Početkom ove godine Borland je odvojio svoje odeljenje za razvoj programerskih alata, posle više neuspešnih pokušaja da ga proda. Tako je nastao CodeGear, nova kompanija koja pred sobom ima velike obaveze da raščisti gomilu loših odluka i pogrešnih poteza koje je Borland donosio poslednjih godina. Prvi alat koji stiže od CodeGeara je novi Delphi, razvojni paket koji je nekada napravio pravu malu revoluciju među RAD (Rapid Application Development) alatima za Windows.

Delphi je razvojno okruženje zasnovano na programskom jeziku Object Pasca, i njegova glavna snaga leži u prilično lakoj proširivosti komponentama. Visual Component Library, poznatiji kao VCL, predstavlja skup komponenata koje programera oslobađaju konstantnog opterećenja Windows API pozivima i omogućavaju mu da svoju pažnju posveti pisanju bitnih delova programa. Ovaj koncept mnogo godina kasnije i sam Microsoft pozajmio je za svoj C#, ali za razliku od C# (i Jave), izvršni fajl koji dobijate ne zahteva instaliranje nikakvog runtimea na sisteme na kojima će se pokretati vaš program.

Dodatak „for Win32” u nazivu govori nam da ovaj Delphi, za razliku od onog koji je bio sadržan u Borland Developers Studiju 2006 ne podržava pravljenje .NET izvršnih fajlova (to je ostalo rezervisano za Developers Studio 2007). Ipak, .NET je nephodno instalirati jer se razvojno okruženje i Help još uvek oslanjaju na njega. I pored toga, novi Delphi se u radu ponaša dosta brzo i elegantno. Vreme startovanja je smanjeno i ispravljen je veliki broj sitnica na koje su se korisnici prethodnih verzija žalili. Ukoliko ga koristite pod Vistom, još uvek se može primetiti poneki manji bag, uglavnom kozmetičke prirode. To je posledica preterano užurbanog rasporeda za beta testiranje i nerealno kratkog roka za izlazak nove verzije. U trenutku kada čitate ovaj broj, Service Pack 1 trebalo bi već da postane dostupan.

Druga velika novost je na polju komponenata: Delphi 2007 donosi poboljšanje kompatibilnosti VCL-a sa Windows Vista operativnim sistemom. Više se neće dešavati da nedostaju animacije prilikom minimizovanja i maksimizovanja ili da nema slike prozora kada uradite 3D flip. Neki će možda reći da su to nebitne kozmetičke promene, ali ipak bi bilo neozbiljno da baš vaša aplikacija narušava Vista Experience jer razvojno okruženje nema dovoljno mogućnosti. Iako programeri to često ignorišu, takve stvari prve primete krajnji korisnici jer one narušavaju profesionalan izgled programa.

Forme sada podržavaju Glass efekat koji se može podesiti po želji putem svojstva GlassFrame. Dodato je i nekoliko komponenata koje omogućavaju korišćenje novih delova korisničkog interfejsa u Visti. TTaskDialog omogućava da prikažete standardni TaskDialog iz Viste, dok TFileOpenDialog i TFileSaveDialog predstavljaju nove Open i Save dijaloge. Bitno je obratiti pažnju na to da novi dijalozi nisu unazad kompatibilni sa starim operativnim sistemima, pa će se pod Windowsom XP umesto dijaloga pojaviti greška. Međutim, zanimljivo je da su stari TOpenDialog i TSaveDialog dobili mogućnost da na Visti prikažu novi dijalog ako promenite vrednost globalne promenljive veoma deskriptivnog naziva „UseLatestCommonDialogs”, tako da onda nema potrebe da direktno pozivate nove komponente.

Podršku za teme sada je moguće uključiti podešavanjem projekta, tako da više nema potrebe za starim XPMan unitom. Ali nisu ni svi delovi VCL-a dobili podršku za Vistu. Ukoliko vaša aplikacija koristi hintove na kontrolama, primetićete da odudaraju i ne izgledaju isto kao standardni Hint prozori u Visti. Nadamo se da će dolazeći Service Pack to popraviti.

Delphi je oduvek bio poznat po mogućnosti lakog i jednostavnog rada sa bazama podataka, što je verovatno njegova najveća prednost kod pravljenja poslovnih aplikacija. CodeGear, naravno, nije zaboravio na ovo, tako da je i ovaj segment dobio značajne promene. DbExpress 4 je u potpunosti napisan „od nule”, što bi trebalo da donese velika poboljšanja u performansama, kao i odličnu kompatibilnost sa budućim verzijama. Takođe, dodati su i novi UNICODE drajveri za Oracle, Interbase i MySQL.

