Korisnicima koji nisu vični radu na računaru teško je objasniti da njihov sistem treba bolje zaštititi od raznih vrsta malicioznih napada. Iz ličnog iskustva znamo da tako nešto deluje previše apstraktno i da većina korisnika misli da se to njima nikada neće desiti. Međutim, kada se eksplicitno pokaže kakve sve posledice mogu da nastanu zbog nedostatka zaštite, situacija se drastično menja...

Active Security Monitor (u daljem tekstu ASM) zamišljen je kao pokazno sredstvo koje treba da ukaže u kom se stanju nalazi računar, bar kada se radi o pitanjima u vezi s bezbednošću i sigurnošću. Program bi trebalo da proveri nekoliko različitih aspekata vezanih sa sigurnost, da ih sve oceni na skali od 0 do 100 (veće je bolje) i da ponudi rešenja za probleme koje pronađe. Prilikom procene bezbednosti ocenjuju se firewall, zaštita od virusa i spyware komponenti, sigurnost bežične mreže, instalirani programi, P2P konekcije i podešavanja u web čitačima. Sve informacije prikazuju se u preglednoj listi, uz davanje globalne ocene računara. Ukoliko se (besplatno) registrujete kod proizvođača, moći ćete da proveravate i sigurnost lokalne mreže, naravno pod uslovom da se na svim umreženim računarima nalazi po jedna kopija ovog programa. Tada se vrši prikupljanje podataka sa svakog računara, a kao rezultat može se dobiti i prosečan stepen zaštite na nivou cele lokalne mreže.

Teoretski, ASM predstavlja sveobuhvatan alat koji bi trebalo da ima svako ko poseduje računar i internet konekciju. Međutim, praksa se malo (više) razlikuje od teorije. Testiranje programa obavili smo na dva računara. Prvo smo pustili program da proveri računar koji nije imao nikakvu zaštitu. On je ocenjen brojem 23, što verovatno predstavlja realnu procenu njegove sigurnosti. Zatim smo isti program pokrenuli na mašini koja ima instaliranu kompletnu paletu zaštitnih programa i na njoj smo dobili samo 25 poena. Upoređivanjem ta dva rezultata utvrdili smo da su ta dva dodatna poena dobijena zahvaljujući tome što je na drugoj mašini instaliran Windows XP SP2, a na prvoj XP SP1. ASM je očigledno napravio brdo pogrešnih (pro)ocena.

Nešto realnija situacija bila je kod ocene samog Windowsa i internet browsera. Stepen zaštite ocenjen je kao prosečan, sa čim bismo mogli da se složimo, a sve primedbe koje su date bile su na mestu (Windows nije nadograđen najnovijim zakrpama, nije instalirana najnovija verzija Internet Explorera itd.). Kod aplikacija je prijavljeno da nije izvršena optimizacija (tweakovanje) setovanja na računaru, što je samo delimično tačno. Na konkretnom računaru je korišćen TweakXP sa kojim su promenjene samo neke postavke Windowsa (one koje su odgovarale autoru ovog teksta).

Konačno, provera P2P konekcije je na računaru na kom je testiran program dala maksimalan rezultat, uz obrazloženje da ne postoji nijedan P2P klijent. Ova ocena nam je bila sumnjiva iz prostog razloga što na računaru postoji µTorrent. Da bismo bili sigurni u rezultat, ponovili smo testiranje, ovog puta sa startovanim i aktivnim µTorrentom. Rezultat je opet bio isti („savršena” bezbednost, bez prepoznavanja P2P konekcije). Proveru sigurnosti bežične mreže nećemo komentarisati jer nismo bili u mogućnosti da je testiramo.

Ako ASM gledamo iz ugla sigurnosti, on ne da nije prošao naš test, nego je u većini slučajeva davao i potpuno pogrešne rezultate. Izgleda da su autori kao reper uzimali samo Microsoftove proizvode, pa čak ni tu nisu bili sasvim dosledni. Stekli smo utisak da nijedan drugi program, iako su oni po pravilu bolji od „zaštitnih” alata koji dolaze iz fabrike u Redmondu, neće biti prihvaćen kao validan za ASM. U tom svetlu, ASM je totalni promašaj. Međutim, postoji i jedna dobra stvar kod ovog programa. Ovako niske ocene mogu da podstaknu korisnike računara da posvete malo više pažnje bezbednosti svog ljubimca. Znamo da mnogi ne koriste nikakve zaštitne programe, pa je uključivanje Microsoftovih alata za tu namenu bolje nego da zaštite uopšte nema. Ocena bezbednosti u ASM-u biće mnogo bolja, a i stepen zaštite će se makar malo povećati.