Poznato je da virusi i ostali maliciozni programi koriste bezbednosne propuste u operativnim sistemima za svoj opstanak i širenje. Microsoft je dosad u raznim verzijama Windowsa napravio sasvim dovoljno ovakvih propusta da tržište antivirusnog softvera postane jedno od brže rastućih i veoma profitabilnih. A kad je situacija već takva, ljudi iz Microsofta rešili su da nam pomognu da se od njihovih propusta i odbranimo - naravno, uz simboličnu nadoknadu...

Microsoftov prvi korak za ulazak na tržište bezbednosnog softvera bio je kupovina rumunske firme GeCad polovinom 2003. godine. Malo poznata rumunska kompanija razvila je antivirusni program pod imenom RAV (Reliable AntiVirus), koji je prema testovima Univerziteta u Hamburgu pokazao performanse uporedive sa onima koje nude veliki igrači na ovom tržištu. GeCad je posle akvizicije nastavio da radi kao Microsoftova konsultantska firma, što je Microsoftu bilo veoma korisno u daljem razvoju proizvoda koji je nedavno ugledao svetlost dana.

Otprilike u isto vreme Microsoft je formirao i Virus Information Alliance (VIA), svojevrstan savez proizvođača antivirusnog softvera koji ima za cilj kreiranje centralizovane baze informacija o virusima koji napadaju Microsoftove proizvode. Pored Microsofta, početni članovi ovog udruženja bili su Network Associates i Trend Micro, da bi se do danas ovom udruženju pridružili svi značajniji proizvođači antivirusnog softvera uključujući i trenutnog tržišnog lidera u ovoj oblasti - kompaniju Symantec. U okviru VIA programa, kompanije međusobno razmenjuju tehničke informacije o najnovijim pretnjama bezbednosti, što im omogućava da brzo reaguju na pojavu novih virusa i efikasno nadograde svoje programe definicijama novih. Sa druge strane, Microsoft za korisnike svojih programa ima uvek sveže informacije o trenutnim pretnjama, brže reaguje kada se otkriju propusti u softveru i poboljšava kvalitet podrške za korisnike svog softvera.

Praksa saradnje sa kompanijama koje se bave srodnom tematikom pokazala se kao korisna za Microsoft, tako da je polovinom 2006. godine ova kompanija formirala Microsoft Security Response Alliance (MSRA), proširujući saradnju sa drugim kompanijama i na druge oblasti koje se tiču bezbednosti. Tako se u okviru MSRA, pored VIA, pojavljuju i nove podgrupe: Global Infrastructure Alliance for Internet Safety (GIAIS), Microsoft Virus Initiative (MVI), Microsoft Security Cooperation Program (SCP), Microsoft Security Support Alliance (MSSA). U ogranku GIAIS, vodeći svetski Internet provajderi dele svoja znanja u oblasti sigurnosti na Webu, radeći zajedno na rešavanju poznatih sigurnosnih problema. U slučaju MVI, Microsoft svojim partnerima dostavlja ključne tehničke detalje svojih tehnologija omogućavajući im da efikasnije implementiraju zaštitu proizvoda koji koriste zajedničke mušterije. Program SCP namenjen je saradnji sa vladama širom sveta u oblasti prevencije i rešavanja sigurnosnih problema. MSSA je program namenjen razmeni bezbednosnih informacija sa Microsoftovim OEM partnerima radi bolje zaštite krajnjih korisnika.

I na kraju idilične priče o borbi za opšte dobro i bezbednost korisnika, sigurno ste se zapitali šta od svega toga ima Microsoft? Pošto je prikupio sva potrebna znanja i resurse, div iz Redmonda uzdrmao je tržište predstavljanjem svog bezbednosnog paketa OneCare koji obuhvata antivirus, antispajver, fajervol, bekap alat i još nekoliko pomoćnih programa - a sve to po ceni daleko nižoj od konkurencije. Nabrojani delovi paketa OneCare kod konkurenata se uglavnom prodaju kao zasebni proizvodi, što neiskusne korisnike dodatno zbunjuje - tako da je Microsoftov pristup primorao konkurente da primene sličan pristup i grupišu svoje proizvode u jedan paket kao Microsoft, što nije tako jednostavno izvesti, tako da je Microsoft dobio početnu prednost na tržištu. Paket OneCare najčešće se prodaje po ceni od oko 50 dolara, pri čemu se može koristiti godinu dana na tri računara, a agresivan nastup Microsofta po pitanju cena išao je dotle da se paket mogao kupiti na sajtu Amazon.com za svega 19 dolara! Ovakav nastup Microsofta ne treba da čudi, budući da se radi o tržištu za koje se procenjuje da će vredeti oko devet milijardi dolara u 2009. godini, tako da je preuzimanje što većeg njegovog dela svakako prvi cilj Microsofta.

Uprkos nesumnjivim dobrim stranama Microsoftove inicijative, u čitavoj stvari čudi to što čitava ova priča nije izazvala gotovo nikakvo uzbuđenje u krugovima boraca protiv monopola. I dok dušebrižnici čupaju kosu i pripremaju revoluciju zbog činjenice da Google pamti istoriju pretrage korisnika, nikom nije zasmetalo to što proizvođač operativnog sistema pravi softver za zaštitu tog sistema od zloupotrebe sigurnosnih propusta u njemu. A možda nas je patološka mržnja prema Microsoftu još jednom navela da pogrešno protumačimo njegove plemenite namere? Ko zna...