Kao što kaže naslov, u ovom broju „na tapetu” imamo četiri monitora koji pripadaju entry level segmentu, kako po ceni, tako i po mogućnostima.

Tri proizvođača su nam, putem svojih zastupnika, ustupila svoje modele. Od NEC-a smo dobili 17” i 19” monitore koji nose lako dešifrujuće oznake. U pitanju su modeli LCD73V i LCD93V. Od Belineae nam stiže model 2025 S1 dijagonale 20”, a tu je i neizbežni Samsung, koji je predstavljen modelom SyncMaster 940NW.

Karakteristika koju svi monitori na testu dele jeste klasa kojoj pripadaju. Većina ostalih karakteristika im je slična, a najveća razlika ogleda se u odnosu stranica koji imaju. NEC koristi 5:4, Belinea 4:3, a Samsung 16:10.

Samsung 940NW

SM 940NW predstavlja Samsungovu nižu klasu monitora, tzv. entry klasu. Entry klasu karakteriše uklanjanje svih opcija i dodataka koji mogu da podignu cenu.

Po oznakama, ovaj monitor bi trebalo da predstavlja jeftiniju verziju modela 940BW, pošto im je izgled skoro identičan. Tanke ivice okvira sive su boje, pozadina je crna, tu je i šest tastera na prednjoj masci... Klasičan Samsungov dizajn koji koriste serije V, B i N. Postolje, kružnog oblika kao i monitor, obojeno je u dve nijanse - sivi okvir i crna unutrašnjost. Sa monitorom se spaja putem „kukica”, a osigurava šrafom koji se nalazi u podnožju. Od ergonomskih podešavanja nećete mnogo naći, nema podešavanja visine, niti rotiranja ekrana, tu je samo osnovna mogućnost tilta.

Izrada je kao i uvek dobra. Isti kalup koristi se, očigledno, za više serija monitora koje čak nisu ni u istom cenovnom rangu, pa je zato mnogo lakše naći i ispraviti nesavršenstva u izradi.

Monitor poseduje samo analogni izlaz u cilju maksimalne uštede, a to kao i uvek rezultuje slikom koja je nešto mutnija nego kod modela koji poseduju digitalni ulaz. Dodatne osobine koje karakterišu 940NW su Magic Bright u verziji 2 i Magic Color. Magic Bright je skup predefinisanih podešavanja za kontrast i svetlinu (Documents, Internet, Games, Sport, Movies i Custom), dok Magic Color služi da naglasi određene boje radi što verodostojnije reprodukcije fotografija i video materijala.

Karakteristike iz uputstva kažu da kontrast iznosi 700:1, svetlina je deklarisana na 300 cd/m², a uglovi gledanja iznose 160 stepni po obe ose. Spominju se rezolucija od 1440 x 900 i vreme odziva od 5 ms (gray-to-gray). Da ne zaboravimo da napomenemo da je reč o monitoru dijagonale 19 inča.

Posle autokonfigurisanja, potrebno je još malo vremena posvetiti podešavanju oštrine slike, jer nije ravnomerna preko celog ekrana. Po završetku te akcije, vidljivi su nedostaci analogne konekcije pri visokim rezolucijama. Boje su od početka na zadovoljavajućem nivou, postavke Magic Brighta ne sviđaju nam se preterano, ali Magic Color radi solidan posao kada je kvalitet reprodukcije u pitanju. Crna je tamna koliko to jedan TN panel može da prikaže, dok se kod najsvetlijih boja može primetiti preklapanje. Zahvaljujući niskom nivou crnog filmovi sa tamnijim scenama, kao i igre, izgledaju veoma dobro, ali se ipak može primetiti nedostatak detalja. Kašnjenje je neprimetno zahvaljujući malom vremenu odziva, tako da ovaj monitor može da zadovolji i igrače brzih akcionih igara.

NEC AccuSync LCD73V

Eci, peci, NEC. Modeli LCD73V i LCD93V predstavnici su monitora s odnosom strana 5:4, odnosno rezolucije 1280 x 1024 piksela.

LCD u oznaci modela naznaka je da se radi o tanušnom monitoru koji koristi tehnologiju Liquid Crystal Display. Ovo je zaostavština iz perioda kad su u NEC-u proizvodili i CRT monitore. Brojke 73 i 93 označavaju dijagonalu monitora, 17 i 19 inča, dok slovo V, skraćeno od Value, govori o tržišnom pozicioniranju ovih modela u prodaji.

