Prema mnogim pokazateljima ishitreno i pomalo nedovršeno izdanje 6.10 sasvim je dovoljno skrenulo pažnju na verziju koja je usledila posle njega. Polovično zadovoljstvo i neretka vraćanja na 6.06 podgrejala su iščekivanja u pravcu kvaliteta i svega što će 7.04 doneti. Da čitava euforija bude veća, test-verzije Feistyja nisu se pokazale baš najbolje, pa je datum objavljivanja stabilne verzije ostao kao vreme za odmeravanje napora Ubuntu zajednice i definisanja prave pozicije ovog distroa u sve konkurentnijem i konkretnijem okruženju.

Ubuntu 7.04 objavljen je na vreme, a nekoliko dana nakon izlaska počele su da se vrte prve instalacije i testovi. Novina je ovoga puta sasvim dovoljno, a ovo je izdanje koje nikada nije bilo bliže desktop korisnicima.

Sve više na klik

Instalacija sa live diska ostala je najlakši način za dobijanje funkcionalnog Ubuntua na hard disku. Celokupni postupak je skoro isti kao ranije jer je ekran sa prikazom particija koji se oslanjao na Gparted izbačen, pa je za pripremu diska i particija potrebno pokrenuti ovaj program pre samog instalera. Propust koji je „krasio” prethodnu verziju je otklonjen, što znači da nema potrebe za brisanjem i ponovnim kreiranjem root particije.

Velika novina kada je Ubuntu 7.04 u pitanju, a sreće se već prilikom instalacije, jeste asistent za migraciju ličnih podataka. Iako se ova alatka definiše kao „Windows migration tool”, na test računaru nije bilo Windowsa, a Ubuntu je pronašao instalaciju Debiana na hard disku i ponudio mogućnost migracije podataka. Pored podešavanja programa poput Internet Explorera ili Firefoxa, asistent može preneti IM kontakte ili korisnička podešavanja na primer.

Usled potencijalnih problema sa patentima i licencnim pravima, Ubuntu se - kao i mnoge druge distribucije - isporučuje bez podrške za pojedine medijske formate. Instalacija dodatnih kodeka i softvera mora se obaviti naknadno, pa je ekipa iz Ubuntua poradila na olakšavanju ovog posla. Ukoliko korisnik pokuša da reprodukuje neki medijski fajl koji trenutno nije podržan, sistem će ga obavestiti o tome i ponuditi mogućnost instalacije potrebnog softvera iz repozitorijuma koji sadrži vlasničke programe. Grafički frontend za paket menadžment jasno pokazuje šta treba instalirati pojašnjavajući korisniku koji će formati biti pokriveni instalacijom dotičnog paketa.

Nakon pojavljivanja i opšte pozitivne pometnje koju su donela, 3D desktop rešenja su sazrela i bivaju sve bolje integrisana u distribucije. Sledeći primer Fedore, Ubuntu je u izdanju 7.04 dodao jednostavan alat za aktiviranje 3D efekata i Compiz menadžera prozora, koji je default u svojoj branši. Pored uključivanja 3D efekata, korisniku su na raspolaganju opcije uključivanja ili isključivanja elastičnosti prozora (Wobble) i predstavljanja virtuelnih radnih površina u tri dimenzije (Cube). Sve je ovo samo jedan klik daleko od korisnika ukoliko je grafički podsistem adekvatno podešen. To pre svega podrazumeva 3D akceleraciju, podršku za OpenGL i ekstenzije koje AIGLX zahteva.

Pitanje instalacije drajvera takođe može biti potencijalno problematično za slabije upućene korisnike, a Feisty donosi još jedan alat koji se odnosi na ovu problematiku. Restricted Drivers Manager omogućava pre svega detekciju hardvera za koji ne postoje potpuno slobodna rešenja kada su drajveri u pitanju, i instalaciju adekvatnog drajvera. Softverski modemi nažalost nisu najbolje podržani, a pored takvog modema, drugo problematično parče hardvera na test mašini bila je Nvidia grafička kartica, za koju su drajveri instalirani pomoću par klikova.

Network Manager i Avahi (slobodna implementacija Zeroconfa) trebalo bi da Ubuntu učine izuzetno lakim za upravljanje kada su mreže u pitanju. Prepoznavanje, podešavanje i monitoring bežičnih konekcija sada bi trebalo da budu komforniji, kako sa korisničkog aspekta (grafička interpretacija statuta mreže), tako i sa tehničkog (autokonfiguracija).

Kao i sva prethodna izdanja, 7.04 je veoma svež, a sistem pokreće Linux verzije 2.6.20 sa ugrađenom podrškom za virtuelizaciju (kvm), pa vlasnici procesora sa podrškom za ovu tehnologiju imaju priliku da je potpuno iskoriste. X.org server je zastupljen u verziji 7.2, dok su najpopularnija okruženja takođe sveža. GNOME 2.18, KDE 3.5.6 i XFCE 4.4 nude korisnicima sve što ovi paketi mogu. Programska rešenja prate opšti „cutting edge” šablon - Firefox i Thinderbird su dostupni u verzijama 2.0.0.3 i 1.5.0.10, dok je OpenOffice 2.2 ušao u izdanje, donoseći unapređene performanse i mogućnosti, a nove ikone znatno poboljšavaju vizuelni identitet ovog paketa. Mplayer 1.0RC1, Amarok 1.4.5 i ostale aplikacije integrisane u okruženja, Ubuntu 7.04 čine odličnom multimedijalnom kutijom.

Iako je 6.06 LTS verovatno bolje rešenje za Ubuntu server, 7.04 donosi veoma sveža serverska rešenja kao što su Apache 2.2, MySQL 5.0.38, PostgreSQL 8.2 te LTSP 5.0 (Linux Terminal Server Project).

Dobar argument za GNU/Linux desktop

Novi Ubuntu je pored svih oprečnih očekivanja napravio odličan rezultat. Poštujući želju zajednice, vlasnički softver se ne instalira po defaultu, naročito kada su u pitanju vlasnički drajveri. Ipak, u situacijama kada su vlasnički programi jedino rešenje, korisnicima se nudi mogućnost lake instalacije kako bi put do rešenja bio što kraći, bezbolniji i uspešniji.

Prepoznavanje hardvera takođe je na veoma visokom nivou, mada činjenica da je Restricted Drivers Manager izostavio softverski modem predstavlja minus u tom segmentu. Za pohvalu je to što je Veća pažnja posvećena bežičnom umrežavanju, pošto ovakav vid umrežavanja biva sve popularniji, naročito kada su mobilni računari u pitanju. Performanse samog sistema i programa daleko su u vrhu kada je distro scena u pitanju, što se uostalom i očekuje od Ubuntua.

• • •

Odluka kompanije Dell o isporuci Ubuntua 7.04 na svojim laptop i desktop računarima svakako će biti dobar vetar u leđa Ubuntuu, ali i GNU/Linuxu uopšte. Feisty Fawn je vrhunsko dostignuće u slobodnom desktop svetu, a krajnji sud i poređenje sa konkurencijom pomeramo za koju nedelju, kada druge distribucije pokažu šta mogu.