Veliki broj GNU/Linux distribucija se globalno može podeliti na skup onih koje su okrenute iskusnijim korisnicima i onih koje kao svoju ciljnu grupu imaju novajlije koji u većini slučajeva migriraju sa Windows operativnih sistema. Ovakav stav se pre svega odnosi na instalaciju i podešavanja jer su grafička okruženja entiteti za sebe koji ne zavise mnogo od priređivača distribucije. Ono što takozvane user friendly distribucije skoro uvek rade jeste dodatni „facelift” okruženja kako bi ona izgledala što primamljivije i atraktivnije. Pioniri ovakvog načina razmišljanja su svakako RedHat, SuSE i bivši Mandrake, a sada i Mandriva, koji su se oduvek trudili da umanje razlike između KDE-a i GNOME-a, to jest izgleda QT i GTK aplikacija. Svi se sećaju RedHatovog BlueCurvea, dok je sličan recept nastavio da koristi i Mandrake.

Prednost ovakvih distribucija je veoma očigledna. Vrlo česte frustracije korisnika terminalom i potrebom konzolnih intervencija na ovim distroima praktično ne postoje. Na ovaj način je GNU/Linux kao sistem dobio više korisnika koji su od nule mogli da koriste miš i klikovima urade sve što je potrebno za instalaciju i podešavanje sistema. Jedna od distribucija koja se u poslednje vreme naročito ističe po pitanju lakoće instalacionog procesa i podešavanja jeste PCLinuxOS.

Probaš pa instaliraš

PCLinuxOS se isporučuje na jednom Live CD-u koji se može preuzeti s matične prezentacije distribucije. Zanimljiv detalj je i činjenica da postoje različiti ISO-i, u zavisnosti od grafičke kartice koja se koristi, na kojima postoje drajveri za adekvatne čipove. Tako će nVidia ili ATI grafičke kartice imati 3D akceleraciju odmah po podizanju Live sistema. Naravno, ukoliko je sistem potrebno koristiti na računaru koji nema grafički čip-set nijednog od pomenutih proizvođača, sistem će sam odabrati adekvatan Xorg drajver i grafika će biti u funkciji.

Prvi kontakt s ovom distribucijom otkriva namere i ciljnu grupu njenog razvojnog tima. Prvo što upada u oči jeste logo koji kombinuje boje sa svima nam poznatog operativnog sistema iz Redmonta. No, simbolika u logou očigledno asocira na dinamiku pa sami prosudite šta su ljudi iz razvojnog tima PCLinuxOS-a hteli da kažu. User friendly distribucija ne bi bila to što jeste kada ne bi imala splash screen koji pokriva „misteriozne” ispise sistema dok se startuje. PCLinuxOS-ov splash je veoma skladno dizajniran pa izgleda vrlo efektno. Nakon bootsplasha korisnika dočekuje login menadžer čija je tema maksimalno okrenuta ka korisnicima koji migriraju sa Windowsa. Ruku na srce, iako previše podseća na pomenuti sistem, lepo izgleda pa je možda, po subjektivnom mišljenju autora teksta, to ono što ekipa iz Redmonda nije uspela da uradi. No, bilo kako bilo, korisnici će se vrlo lako snaći.

Logovanje na Live sistem vrši se preko već definisanog korisničkog naloga sa korisničkim imenom „guest” i istovetnom lozinkom, dok je lozinka za root login, pretpostavljate - „root”. Proces inicijalizacije okruženja KDE takođe je odlično rešen - KDE-ov splash zauzima ceo ekran, diskretno pokazujući progres inicijalizacije grafičkog okruženja. Šlag na torti predstavlja samo okruženje koje je vrlo zanimljivo priređeno u vizuelnom smislu. Sve u svemu, odlično za novajlije na GNU/Linuxu.

Pošto je sistem podignut, korisnik može da isproba sve ono što mu je na raspolaganju, posle čega je sve to moguće instalirati na hard disk. Instaler je sledeći adut PCLinuxOS-a jer je vrlo lak za korišćenje. Uz samo šest klikova na taster Next moguće obaviti sav posao. Particionisanje diska je takođe moguće obaviti u grafičkom režimu pomoću Mandrivinog alata ove namene koji je provereno dobro rešenje jer pored osnovnih operacija sa particijama nudi mogućnosti konverzije ili promene veličine particija. Jedini korak koji može biti kritičan jeste odabir željene particije na kojoj će sistem biti instaliran pa pre upuštanja u instalaciju neiskusnim korisnicima preporučujemo da konsultuju dokumentaciju ili neko stručnije lice kako bi što bolje razumeli na koji način Linux označava hard diskove i particije. Nakon nekog vremena, koje zavisi od resursa kojima računar na kom se sistem instalira raspolaže, instalacija će biti završena. Posle uspešno okončanog instalacionog procesa i restarta računara, PClinuxOS je spreman za korišćenje sa hard diska. Prilikom testiranja, jedan detalj je ostao vredan pažnje: ne treba pokretati nikakve aplikacije dok instaler radi jer je u protivnom moguće da se instalacioni proces ne završi kako treba.