Osim razlike u dijagonali, na papiru se mogu videti još dve razlike - kontrast i vertikalni ugao gledanja. Ostale karakteristike su iste: vreme odziva iznosi solidnih 8 ms, postiže se svetlina od 270 cd/m^{2 a horizontalni ugao gledanja iznosi 160 stepeni. Spomenuli smo da im se kontrasti neznatno razlikuju, te kod manjeg modela iznosi 500:1, dok je kod većeg „čak” 550:1. Slično je i kod vertikalnog ugla gledanja - 130 kod manjeg, a 145 stepeni kod većeg.}

Osim očigledne razlike u veličini, NEC-ovi monitori fizički su identični. Prednju masku ekrana, tankih ivica i sive boje, krase osnovni natpisi kao što su ime proizvođača i modela monitora. Tanke ivice proširuju se jedino u dnu. Odvojena zarezima s leve i desne strane, donja ivica je izduženija kako bi „ugostila” tastere za navigaciju kroz meni, kojih ukupno ima pet i nose oznake, sleva nadesno: select, -, +, auto/reset i on/off. Tasteri bi mogli da budu precizniji, sa manje uvijanja i sa kraćim hodom, ali ni u jednom trenutku nismo imali problema s njihovim odzivom. Tu se nalazi i bledocrvena lampica koja nam govori o stanju monitora. Siva i crna dominiraju prednjom stranom monitora, dok monotoniju crne boje pozadine razbija tek pokoja nalepnica koja nam ukazuje na neke dodatne informacije o uređaju. Tu su naravno prorezi za ventilaciju, analogni i strujni konektori. Postolje, oblika polovine elipse, sa ostatkom monitora spaja se ulaskom žleba u nosač monitora i dodatno je ojačano dvema metalnim šipkama zašrafljenim u njega. Od ergonomskih podešavanja postoji tilt mehanizam i tu je kraj. Izrada je korektna (manji monitor daje bolji osećaj čvrstine), plastika se ne uvija mnogo, ali pucketa.

NEC AccuSync LCD93V

Ako ste mislili da je minimalističkom dizajnu kraj, prevarili ste se... Niste videli meni! Dosad smo videli monitore sa različitim dizajnom menija, ali nikada ovako uprošćenim. Pritiskom na taster „select” ulazimo u meni gde nam se na sredini ekrana, uokvireno plavičastom bojom, prikazuje 15 crno-belih ikonica poslaganih u četiri reda. Tu su brightness, contrast, auto contrast (veoma korektno radi), auto adjust, podešavanja slike gore-dole i levo-desno, podešavanje svake boje zasebno (iako se razlika ne vidi dok se intenzitet određene boje ne smanji više od 15%), kao i podešavanje topline boja (9300, 7500, 6500 i User).

Boje prvobitno vuku malo više na zelenu; „igranjem” u meniju ovo se smanjuje do određene granice, ali se ipak još oseća blaga zelena dominanta. Oštrina je više nego korektna posle korišćenja opcije auto adjust, kod oba modela, ali posle pažljivije inspekcije uviđamo da oštrina nije jednaka u svim delovima ekrana. Ručnim podešavanjem uspeli smo da korigujemo oštrinu na zadovoljavajući nivo. Filmovi izgledaju pristojno, tamnije scene mogu biti malo problematične, ali nema problema sa kašnjenjem, za šta je zaslužan odziv od 8 ms. Prikaz u igrama je takođe u redu; tamniji delovi slike, kao i kod filmova, ponekad su tamniji, ali ne preterano.

Isijavanje je vidljivo uz gornju ivicu. U početku se nije uočavalo, ali se pojavilo nešto kasnije, kad se monitor zagrejao.

Horizontalni uglovi gledanja veoma su blizu onih u specifikaciji, dok vertikalni baš i nisu tačni. Nije nam jasno zašto su kod LCD93V napisali da je vertikalni ugao 145 stepeni, za 15 veći nego kod LCD73V modela, kada je on možda samo za nijansu veći, a i to je diskutabilno. Tu je veći brat pokupio nešto negativnih bodova u odnosu na manjeg.

