Pre više od četiri godine, 23. septembra 2003. godine, AMD je predstavio osmu generaciju arhitekture svojih mikroprocesora nazvanu K8, a prvi procesori koji su je koristili bili su Opteron i Athlon 64. Kasnije su predstavljeni i „low budget” Sempron modeli, kao i Athloni FX namenjeni najvišem segmentu tržišta i najzahtevnijim korisnicima. Uz K8 AMD je ušao i u „dual core” eru sa novim Opteron i Athlon 64 X2 procesorima.

Iako je na tržištu ovoliko vremena, osma generacija mikroprocesora uvek je aktuelna, tako da i danas izlaze novi uređaji koji je koriste. Istina, više nije superiorna kao što je to slučaj bio do pojave Core 2 arhitekture, ali je i dalje više nego dovoljna za donji i srednji segment tržišta.

Poslednja jezgra koja su se pojavila u AMD-u a koja koriste osnove K8 arhitekture se zovu Brisbane, Lima i Sparta. Zajedničko im je što su urađena u 65 nm tehnologiji tako da podržavaju sve aktuelne setove instrukcija MMX, SSE, SSE2, SSE3, Enhanced 3DNow!, NX bit, AMD64 i AMD-ovu tehnologiju za smanjenje potrošnje Cool’n’Quiet. I bez nje, sva ova jezgra spadaju u štedljive potrošače jer je maksimalni TDP (snaga toplotne disipacije) deklarisan na vrlo niskih 45 W.

Razlike među njima su u broju jezgara i drugostepenom kešu, a shodno tome i u performansama. Brisbane se sastoji od dva međusobno povezana jezgra od kojih svako raspolaže sa po 512 KB L2 keša, radi na 1,25 V i koristi ga poslednja generacija dvojezgarnih Athlon procesora. Verzija G1, koja se još može naći, uskoro će biti zamenjena varijantom G2, iako među njima nema razlike u specifikacijama i mogućnostima. Verovatno je u pitanju samo „peglanje” i optimizacija koja će doprineti da procesori sa jezgrima Brisbane G2 rade brže, bolje, koštaju manje ili budu jednostavniji za proizvodnju. Možda i više toga zajedno, a možda i sve, jer se sa AMD-om nikad ne zna.

Lima je „jednoglav” i namenjen Athlonima 64, raspolaže sa ukupno 512 KB drugostepenog keša i radiće na 1,25 V. Kažemo radiće, jer su ovi procesori predviđeni za početak sledeće godine, još se nisu pojavili u slobodnoj prodaji. Dok se to ne desi, Athloni 64 koriste starije jezgro Orleans koje koristi 90 nm proces izrade, 1 MB L2 keša i radni napon 1,25-1,4 V. Ipak, i pored starijeg tehnološkog procesa, jezgro Orleans takođe spada u ekonomične sa potrošnjom maksimalno 45 W struje.

Trenutno najslabije 65 nm jezgro zove se Sparta i namenjeno je Sempronima. Prva revizija G1 ima 256 KB level 2 keša, a uskoro se očekuje i verzija G2 koja će raspolagati sa duplo više - pola megabajta.

Osnovno poboljšanje novih jezgara svakako je sitniji tehnološki proces izrade, što će omogućiti jeftiniju i efikasniju proizvodnju i više radne taktove, uz manju potrošnju energije i disipaciju toplote. Ovo je svakako zanimljivo i vredno pomena, međutim, nije ono što će korisnici prvo primetiti.

AMD je, naime, skoro potpuno izmenio oznake, tj. imena procesora, kako oni kažu - da bi se poklopile sa oznakama koje će koristiti Phenom procesori kada se uskoro pojave. AMD je napokon odustao od „model rating” oznaka koje su često bile povezivane sa megahercima. One su uvedene pre više godina, kada je AMD bio inferiorniji po pitanju vrednosti radnog takta, ali superiorniji po ukupnim performansama. Intel je odavno prestao da koristi megaherce i krenuo sa označavanjem po serijama i drugim karakteristikama, što je sada usvojio i AMD.

