) potpisana.

Naravno ne treba ići predaleko u strahu od zloupotrebe, pošto su male šanse da neko u reklamne svrhe iskoristi 99 odsto fotografija sa sajtova Myspace ili Facebook; napućene cure i napucani žestoki momci koji slikaju sami sebe ispred ogledala zanimaju samo druge napućene devojke i žestoke momke. Zbog toga je zaštita fotografija preporučljiva samo kada postoji realna opasnost da ih neko ukrade - kada su zaista vredne. Najpouzdaniji metod zaštite prava jeste da čuvate originale (u RAW formatu) sa popunjenim svim metatagovima u EXIF-u fotografije, a da objavljujete samo konvertovane primerke. Ovo ne sprečava da neko objavi vašu fotografiju, ali je neoboriv dokaz da je ona vaša. Ukoliko želite da sprečite bilo kakvu neautorizovanu upotrebu vašeg dela morate ga potpisati ili staviti vodeni žig, a domaći zakon predviđa i registraciju autorstva kod nadležne institucije. To je, međutim, za većinu autora previše posla, pošto u zakonu nije definisano da li se može zaštiti čitav album ili mora svaka slika pojedinačno, a uz to se plaća i određena taksa.

Za „obične” fotografe najbolje metode svakako su potpis i vodeni žig, ali je prvi samo donekle koristan pošto se obično stavlja u uglu, odakle se lako može iseći ili prebrisati. Druga mogućnost ipak je najbolja zato što od eventualnog zlonamernika zahteva mnogo posla kako bi prisvojio vaše delo. Žig na primerku koji ste objavili neće previše kvariti utisak onima koji bi samo da je pogledaju, ali će jasno govoriti čije je delo u pitanju i sprečiće zloupotrebe. Na popularnom foto servisu Flickr mnogi autori upravo tako i objavljuju svoja dela - svako može samo da ih vidi, ali ne i da ih na bilo koji drugi način iskoristi.

Watermark Creator je program namenjen obavljanju ovog posla, a autori ga nazivaju i najboljim rešenjem jer, navodno, ostavlja toliko jake žigove da ih je nemoguće (čitaj: teško) ukloniti čak i naprednim editorima fotografija. Uz pomoć nekog osnovnog alata za obradu slika to svakako nije moguće (bez vidljivih oštećenja fotografije). To, međutim, nije moguće izvesti ni sa žigovima koje ostavljaju obični pregledači slika poput programa ACDSee, te se može reći da se radi o preterivanju u marketingu firme PegassusAps. Da su momci iz krilatog konja više pažnje usmerili na reklamiranje proizvoda nego na sam program dalo se naslutiti i iz najave da Watermark Creator ima „prelepo i lako za upotrebu” radno okruženje. Kao da ono kod programa sa ovako prostom funkcijom uopšte može biti komplikovano?!

Interfejs je zaista lep i više nego jednostavan, ali to je samo zbog siromaštva opcija koje su na raspolaganju korisnicama. Osim polja za unos i pozicioniranje teksta, izbor fonta i operacije sa njim (podebljavanje, kurziv, podvučenost, boja i rotacija) jedina preostala podešavanja odnose se na metod upisa teksta i brisanje metatagova iz EXIF-a. Svo siromaštvo programa vidi se kada se uporedi sa alatkom za isti posao koju poseduje program ACDSee (meni Add text u modu za editovanje). Osim nebrojeno više načina za unos žiga i podešavanje fonta (ispupčenost, snaga, ugao senke, nekoliko default filtera za slike itd.), pomoću njega možete uneti i metadata podatke iz EXIF-a, čime ćete dodatno zaštiti autorska prava.

No, možda je ideja vodilja autora programa bila jednostavnost, pošto je teško zamisliti da će neko kao žig staviti tekst obrađen filterom Tiles. To i nije tako loše opravdanje za siromaštvo opcija, ali teško da nešto može opravdati odsustvo thumbnail prikaza prilikom izbora slika ili nepostojanje opcije za stavljanje žigova na više fotografija odjednom. Ova dva propusta biće glavni razlog preporuke da zaobiđete Watermark Creator, ukoliko vam treba alat ove namene. Bolje iskoristite opcije koje nudi, ne toliko skuplji, ACDSee, pošto će u više od 99 odsto slučajeva žig koji na taj način utisnete biti sasvim dovoljan.