Pre samo nekoliko meseci (SK 5/2008) pisali smo o projektu Google Sky, maestralnom servisu koji korisnicima pruža besplatan pogled put zvezda. S druge strane, jedna od nepisanih filozofija kompanije iz Redmonda je, pak, kopiranje dobrih softverskih koncepata, pokušaj uvođenja unapređenja na datom polju, te brže-bolje grabljenje parčeta kolača na novopečenom tržištu. Microsoft WordWide Telescope je trenutno u beta fazi razvoja, ali je u potpunosti operativan, vizuelno primamljiv i konceptualno više nego da opravdava svoje postojanje.

Postoje četiri moda istraživanja putem virtuelnog teleskopa: pretraga neba, planeta, Zemlje i, najzad, panorame na temu wide slika sa površine Marsa. Jedan od glavnih propusta upravo se ovde uviđa, pošto je program bez internet konekcije prilično praznjikav. Većina pojava i pejzaža „mrtve prirode” moraće svoj grafički identitet da preuzme sa Mreže, te je odsustvo broadband veze ravno korišćenju papira sa grubo iscrtanim konturama, sazvežđima i orbitama. Planetarni mod koristi se za detaljniji prikaz pojedinih članica našeg Sunčevog sistema, dok se Earth najlakše može uporediti sa projektima NASA World Wind ili Google Earth. To je u suštini 3D prikaz matične nam planete, i može se posmatrati u nekoliko režima. Ipak, srž programa upravo je sufiks drugog Googleovog srodnog projekta - nebeski svod. Prilikom konkretnih opservacija ili prostog tumaranja prostranstvima poznatog univerzuma, možete se koristiti različitim grafičkim prikazima, ukoliko oni postoje za dotično nebesko telo, maglinu, ili proizvoljno ustrojstvo. U praksi to znači da ćete često moći da pregledate DSS (Digitized Sky Survey) slike, infracrvene snimke, prostiranje zračenja, a u nekim situacijama i da koristite uporedo dva različita prikaza.

Gornji set prečica vodi ka glavnom virtuelnom „planetarijumu”, indeksiranom pretraživanju objekata, „ekskurzijama”, zajednicama, te podešavanju prikaza i samih opcija programa. Preko taba View može se izabrati konkretno mesto pod Suncem odakle će opservacija biti vršena, a u saradnji sa postavkom vremena osmatranja možete uživati u obzorju od pre više hiljada godina, odnosno nebu prilično daleke budućnosti (4000 n.e.). Pomenute zajednice pružaju sabirni centar za grupe astronoma amatera, zaljubljenika u zvezde ili možda ljude koji bi samo dodali svoje fotografije, stvari koje trenutno istražuju, odnosno filmove u ličnoj produkciji. Ova potonja stvar predstavlja video zapise koji se ovde, inače, mogu naći pod okriljem Guided Tours, a raznolikost ovih ostvarenja ide od priloga dece do ozbiljnih radova svetski priznatih astronoma. Centralinim delom ekrana svakako dominira aktuelni prikaz određene pojave, regiona, objekta, trajektorije ili već nečeg trećeg, dok se u podnožju nalaze trenutno vidljivi elementi, status preuzimanja podataka sa spoljnih servera, izbor konkretnih objekata koji će se prikazivati, pa i tačna lokacija, relativna u odnosu na određenu tačku.

Kretanje mapom zvezda vrši se jednostavnim kliktanjem i prevlačenjem kursora miša, (zamislite čuda) identično kao i na servisu Google Sky. Za zumiranje može poslužiti točkić, dok se pritiskom na ovaj taster može vršiti i rotacija pogleda. Gotovo svaki objekat dolazi sa bazičnim podacima o klasifikaciji, dimenzijama, odnosno lokaciji, a podrobnije informacije i grafičke materijale možete dobiti jednostavnim izborom željenog servisa putem desnog klika. Za slike se mogu koristiti blagodeti DSS-a, odnosno analognih sa servera SDSS-a (Sloan Digital Sky Survey). Sami podaci mogu se automatski pribaviti putem Wikipedije, astronomske baze SIMBAD, Internacionalne studentske organizacije za istraživanje svemira - SEDS, a mogu se potražiti i prateći radovi na NASA ADS (Astrophysics Data System) stranicama.

Pripremljene kolekcije za zaljubljenike obuhvataju sve od imenovanih zvezda, sazvežđa i slika poznatih satelita, do famoznog Mesijerovog kataloga. Korisnici mogu i sami kreirati kolekcije omiljenih zvezda, stvarati filmove u sopstvenoj režiji, a postoji čak i mogućnost priključivanja na klijentski frejmvork Virtual Observatory, teleskop koji radi pod načelima IVOA (International Virtual Observatory Alliance).

Lako je zaključiti da je Microsoft, kao i obično, ušao na velika vrata još jedne potencijalno profitabilne grane industrije. Jednostavno korišćenje praćeno kvalitetnom izvedbom i vizuelno primamljivom adaptacijom obično su dobar recept za uspeh, a činjenica da program mogu koristiti i mladi astrolozi i oni koji jednostavno vole seriju„Dosije Iks”, samo ide u korist širenju auditorijuma. Da li će doći do adaptacije Google Skyja ili će „izjedač procesorske snage” WorldWide Telescope nastaviti da se širi, reći će samo vreme, a u međuvremenu, malo zdrave konkurencije nikom nije škodilo.