Kompanija Asus je jedan od svetskih lidera kada je u pitanju proizvodnja komponenti, sklopova i gotovih proizvoda. Neverovatno je čime se sve ovaj gigant bavi. Matične ploče i grafičke kartice po kojima je kompanija najpoznatija tek su delić proizvodnog programa. Notebookovi, mobilni telefoni, mrežna oprema, napajanja, kuleri... Sve je ovo Asus „usvojio” u svoje fabrike, a od nedavno su na tom spisku i monitori.

Pre nekoliko meseci do nas je stigao njihov prvenac PM17T, ali je on bio sasvim običan monitor te smo ga preskočili. Međutim, nedavno su se pojavili novi „široki” modeli PW191 i PW201 koji zaslužuju našu pažnju pa smo ih i testirali. Na prvi pogled u pitanju su dva vrlo slična modela na šta ukazuju i oznake. Oba su „široka”, velika, crna i lepa, a zajednička osobina im je i ono najinteresantnije na ovom testu - glossy paneli.

Sony je prvi predstavio „sjajne” ekrane na svojim VAIO notebookovima i tehnologiju je nazvao Black ONYX. Nakon toga sve više notebooka ih je dobijalo pa sada notebookovi sa sjajnim ekranima čine možda i većinu na tržištu.

Razlog za uvođenje glossy tretmana kod notebooka jeste povećanje jasnoće prikaza. Paneli na notebookovima prosto „vape” za jačim kontrastom i osvetljenjem, ali je to teško ostvariti na „monitoru” koji zajedno sa zadnjom stranom tj. poklopcem notebooka mora da bude debljine nekoliko milimetara. U toj situaciji je opravdano korišćenje glossy ekrana jer su u odnosu na klasične zaista jasniji i kontrastniji. Ipak, postoje i nedostaci. Sjajna obrada proizvodi odsjaj koji može da smeta, a posebno je uočljiv na delovima ekrana koji prikazuju tamnije boje. Najgori slučaj je kada se izvor svetla nalazi iza korisnika, a na ekranu dominira crna boja - u tom slučaju je upotrebljivost dovedena u pitanje i tada je lakše ogledati se u monitoru nego razaznati sadržaj ekrana. I klasični ekrani imaju problem u ovim situacijama, ali je to mnogo slabije izraženo.

Ipak, notebook paneli su jedno, a desktop monitori drugo. Stoni modeli ne moraju da budu tanki pa je u njih moguće staviti jače lampe i deblje panele koji zajedno proizvode kontrast do 1500:1 i osvetljenje preko 400 cd/m^{2, vrednosti koji su za panele u notebookovima} „naučna fantastika”. Desktop monitori, dakle, ne pate od malog kontrasta i osvetljenja. Šta njima onda može doneti glossy tretman?

Asus PW191

PW191 koristi TN panel dijagonale 19 inča rezolucije 1440 x 900 tačaka sa proporcijom 16:10. Kontrast i osvetljenje su tipični za TN panel i iznose 600:1 i 330 cd/m^{2. Isto važi za vidljivost „sa strane” - Asus kaže da je PW191} vidljiv u rasponu od 150° horizontalno i 130° vertikalno, a response time je 8 ms prema specifikaciji. Po svemu, reklo bi se da je u pitanju standardni TN monitor, ali glossy tretman, koji Asus naziva Color Shine, pravi veliku razliku.

Kao i kod „prenosnika”, sjajan ekran ima povećan kontrast i koloritet, ali i užasnu osobinu da može da posluži kao ogledalo kada je svetlo u okruženju jako. Potpisniku ovih redova ovakav tip ekrana se jednostavno ne dopada jer preterano komplikuje postavljanje monitora u radnom okruženju, a sigurno je da u mnogo kancelarija/soba nećete ni naći mesto koje je dovoljno tamno i na koje nije usmeren nijedan izvor svetla.