Semproni su ostali Semproni, ali umesto oznake 2800+ ili 3400+ sada imaju dvoslovnu oznaku LE praćenu sa četiri cifre. Prva cifra je jedinica, oznaka klase, dok su ostale tri cifre „indeks performansi”.

Četiri godine staro ime Athlon 64 više se ne koristi, brojka 64 je obrisana i sada su Athloni samo Athloni. I njihove oznake počinju sa LE, ali im je u nastavku 1600, 1620 i 1640 pa je lako shvatiti da su bolji, mada ne mnogo, od Semprona LE-1100, LE-1150 ili LE-1200.

I Athloni X2 su izgubili broj 64 u imenu ali su dobili drugačija slova i sada njihova imena počinju sa BE. U nastavku oznake je broj 2, nakon kojeg slede četiri cifre koje ukazuju na performanse.

Ono što je važno jeste da će i stariji Semproni, Athloni 64 i Athloni 64 X2 ostati na tržištu sa originalnim oznakama 3200+ do 6400+. Dok oni potpuno ne nestanu i u sredini i gornjoj polovini tržišta ih ne zamene procesori bazirani na novoj platformi K10h, oznake BE i LE odvajaće procesore sa smanjenom potrošnjom od onih sa standardnom.

Klasični Semproni prvi će nestati, a posle njih i Athloni 64. Athloni 64 X2 potrajaće najduže. Koliko će „živeti” Semproni i Athloni LE i Athloni X2 BE zavisi pre svega od Intela - od toga koliko jako bude gurao, a zatim i od AMD-a - to jest od toga koliko bude sposoban da prati Intel.

Koja je poenta? Svestan da trenutno nije sposoban da se sa Intelom bori po pitanju performansi, AMD pokušava da dobije utakmicu na polju štedljivih procesora. I Intel ima ovako štedljive modele, ali samo u varijanti Celerona, što je preslabo za napredniju multimedijalnu primenu (HD audio i video, encoding, enkripcija itd.). Najštedljiviji Intelov procesor jači od Celerona jeste Pentium Dual Core 2140 kojem je TDP deklarisan na 65 W.

Athlon 64 X2 Black Edition Simultano sa predstavljanjem štedljivih modela, AMD je predstavio modele namenjene overklokerima. U glavnom tekstu pomenuli smo da su osnovne karakteristike novih 65 nm jezgara niska potrošnja i malo zagrevanje, te da pored svih ostalih prednosti ovo omogućava i viši radni takt tj. overkloking potencijal. Tako je nastala Black Edition serija AMD Athlon 64 X2 procesora, svojevrsni naslednik modela Athlon 64 FX. Osnovna odlika ovih procesora je otključan množilac, a AMD kaže da su i jezgra posebno birana - samo najbolja se odvajaju za Black Edition modele. Dok je pojava procesora sa oznakama LE i BE prošla prilično tiho, modeli Black Edition su znatno jače medijski ispraćeni, kako od samog AMD-a, tako i u vestima, najavama i testovima. Prvi „crnomanjasti” koji se pojavio bio je Athlon X2 6400+ s jezgrom Windsor (90 nm). Sa 3,2 GHz i 2 x 1 MB drugostepenog keša ovo je najbrži K8 procesor ikada napravljen. Ipak, nije se najbolje pokazao, teško je opravdavao cenu od skoro 200 evra, posebno zato što overkloking potencijal nije bio na nivou očekivanog. Za arhitekturu K8, 3,5 GHz je odličan rezultat, ali je to u vreme Core 2 Duo i Quad procesora po sličnoj ceni bilo premalo. Pri tom su Intelovi modeli značajno overklokabilniji od AMD-ovog „specijalca”. AMD je tako shvatio da je 6400+ previše da bi se dodatno ubrzavao, pa iz drugog pokušaja dobijamo Athlon X2 5000+ Black Edition. Ovo je već drastično bolji procesor, pre svega zato što koristi jezgro Brisbane i u startu radi na znatno nižem taktu, 2,6 GHz, pa se overklokingom postiže daleko više. Pri tom je i značajno jeftiniji. Athlon X2 5000+ Black Edition je tako ostao kao jedini „crni” i jedini AMD Athlon čiji je množilac u potpunosti otključan. Zaljubljenicima u AMD procesore nudi sve potrebne mogućnosti za kvalitetan overklok, pa ukoliko spadate u red takvih i spremni ste za „igranje” sa BIOS-om, Athlon 64 X2 5000+ Black Edition može biti zanimljiv izbor.