Belinea 2025 S1

Belinea 2025 S1 ima rezoluciju 1400 x 1050 na TN panelu dijagonale 20”, te se samim tim klasifikuje u value segment, a ni po ambalaži u kojoj stiže ne bismo mogli da pretpostavimo da ide u bilo koji drugi. Odnos strana 4:3, svetlina 300 kandela, kontrast 700:1, odziv 8 ms, kao i dobri uglovi gledanja od 160 stepeni po obe ose... dobro je, bar na papiru.

Izvadivši monitor iz kutije, shvatamo koliko je teži od ostalih na ovom testu i očekujemo bolji kvalitet izrade. Ceo monitor je došao u delovima. Postolje, nosač i ekran su odvojeni i potrebno ih je spojiti. Postolje je ovalnog oblika, crne boje i deluje izuzetno čvrsto. Nosač je od plastike, osim dela koji se šrafi u monitor, takođe crne boje, ali odaje utisak nedorađenosti; deluje šuplje i krhko naspram postolja.

Ekran izgleda ogromno naspram NEC-a. Pokušaj minimalističkog dizajna nije uspeo. „Brušene” ivice pod uglom daju izgled industrijskog dizajna, čak ni korišćenje sive boje kako bi okvir izgledao manje i onda „odvajanje” (crnom bojom) donjeg dela prednje maske, gde se nalaze tasteri i zvučnici, nije pomoglo minimalizmu.

Natpis sa imenom firme izgleda sitno naspram oznaka tastera, iako je korišćen veći font, a tastera ima ukupno sedam, šest za navigaciju i jedan za uključivanje monitora. Tasteri se nalaze u blagom udubljenju u masci i imaju relativno dug hod, te će oni sa malo većim prstima doći u situaciju da taster ciljaju vrhom prsta kako bi mogli da ga pritisnu. Iako smo prema izgledu monitora očekivali plavo osvetljenje tastera on/off, ono je zapravo crveno.

Pozadina ekrana krije „ručku” za nošenje. Plastika je odgovarajuće oblikovana, ali je izlivena sa ostatkom monitora, pa nije moguće provući ruku kroz nju! Od konektora možemo videti VGA, strujni i konektor za slušalice i to bi bilo to, veoma obično. Ekran samo na prvi pogled izgleda čvrsto - uvija se, krcka... Odiše rečenicom „Kvalitet izrade - šta je to?”

O meniju nema mnogo da se priča: postoji plavi okvir s leve strane u kojem se biraju glavne stavke za podešavanje slike, a pojedini parametri se zatim podešavaju u desnom delu. U meniju se nalaze samo najosnovnije opcije za podešavanje slike kao što su brightness, contrast, color, position, tracking i ostale. Ovaj monitor poseduje četiri tastera za navigaciju kroz meni, ali s obzirom na mali broj opcija, smatramo da su za to mogla da se iskoriste samo dva tastera, te da su još dva nepotrebna.

Zvučnici k’o i svaki integrisani zvučnici, tu su da odsviraju tek pokoju notu skromnog kvaliteta zvuka. Nedostatak konektora za slušalice nikako ne ide u prilog 2025 S1.

Taster auto configuration radi dobro, ali ne i opcija koja se izvrši posle pritiska na njega. Rezultat svaki put ispadne drukčiji i uvek se negde vide duhovi. Manuelnim podešavanjem putem opcija clock i phase sliku smo uspeli da doteramo na pristojan nivo, ali su duhovi na pojedinim mestima uvek vidljivi (posledica analognog priključka). Dodatno kvarenje utiska prouzrokovao je mrtav subpixel. Default podešavanje kontrasta nije najbolje, ali je to veoma lako ispraviti i dolazimo do oblasti gde je ovaj monitor bolji od prethodnika. Reprodukcija boja je najvernija od svih monitora na testu, a isijavanje duž ivica praktično je neprimetno. Ovo su dva kvaliteta koja mnogo znače pri gledanju filmova ili igranju igara sa tamnim scenama, jer se sve može videti bez naprezanja očiju.

Svaki od ovih monitora ima svojih prednosti, jer je svaki priča za sebe, te je nemoguće odrediti najbolji, već sve zavisi od vaših afiniteta. Ako najviše gledate filmove i radite sa tabelama, wide je rešenje, ako vam pak treba klasičan monitor za kancelariju ili kuću, a niste zahtevni, NEC će izaći u susret vašim zahtevima sa čak dva modela. Ako pak tražite nešto veće, rešenje možete naći u Belineai, pod uslovom da joj oprostite poneku manu. Na kraju je odluka, ipak, vaša.