Tek kada „onesposobite” sve izvore svetla u prostoriji i zamračite je, do izražaja dolaze jači kontrast i povećana jasnoća prikaza, ali... Svi današnji desktop TN monitori imaju solidan kontrast i dovoljno jake lampe da im osvetljenje nije problem. Mana TN ekrana jeste slaba preciznost u prikazu boja koja krasi xVA i IPS panele, a pojačani kontrast i osvetljenje koje PW191 ima zahvaljujući glossy tretmanu čini boje još neprirodnijim i naglašenijim. S druge strane, brzina ekrana je na zavidnom nivou i odgovara specifikaciji - PW191 spada u brze monitore.

Kvalitet izrade je na veoma dobar, a istu ocenu zaslužuje i ergonomija. Sjajna plastika lako „hvata” otiske prstiju i prlja se (mada se lako i čisti), međutim, sa alumijumskim postoljem izgleda odlično. Omogućena je rotacija monitora, podešavanje visine, korišćenje monitora u „portret” modu (pivot) te podešavanje nagiba pod kojim se panel posmatra. Plus pišemo i na račun ugrađenih zvučnika koji se i jačinom i kvalitetom izdvajaju od većine viđenog tj. slušanog na standardnim „multimedijalnim” monitorima.

Monitor ima analogni i digitalni ulaz, a oba kabla su priložena u pakovanju. Zanimljivo je što je napajanje „eksterno” tj. u kutiji se dobija i ispravljač kojem je potrebna elektronika jer nije mogao da stane u elegantno postolje.

Paljenje i kontrola odličnog OSD menija vrše se preko tastera osetljivih na dodir koji izgledaju dobro, ali rade loše. Ponekad je potrebno pritisnuti ih nekoliko puta da bi reagovali, što zna da frustrira.

Asus PW201

Drugi model, PW201, vizuelno se malo razlikuje od PW191, ali „ispod haube” su razlike značajnije. Za ovaj Asus se koristi P-MVA panel, verzija MVA (Multi-domain Vertical Alignment) panela koju proizvodi AU Optronics, slično onome što Samsung proizvodi pod imenom PVA. Dijagonala je 20”, horizontalna rezolucija 1680, a vertikalna 1050. Kada se ove brojke podele, količnik iznosi 1,6, što znači da i PW201 spada u klasu „širokih” monitora. Osvetljenje je deklarisano na 350 cd/m^{2, a kontrast na 800:1, što je i očekivano za MVA panel ove dijagonale. Odziv je deklarisan na 8 ms što je za MVA panel ovih dimenzija i rezolucije odličano.}

PW201 ima drugačiji tip panela, ali je jednako tretiran i jednako sjajan. Tu su jednaki problemi i „prednosti”. P-MVA panel pravi odličnu crnu boju, kontrast je odličan, boje mnogo bolje nego na TN modelima, ali ipak malo prenaglašene „zahvaljujući” Color Shine tehnologiji. Kao što smo rekli, crna je odlična, ali je „odlična” i refleksija na njoj.

Color Shine ima još jedan negativan uticaj i to se vidi tek na M-PVA panelu. Dok PW191 sa svojim TN panelom ima vidljivost iz uglova poput ostalih TN monitora, PW201 se primetno lošije vidi u odnosu na standardne P-MVA i PVA monitore. Asus kaže 176° po horizontali i 176° po vertikali, ali se mi ne slažemo. Prikaz je upotrebljiv unutar 110-120° po obe ose, a van toga se boje preterano menjaju i prikaz postaje neupotrebljiv.

Kada su u pitanju mogućnosti povezivanja, PW201 briljira. Pored standardnih DVI i VGA ulaza, ovaj monitor ima i komponentni progressiv scan, S-VHS i standardni kompozitni ulaz što garantuje da ćete ga povezati sa svime što vam padne pod ruku: kamerama, konzolama, satelitskim risiverima... Na sve to Asus je dodao i mogućnost gledanja „slike u slici” pa se istovremeno može gledati signal sa dva nezavisna ulaza.

Ergonomija i kvalitet izrade su, kao i kod slabijeg modela, odlični. Iskorišćeni su isti prekidači osetljivi na dodir pa je korišćenje OSD menija i ovog puta komplikovano i zamorno.