Interfejs i dalje ima veliku sličnost sa Visual Studiom i dobio je samo manja poboljšanja, kao i mogućnost da prikazuje teme na komponentama još u dizajn modu, dok je editor dobio par značajnijih novina. Live Templates su šabloni koji mogu da automatski ubace često ponavljane delove koda. Na primer, ako počnete da kucate „for” i pritisnete ’Ctrl+J’ pojaviće se šablon za FOR petlju. Između obeleženih polja se krećete pomoću ’Tab’, a da biste završili pritiskate ’Enter’. Možete promeniti ime indeksne promenljive, a ukoliko nije postojala u sekciji var, šablon će automatski napraviti njenu definiciju. Naravno, šablone možete i sami da kreirate putem menjanja XML fajlova u kojima se oni sadrže. SyncEdit služi za simultano menjanje naziva promenljivih u selektovanom delu programa. Kada selektujete željeni deo koda, s leve strane se pojavljuje mala ikona sa dve povezane olovke. Klikom na nju ulazite u SyncEdit mod, i svaka promena u imenu promenjljive sada će se automatski odslikati na ostatak selektovanog koda. Možda deluje zanimljivo na prvi pogled, ali mi nismo našli veliku primenu za ovo.

Podrška za refaktorizaciju je malo poboljšana. Neke stvari su već postojale u prethodnim verzijama, ali su sada dobile facelift, tako da je editor postao prilično funkcionalan i upotrebljiv.

Od mana, ne možemo a da ne pomenemo da još uvek nije moguće vratiti traku sa komponentama kao u Delphiju 7, mada je nalaženje komponenata mnogo efikasnije nego u prethodnoj verziji. Kada mišem pređete preko prozora sa komponentama, počnite da kucate deo naziva koji vam je potreban i pojaviće se sve komponente koje u imenu sadrže deo reči koju ste ukucali. Ranije je bilo moguće pretraživanje samo od početka naziva, što je značilo da ste morali da pamtite tačne nazive komponenata ili da ih lovite mišem kroz mali nefunkcionalni prozor za izbor.

Jedini deo na kome nije bilo skoro nikakvih većih promena je prevodilac, koji je zadržao čak i binarnu kompatibilnost (radiće vam stari DCU fajlovi iz Studija 2006 bez ponovnog prevođenja). Ovo je usledilo zbog toga što nas do kraja ove godine očekuje Developer Studio 2007 koji će sigurno doneti izmene na kompajleru, pa je CodeGear odlučio da ne uvodi promene u tom delu češće nego jednom godišnje, kako ne bi previše opterećivao pisce shareware komponenata koji moraju da vrše provere za sve verzije.

Za razliku od prevodioca, Runtime Library pretrpela je dosta promena „ispod haube”. Mnoge često upotrebljivane funkcije za rad sa stringovima sada koriste optimizovani kod sa FastcodeProject.org, dok je memorijski menadžer FastMM dodatno poboljšan.

Još jednu veliku novinu predstavlja prelazak na MS Build sistem za kreiranje izvršnih fajlova. Ovaj engine zamenjuje zastareli sistem BPG fajlova koji nije pružao skoro nikakvu fleksibilnost prilikom rada sa velikim projektima. Sada je moguće izvršavati dodatne komande pre i posle prevođenja projekta, kao i kreiranje korisnički definisanih konfiguracija za build sistem. Korisnici C++ razvojnih okruženja odavno su uživali u mogućnostima da imaju dve ili više različith konfiguracija za Debug i Release, pa je lepo što se CodeGear konačno setio da i svojim korisnicima omogući ovako nešto. Bolje ikad nego nikad.

Iako ima dosta pozitivnih promena koje su nastale usled sugestija dugogodišnjih korisnika, Delphi 2007 još uvek vuče za sobom neke probleme koji godinama ostaju nerešeni. Jedna od najvećih zamerki koje se mogu primetiti jeste nedostatak kompletne podrške za UNICODE. Mada su UNICODE stringovi podržani još odavno u prevodiocu, nedostaje način za njihov prikaz u samoj aplikaciji. Ako vam je, recimo, neophodna mogućnost da imate interfejs koji istovremeno prikazuje ćirilicu i latinicu, moraćete od drugih firmi zasebno da kupite set komponenata koji zamenjuje sve VCL komponente, samo sa podrškom za UNICODE. Ako se planovi CodeGeara ostvare, do naredne verzije trebalo bi da nas dočeka novi VCL sa podrškom za UNICODE. Druga od većih zamerki je prelazak na Microsoftov help sistem, usled čega se izgubilo mnogo kvalitetnih informacija koje su postojale u ranijim verzijama Delphija, kao i nedostatak dokumentacije za nove komponente. Help potpuno narušava kvalitet ostalog dela programa i prosto je neverovatno da se ovakav provukao kroz testiranje.

Na kraju, i pored ovih sitnijih mana, Delphi predstavlja izuzetno moćan alat. Ukoliko ga niste probali, učinite to obavezno - prijatno će vas iznenaditi. A ukoliko ste, kao i autor ovih redova, bili dugogodišnji korisnik Delphija 7 i u novim verzijama vas ništa nije privlačilo da ih koristite, možda je sada pravi trenutak da razmislite opet. Vista neizbežno dolazi, a rad sa starim i nepodržanim alatom postaje sve teži i teži. Krajnje je vreme za upgrade.