Problem piraterije je u svetu veoma ozbiljno pitanje. U 2004. godini nivo piratizovanog softvera u Evropi, na Srednjem istoku i u Africi bio je 39 odsto, a šteta koja je naneta vlasnicima autorskih prava iznosila je tri milijarde dolara. Srbija po ovom pitanju, ako ni po čemu drugom, „prednjači” u odnosu na svetski prosek, pa se barata podatkom od oko 70 odsto piratizovanog softvera. Republički budžet, samo na osnovu izbegnutog poreza na promet softvera, godišnje gubi preko 50 miliona evra. Međutim, problem piraterije u našoj zemlji nije samo interni problem. U februaru 2003. godine, IIPA (International Intellectual Property Alliance) predložila je da se Srbija i Crna Gora stavi na specijalnu listu praćenja „301” i priprećeno je ekonomskim sankcijama zbog tolerisanja problema piraterije od strane države. Međutim, zahvaljujući koracima koji su potom preduzeti u suzbijanju piraterije, među kojima je i formiranje Komisije za borbu protiv piraterije, lista „301” je „za dlaku” izbegnuta.

Krajem 2004. godine u Skupštini Srbije i Crne Gore usvojeni su Zakon o autorskim i srodnim pravima, Zakon o žigovima, Zakon o zaštiti dizajna i Zakon o zaštiti topografije integrisanih kola. Njihovim usvajanjem postignuta je usaglašenost s odredbama TRIPS-a (Sporazum Svetske trgovinske organizacije o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine). Inače, Srbija i Crna Gora je potpisnica brojnih međunarodnih konvencija koje se tiču autorskih prava, od kojih neke datiraju iz vremena stare Jugoslavije, a poslednja od njih je potpisana u aprilu ove godine - Srbija je pristupila konvenciji saveta Evrope o sajber-kriminalu. Ta konvencija nalaže određene obaveze, pa tako mora doći do usklađivanja propisa sa konvencijom.

Zbog svega toga, kao datum borbe relevantnih državnih organa protiv svih vidova piraterije najavljen je 9. mart ove godine. Dosta je prošlo od tada, a kako bismo procenili uspešnost te akcije, mi smo razgovarali sa predstavnicima Microsofta SCG, BSA, MUP-a i Javnog tužilaštva.

Microsoft

(Autor karikature: Peđa Milićević)

U Microsoftu SCG smo na temu legalizacije i piraterije razgovarali sa gospođom Jelenom Rupnik, PR menadžerom, i gospodinom Srđanom Starovićem, direktorom prodaje. Ono što u Microsoftu zapažaju kao osnovni problem jeste to što na našem tržištu ne postoji kultura kupovanja legalnog softvera. Zbog toga je u mesecima posle intenziviranja akcije protiv piraterije zabeležen porast kupovine skupljih proizvoda, pa su firme mnogo češće kupovale OLP pakete (Open Licence Program - gotovi paketi) umesto povoljnijih OSL paketa (Open Subscription License - iznajmljivanje licenci na godišnjem nivou). To su najčešće firme koje ne zanima IT investicija, a gospodin Starović nam je naveo primer jedne kladionice čiji je vlasnik posle posete policije počeo s kupovinom legalnog softvera. I pored savetovanja Microsoftovog prodajnog partnera, vlasnik se odlučio za kupovinu OLP paketa. Ovde je ta investicija od nekoliko desetina hiljada dolara bila manja od troškova koji bi nastali zbog samo jednog neradnog dana.

Microsoft je kao glavnu zamerku na rad MUP-a istakao slabo informisanje javnosti o akcijama koje MUP sprovodi u borbi protiv piraterije. To, po njihovim rečima, ne znači da borbe protiv piraterije nema jer se pojačana aktivnost MUP-a u Microsoftu nezvanično beleži kroz partnersku mrežu ili kroz MS centar. Firme koje poseti policija, pa čak i sama policija, pitaju MS centar za podatke vezane za licenciranje. Tako je dva meseca po početku akcije zabeležen deset puta veći broj poziva.

Microsoft SCG je u akciji borbe protiv piraterije tesno sarađivao sa BSA (Business Software Alliance). Saradnja Microsofta i BSA odvija se kroz Licence Compliance Manager. Ta funkcija postoji u okviru svake kancelarije Microsofta, a osoba koja je obavlja ima ulogu koordinatora aktivnosti sa BSA kancelarijom koja je pravni zastupnik Microsofta. Tu funkciju u Microsoftu SCG vrši g. Nebojša Momčilović.

BSA

BSA je organizacija koja zastupa interese velikih kuća (neke od njih su Microsoft, Adobe, Macromedia, Symantec, Borland, Apple...) u zaštiti autorskih prava. BSA dostavlja prijave MUP-u kada je u pitanju povreda autorskih prava i u slučaju drugih softverskih kuća koje zastupa, ali su Microsoftovi proizvodi najzastupljeniji na našem tržištu (skoro svaki računar ima Windows i Office), pa je tako i saradnja sa Microsoftom najintenzivnija. Pravnim savetovanjem i zastupanjem BSA kod nas bavi se advokat g. Nenad Popović iz advokatske kuće Janković, Popović & Mitić, a u njegovo ime je s nama razgovarao g. Uroš Marković.