Ono što PW191 nema jeste USB hub i Web kamera. Sa leve strane su tako montirana tri USB 2.0 porta na koje se mogu povezati periferije, fleš diskovi i slično, dok je kamera postavljena na sredini gornje ivice monitora, i to tako da može da se rotira gore-dole. Deklarisana je na 1,3 megapiksela i radi svoj posao vrlo dobro sa aplikacijom koja se dobija na pratećem disku. Fotografije koje pravi nisu na nivou onih koje prave fotoaparati, ali mogu da posluže, a „video-mod” bi se mogao okarakterisati kao odličan. Broj frejmova pri maksimalnoj rezoluciji 640 x 480 je ispod deklarisanih 30 fps, ali je svakako dvocifren i dovoljan. Prilikom brzih pokreta primećuje se zamućenje, ali su boje odlične čak i kada je osvetljenje u prostoriji slabo pa konstatujemo da bolju Web kameru od ove ne možete očekivati. Tu su i dva zvučnika od 2 W koja smo sreli na PW191, nedostaje samo mikrofon da se počne „video-razgovor”. Šteta je što ga Asus nije stavio negde na monitor.

Kada se crta podvuče, šta imamo? Dva izuzetno kvalitetno izrađena i lepa multimedijalna monitora od kojih je jedan opremljen i svim mogućim video-ulazima pa može da posluži i kao televizor sa eksternim tjunerom ili za igranje na konzolama, a Web kamerica i USB 2.0 hub upotpunjuju multimedijalni doživljaj i olakšavaju „život” sa računarom.

Praktično da nemamo zamerku sem jedne, „sitnice” zvane Color Shine. Ima korisnika kojima se sjajni ekrani dopadaju, odgovaraju im prenaglašene boje jer deluju življe i zabavnije, a pri tome im odsjaj ne pravi veliki problem. Svakako ih treba pogledati jer opšte je poznato da monitore treba gledati i da se svakom korisniku dopada drugi model, iz objektivnih ili čisto subjektivnih razloga.

Ipak, nama se ne dopadaju. Objektivno, „sjajne” monitore je problem postaviti u prostoriji, a refleksija na crnoj boji veoma nam smeta. Pozitivne osobine glossy tretmana koje su korisne kod notebook računara kod desktop monitora ne dolaze do izražaja jer oni nemaju problema sa kontrastom i osvetljenjem, ali se negativne osobine vide na svakom koraku. Odsjaj, prenaglašene i neprirodne boje i smanjenje vidljivog ugla na M-PVA panelu realni su minusi.

Postavlja se pitanje zašto je Asus odlučio da upotrebi Color Shine panele na svojim trenutnim top-modelima. Ne vidimo da je išta time dobijeno. Jedini plus koji je ostvaren jeste to što se panel odlično uklopio sa sjajnom plastikom i aluminijumskim postoljem pa ceo monitor vizuelno izgleda zaista odlično i privlači pažnju svakoga ko pored njega prođe. Ipak, mi mislimo da su monitori pre svega uređaji koji nešto treba da vam prikažu i da, ako taj posao obavljaju traljavo, ne pomažu ni kvalitetna izrada ni dobar dizajn.

Ovo su prilično teške reči, ali nama se sjaj baš ne dopada. Ipak, treba pogledati svojim očima - sigurno je da će se ovo nekome svideti. Ukoliko spadate u takve, odgovaraće vam i Asusova Zero Bright Dot garancija od jedne godine što znači da vam se monitor menja u slučaju da se pojavi beli „mrtvi piksel”. Nakon isteka prve godine, monitor ima garanciju još dve, ali ne važi ZDB. Mnogo korisnika strahuje od mrtvih piksela, verovatno preterano jer su oni danas jako retka pojava, pa je Zero Bright Dot garancija prava stvar za njih.

Vrhunski kvalitet izrade, ZDB garancija i dodaci na jačem modelu „pojačavaju” cenu pa ovi Asusi ne spadaju u jeftine modele, što treba imati na umu prilikom razmatranja.