Šta dobijamo

Okruženje koje se dobija instalacijom je vrlo atraktivno i primamljivo. Upotreba plave boje je sigurna opcija koju je tim PCLinxuOS-a odabrao i na njoj bazirao interfejs. Panel je odlično uklopljen u okruženje, dok je pogled u podešavanja panela otkrio pozadinsku sličicu koja panel poistovećuje sa izgledom panela Windowsa XP. Ikone i stil su ostali na podrazumevanom odabiru KDE-a, dok je raspored ikona na desktopu vrlo karakterističan za ovakvu distribuciju. Pored prečica ka direktorijumu Home i kanti za smeće, jedna ikona na desktopu nosi naziv My Computer i namenjena je korisnicima koji dolaze sa Windowsa kako bi se lakše snašli sa organizacijom fajlova na GNU/Linuxu. My Computer nije ništa drugo do prečica ka lokaciji system:/ gde se pored putanja ka storage uređajima nalaze prečice kojima se vrlo brzo pristupa podešavanjima, mrežnim lokacijama, štampačima i prečicama ka aplikacijama. Ovo je definitivno najbolji način za dobrodošlicu Windows korisnicima u organizaciju GNU/Linuxa. Pored My Computera, na desktopu postoji nekoliko prečica ka online i lokalnoj dokumentaciji zahvaljujući kojoj se vrlo brzo mogu pronaći odgovori na sva pitanja.

Odabir aplikacija je manje-više standardan, mada treba primetiti da OpenOfficea nema, već je kancelarijske poslove moguće obavljati pomoću KOfficea. KOffice je vrlo kvalitetan skup programa, naročito kada je u pitanju rad s kancelarijskim bazama podataka, jer je u paket uključen i Kexi koji predstavlja jednu od najboljih alatki ove namene u svetu slobodnog softvera. No, OpenOffice nikako ne bi škodio. Verzija KOfficea je 1.4.2, dok je KDE prisutan u verziji 3.4.3. Pored Konquerora, koji je univerzalni browser i ujedno podrazumevani fajl-menadžer, Firefox postoji u verziji 1.0.7, dok se e-mail usluge mogu koristiti pomoću Thunderbirda ili Kmaila. Kada smo kod fajl-menadžera, treba pomenuti i Krusader koji će dobro doći ljubiteljima Total Commandera. Ostatak Internet svite je vrlo pažljivo odabran - za ćaskanje su dostupni Gaim i Kopete, dok je vrlo prijatno iznenađenje prisustvo p2p programa poput aMule, Limeware (Gnutella) ili BitTorent klijenta. Ni Web dizajn nije zaboravljen pa se uz PCLinuxOS isporučuje i WYSIWYG editor NVU.

PCLinuxOS je potpuno multimedijalan sistem jer su svi aspekti korišćenja računara u ove svrhe odlično pokriveni odabirom kvalitetnih aplikacija. Pored alata za audio-reprodukciju kao što su XMMS i AmaroK, prisutan je i Audacity za obradu zvuka. Video-reprodukcija je takođe oblast u kojoj PCLinuxOS briljira jer, pored prisustva svih potrebnih kodeka, uz njega dolaze i programi kao što su Mplayer (KMplayer), XINE, Kaffeine i RealPlayer. Narezivanje diskova se može obavljati pomoću K3B-a i GnomeBakera, dok su skeniranje, povezivanje digitalnih kamera i obrada slika lak posao zahvaljujući GIMP-u, digiKamu, GTKamu ili Xsaneu.

Ostatak sitnijih aplikacija najrazličitijih namena obezbeđuje da se apsolutno svi poslovi za kojima prosečan korisnik može imati potrebu obavljaju veoma lako. Zaista odličan odabir aplikacija PCLinuxOS čini jednom od najkorisnijih distribucija na sceni. Jedino odsustvo OpenOfficea i alata za vektorsku grafiku poput Inkscapea baca fleku na odličan utisak koji PCLinuxOS ostavlja.

Pošto je baziran na Mandrivi, PCLinuxOS poseduje vrlo kvalitetnu i poznatu alatku za konfiguraciju sistema, poznatiju kao Mandriva Control Center, iako se ovde zove PCLinuxOS Control Center. Baziranje na Mandrivi povlači dosta sličnosti pa se donekle može reći da je PCLinuxOS zapravo Live Mandriva. Naravno, pred ovom distribucijom je dug put, ali se svakako može konstatovati da je pravo osveženje i odlično rešenje za korisnike koji se prvi put sreću sa Linuxom. U prilog ovakvoj tvrdnji ide i to što se PCLinuxOS prvo mora podići kao live sistem, što je vrlo značajno za sve ljude koji žele prvo da probaju GNU/Linux pre nego što ga instaliraju. Pomoću PCLinuxOS-a će dobiti vrlo jasnu sliku o tome da je GNU/Linux kao platforma dorastao za desktop upotrebu.

• • •

Performanse PCLinuxOS-a su vrlo dobre, mada zaostaje u odnosu na Debian ili Slackware (bazirane) sisteme. No, ukoliko se uzme u obzir da moderni računari obiluju resursima, razlike se skoro i ne primećuju pa svim korisnicima koji žele da zakorače u svet GNU/Linuxa i slobodnog softvera toplo preporučujemo PCLinuxOS kao prvu stepenicu.