Jedan od načina na koji su prikupljane prijave jeste tzv. Mystery Shopper, mehanizam koji je policija realizovala u saradnji sa BSA. Na ovaj način proverene su firme koje se bave prodajom računara. Policajac dolazi u firmu kao običan kupac računara i ukoliko na tom računaru dobije instaliran piratski operativni sistem i softver, protiv te firme se podnosi krivična prijava. U Beogradu su na ovaj način otkrivene dve firme, ali je kod njih ustanovljen i niz drugih privrednih prekršaja. Drugi način je popunjavanje formulara na sajtu BSA (www.bsa.org/serbiaandmontenegro/report), što je sistem koji odlično funkcioniše. Razlog velikom odzivu je to što je određen broj firmi ušao u legalizaciju softvera i odvojio priličnu količinu novca za to, dok su ostali nastavili da rade na piratskim kopijama. Logično, oni koji su platili bi se zapitali: „Zašto ja moram da platim, a on ne?”, i sledeći korak je bilo popunjavanje anonimne prijave. (Princip „da komšiji crkne krava” uvek je bio uspešan u Srbiji.)

Prijave koje BSA na ovaj način prikupi prvo se proveravaju pošto postoji veliki broj neozbiljnih prijava. Istinitost podataka o firmi se proverava u registru preduzeća. Zatim se svim članicama BSA šalje upit o tome da li je dotična firma pokrivena licencom ako je u pitanju filijala neke multinacionalne firme ili se kod lokalnih partnera proverava da li firma ima legalan softver. Ukoliko firma nije pokrivena bilo kakvim tipom licence, na osnovu anonimne prijave postoji sumnja da je softver koji se koristi u toj firmi piratizovan i BSA šalje prijavu ili u policiju ili u tužilaštvo (u zavisnosti od toga ko je u tom trenutku više opterećen). Ako prijava dospe u tužilaštvo, onda će je ono proslediti MUP-u, a na njemu je da izvrši proveru legalnosti softvera.

Obuku pripadnika MUP-a organizovala je BSA u saradnji sa Microsoftom. Obučavana je policija nadležna za privredni kriminal. Obuka je izvršena u svim većim gradovima u Srbiji. Pripadnici MUP-a su obezbeđeni osnovnim znanjima, a u postupku se koriste Microsoftovom alatkom Software Inventory Analyzer koja izbacuje spisak instaliranog Microsoftovog softvera na nekoj mašini i tip licence. Ona je besplatna i dostupna je svima na adresi www.microsoft.com/resources/sam/msia.mspx.

U toku kasnijeg sudskog postupka, BSA se pojavljuje u dvojnoj ulozi - i kao svedok i kao predstavnik oštećenog. U ulozi svedoka od njih se zahteva informacija o tome kako prepoznati i kako dokazati da je softver piratizovan. Od njih se, kao od predstavnika oštećenog, često zahteva da pokažu tzv. registraciju o delu koja svedoči da je proizvod zaštićen. Novčana nadoknada koju zakon predviđa može ići do trostrukog iznosa načinjene štete (to jest vrednosti softvera). Gospodin Marković je istakao da njihovi klijenti ne insistiraju na maksimalnom iznosu, već se najčešće traži nadoknada štete i kupovina legalnog softvera. Po njegovim rečima, interes njihovih klijenata nije da zarade na tim parnicama, već da se razvije kultura investicije u legalan softver i da se pošalje jasna poruka da će korisnici piratskog softvera biti gonjeni.

Oko 80 odsto prijava odnosi se na krajnje korisnike, to jest firme koje su nelegalno koristile softver, dok se 20 odsto odnosi na System Builder kompanije, to jest firme koje se bave sklapanjem novih računara koje su potom isporučivale s nelegalnim softverom.

MUP

(Autor montaže: Peđa Milićević)

Naravno, jedna od izuzetno bitnih karika u borbi protiv piraterije, kao još jednog vida kriminalnih aktivnosti, jeste Ministarstvo unutrašnjih poslova. Razgovarali smo sa pukovnikom Zoranom Đokićem, predsednikom Komisije za borbu protiv piraterije Vlade Republike Srbije (koji je inače pomoćnik načelnika Uprave kriminalističke policije MUP RS). Ta komisija je formirana početkom 2003. godine na inicijativu Ministarstva kulture.

