Od kada je rock’n’roll zavladao našim prostorima, pa sve do danas, svedoci smo raznoraznih muzičkih novotarija. Proizvođači muzičkih instrumenata su se oduvek trudili da nekim revolucionarnim otkrićem osvoje tržište. Sintisajzeri su doživeli evoluciju od 1985. godine do danas. Otkrivani su novi načini sintetizovanja zvuka, novi načini kontrolisanja parametara i integracije sintisajzera s raznim drugim muzičkim spravama. Današnji sintisajzer, tako, poseduje interni sempler (znači sposobnost snimanja i obrade zvuka te njegove reprodukcije), aranžer (automatizovanu stilizovanu muzičku pratnju), hard disk i, naravno, raskošnu paletu zvukova.

Međutim, koliko god da su se razvijali, sintisajzeri, na sreću, nikada nisu uspeli da potisnu neke kvalitetne stare instrumente... Vrhunske orgulje, Hammond B3, nikada nisu izgubile svoju popularnost.

Uprkos tome, ono što je mnoge muzičare udaljilo od ideje da nabave ili zadrže u posedu stari „hamond” svakako je njegova veličina. Ove orgulje su izuzetno velike i teške, a da bi njihov zvuk zaista bio vrhunski, potrebno je upariti ih s odgovarajućim pojačalom marke Leslie. Čak i ako imate prostora za orgulje i pojačalo, to može biti dovoljno samo da se oseti užitak sviranja na ovom izuzetnom instrumentu, ali ako muzičar poželi da snimi ove orgulje i svoju svirku na njima, tu nastaju novi problemi. Bilo bi potrebno da prostorija u kojoj su orgulje bude akustički tretirana da bi zvuk na snimku bio kvalitetan, naravno, uz korišćenje vrhunskih mikrofona i snimača. Sve ovo navodi na pomisao da zvuk Hammonda B3 sebi mogu da priušte samo bogati muzičari...

Rešenje za kojim su mnogi posegli nalazi se, verovali ili ne, u softverskoj simulaciji Hammond B3 orgulja. U pitanju je program nemačke kompanije Native Instruments pod jednostavnim nazivom B4. Ova softverska simulacija „hamond” orgulja stara je već pet godina, ali postoje dva jaka razloga zbog kojih je sada pominjemo... Prvi je to što smo, nakon niza godina, bili u prilici da na jednom ogromnom rok-koncertu slušamo prave B3 orgulje pod prstima Laze Ristovskog i Vlade Pravdića, dvojice klavijaturista koji su tokom čitave karijere (u bendovima „Bijelo dugme”, „Smak” , „Osvajači”...) svirali „hamond” orgulje. Hammond se definitivno vraća u modu, što je potvrdio i uspešan projekat grupe „Strip” u kojem je većinu pesama „obojio” upravo Native Instruments B4. Drugi razlog je to što, nakon izuzetnog Native Instrumentsovog softvera B4, nijedna kompanija nije odlučila da na sličan način emulira B3. Jednostavno, B4 toliko toplo i realno zvuči da je zadatak postavljen još 2000. godine i dalje pretežak za konkurenciju.

B4 funkcioniše i kao stand-alone program, ali je prvenstveno namenjen funkcionisanju u okviru različitih DAW sistema. Na ovaj način omogućeno je da se u isto vreme pokrene nekoliko pojedinačnih B4 virtuelnih orgulja koje su različito podešene i imaju sasvim različit zvuk. U ovakvim programima (kao što su Cubase SX, Nuendo, Logic, Pro Tools itd.) snimanje otpočinje pritiskom na samo jedno dugme tako da nijedna ideja ne ostaje nezabeležena.

Interfejs programa je izuzetno lep. U jednom prozoru su orgulje prikazane odozgo tako da se vide dva manuala (reda dirki), nožne pedale i neke kontrole, a tu su i Drawbars, Vibrato tasteri, poluga koja pokreće rotor zvučnika Leslie pojačala, te konačno Swell pedala.

Drawbars je jedinstveni sistem polugica čijim se izvlačenjem i uvlačenjem menja boja zvuka orgulja. Svaka polugica kontroliše jačinu određene alikvote i samim tim i njenu zastupljenost u ukupnoj boji zvuka. Ovaj sistem je u potpunosti preuzet sa B3 orgulja, i vizuelno i zvučno.

Pored Vibrato tastera koji uključuju autentični efekat „hamond” vibrata, posebnu pažnju izaziva izuzetno verno urađen „rotary speaker” efekat i najveće pohvale programerima treba uputiti upravo na račun sjajnog zvuka ovog efekta.

U drugom, kontrolnom prozoru programa otkriva se još nekoliko važnih detalja. Moguće je kontrolisati sledeće: Percussion (specifičan „klik” koji se javlja prilikom pritiskanja dirke, na samom početku tona), Vibrato, lampaško pojačalo, rotaciju zvučnika pojačala i mikrofone (kojima su orgulje snimane). Svaki od ovih blokova ima određene parametre koji se mogu kontrolisati. Percussion ima parametre jačine, trajanja i boje, dok je kod vibrata moguće kontrolisati količinu i dubinu vibriranja. Lampaško pojačalo ima taster za „drive” i podešavanje za količinu lampaške distorzije. Najsloženiji je blok za kontrolu „rotatora”. Odvojene su kontrole za rotaciju bas zvučnika i visokotonaca i oba nezavisna rotatora mogu imati različito podešene parametre za ubzavanje i brzinu rotiranja zvučnika. Kada se sve to ukombinuje sa mogućnošću različitog pozicioniranja mikrofona u prostoru ispred zvučnih kutija, lako se dolazi do zaključka da su mogućnosti ogromne, raznovrsne i mnogobrojne.

Ono što je naročito zanimljivo jeste to što kompanija Native Instruments uz ovaj softver nudi i mali hardverski Drawbar kontroler. U pitanju je spravica pod nazivom B4D koja može da se kupi u paketu sa B4 softverom. B4D je vrlo kompaktan kontroler čije funkcije, brzina i komfornost u radu pružaju neponovljiv ugođaj za vreme sviranja NI B4 orgulja. Neke od funkcija koje nudi B4D nisu bile moguće čak ni na pravim orguljama, a naročito ih nije bilo moguće izvesti takvom brzinom.

Pored devet opruga koje mogu da kontrolišu boju zvuka oba manuala i bas pedala nezavisno, tu je i veliki broj korisnih tastera. Pod rukom su vam tasteri koji, baš kao i na pravom „hamondu”, isključuju i uključuju vibrato, percussion, rotaciju zvučnika... Ono što je, međutim, velika prednost ovog kontrolera jesu tasteri kojima možete dodeliti presete iz samog programa. To praktično znači da u deliću sekunde možete izvesti čitav niz podešavanja svih mogućih kontrola na orguljama. Sam program je izuzetno bogat presetima, a mnogi od njih upravo su replike legendarnih zvukova iz mnogih pesama koje su proslavile ovaj instrument. Ukoliko niste ranije svirali prave Hammond B3, svakako je preporučljivo da se kroz presete upoznate s mogućnostima legendarnih orgulja.

Iskustvo sviranja na pravim B3 orguljama svakako je nezamenljivo. Međutim, zvuk koji daje softverska simulacija ovog instrumenta zaista je izuzetan. Uzimajući u obzir cenu, mali prostor koji zauzima vrhunski hardverski kontroler B4D i, konačno, sjajan zvuk - Native Instruments B4 je, čak i sada, nekoliko godina pošto je pušten u prodaju, apsolutni pobednik. Ovo je program koji svaki muzičar, a naročito klavijaturista, jednostavno mora da proba.