Sve više korisnika obraća pažnju na ovaj deo specifikacije, neki iz ekonomskih, neki iz „zelenih”, a neki iz funkcionalnih razloga. Ovi procesori troše manje struje, dugoročno smanjuju račun za telefon i manje štete okolini, ali sumnjamo da će mnogi baš zbog toga kupiti neki od njih. Ipak, korisnici i proizvođači koji stvaraju sve prisutnije računare tipa „multimedijalni centar” ceniće mogućnost ovih procesora da se hlade samo hladnjakom i ventilatorom u blizini ili vrlo tihim kulerima, a da temperatura u okolini ostane vrlo niska. Možda Semproni nisu dovoljni za računar koji će prikazati HD sadržaj, ali Athloni X2 svakako jesu, pa su idealan izbor za ovakav tip računara. Semproni LE optimalni su za osnovnu kućnu i kancelarijsku primenu, uz minimalan nivo buke, što je osobina koja se ceni. Ipak, Intel je u ovom segmentu u prednosti jer novi Celeroni serije 400 imaju TDP od svega 35 W.

Konačno, entuzijasti (aka overklokeri) otkrili su još jednu dobru osobinu ovih modela - značajan overklok potencijal - pa se svi ovi „štedljivci” mogu značajno ubrzati, mada tada prestaju da budu štedljivi, a često i tihi.

S obzirom na to da nijedno poboljšanje ne utiče na performanse, jasno je da novi, štedljivi modeli nisu ništa brži od starih, pa ih nismo ni poredili. Priliku da se svi ovi procesori nađu na jednom mestu iskoristili smo da ih sve „proteramo” kroz poznatu bateriju testova i „za usput” ustanovimo kakve su im performanse i, još zanimljivije, kolika je razlika između procesora iz tri klase danas.

Neposredno nakon pojavljivanja, dvojezgarni procesori su u malom broju situacija bili brži više od 50%. Stvari su se znatno promenile, a to se vidi i po ovim rezultatima. Athlon BE-2300 je u nekim situacijama više od 100% brži od Semprona LE-1100 koji ima jedno jezgro, manje L2 keša i isti radni takt.

Budući da će LE i BE procesori neko vreme koegzistirati sa starim xxxx+ modelima, jasno je da je njihova jedina prednost efikasnije korišćenje energije i manje zagrevanje. Korisnici koji to znaju da cene opredeliće se za ove modele, a ostali nemaju razloga da se odluče za LE/BE modele jer nisu ništa brži.

Ipak, lepo je znati da postoje procesori kojima nije potreban ventilator da bi radili. Možda su ovi procesori „mali korak za AMD i čovečanstvo”, ali su veliki za dolepotpisanog, jer je konačno našao procesor koji će udomiti u desktop kućište usred dnevne sobe. Uz matičnu ploču sa čipsetom AMD690G, HDMI izlazom i sa procesorom Athlon X2 BE-2300, biće to sjajan računar za puštanje HD filmova, muzike i surfovanje netom „iz fotelje” na velikom televizoru. Bežična tastatura i miš se podrazumevaju.