Gospodin Đokić ističe da se proces iskorenjivanja piraterije kod nas trenutno zasniva na entuzijazmu i znanju nekih ljudi koji shvataju gde leži problem. MUP trenutno nema specijalizovanu jedinicu sa adekvatno obučenim kadrovima koja bi se bavila time. Međutim, značaj visokotehnološkog kriminala ozbiljno je shvaćen pa se očekuje formiranje specijalne jedinice, kao i njeno tehničko opremanje. Kada je MUP sa Microsoftom i BSA planirao akcije u borbi protiv piraterije, odlučili su da se orijentišu na tzv. Business Software i već pomenute System Buildere. Zbog toga je bilo neophodno da osobe koje otkrivaju i gone ta krivična dela poseduju određena znanja vezana za licenciranje softvera, kao i poznavanje Zakona o autorskim i srodnim pravima. Na slučajevima piraterije trenutno rade inspektori koji rade na suzbijanju privrednog kriminala. Kako pukovnik Đokić ističe, posao borbe protiv piraterije zahteva celog čoveka, a ne nekoga ko bi se tim poslom bavio uz svoj osnovni posao. Recimo, prošle godine je otkriveno oko 700 krivičnih dela iz te oblasti, a u ovoj godini je do sada otkriveno oko 600 krivičnih dela i podneto oko 470 krivičnih prijava. Za sada se devet lica nalazi u pritvoru zbog težih oblika piraterije. Oko 95 odsto čine ulična prodaja i narezivanje medija u kućnoj radinosti. Međutim, kako gospodin Đokić ističe, ne treba otpisivati ovaj najprizemniji oblik piraterije kao beznačajan jer on donosi profite kakvih nema ni u trgovini drogom ili oružjem, a nanosi velike štete nosiocima autorskih prava. Problem je što je policija ogromnim brojem prijava praktično zatrpala tužilaštvo.

Oduzimanje kompjutera (klik za uvećanje: JPEG, 56 KB) Kada se kompjuter kao sredstvo za izvršenje krivičnog dela oduzme, on se tom prilikom pečati. Pripadnici MUP-a su obučeni kako da pravilno zapečate kompjuter. Pečaćenje se obavlja tako da je računar nemoguće upaliti jer se traka nalazi preko konektora za struju na napajanju, a zalepljena je tako da je nemoguće i otvoriti kompjuter, a da se pečat ne skine. Razlog tome je što bi eventualno uključivanje kompjutera moglo da uništi određene podatke (na primer, upisivanje swap fajla Windowsa preko sveže obrisanih fajlova, koje je onda nemoguće povratiti). Kućište se zatim čuva do veštačenja, a pre veštačenja se pravi kopija hard diska, na kojoj se onda obavlja analiza podataka.

Drugi veliki problem s kojim se MUP suočava jeste deponovanje privremeno oduzetih predmeta. Do sada je oduzeto preko 150.000 jedinica piratskih proizvoda, uglavnom CD-ova. Još veći problem predstavlja deponovanje privremeno oduzetih sredstava za izvršenje krivičnih dela, najčešće kompjutera. Pošto se primenjuje princip „nulte tolerancije”, oduzimaju se kompletni računari, a ne samo hard diskovi. Samo ove godine je oduzeto preko 900 računara i oko 1300 raznih uređaja za presnimavanje. Ceo taj proces predstavlja sporu i mukotrpnu aktivnost. Kada se izdaje potvrda o privremeno oduzetim predmetima, policija mora da popiše svaki naslov i koliko komada ima, pa je jasno koliki posao to predstavlja kada se zapleni veliki broj piratskih diskova. MUP je iz tog razloga vodio razgovore s ljudima iz pravosuđa kako bi se proces uprostio.

Sledeći veliki problem se javlja nakon pravosnažne odluke suda kada se piratski proizvodi moraju uništiti. Njih je nemoguće prodati na licitaciji ili vratiti u promet jer bi se time opet učinila povreda prava. Formirana je Vladina komisija koja treba da izvrši uništenje celog jednog magacina piratskih proizvoda, samo još uvek nije rešeno kako bi se to obavilo na ekološki poželjan način. Polikarbonati od kojih su načinjeni kompakt diskovi ne mogu da se recikliraju, a njihovo spaljivanje ili odlaganje u prirodi imalo bi velike ekološke posledice. Kod nas jedino RTS ima pogone za adekvatno uništavanje CD-a, ali su oni trenutno neoperativni.

Što se kompjuterske opreme tiče, ona pre sudskog postupka ide na veštačenje. U celoj Srbiji postoje samo dva sudska veštaka za informacione tehnologije. Naravno, neophodna je i odgovarajuća oprema kojom oni ne raspolažu - alati za kopiranje hard diskova kako ne bi došlo do oštećivanja originala i softver za vraćanje obrisanih podataka.

Veliki deo visokotehnološkog kriminala, u koji spada i piraterija, obavlja se preko Interneta. Zbog toga MUP mora da ostvari bolju saradnju sa Internet provajderima, to jest njihov odnos treba da bude pravno regulisan. Pukovnik Đokić očekuje da će MUP-u biti data mogućnost da Internet provajderima naloži čuvanje i davanje na uvid logova koji mogu poslužiti kao dokazni materijal, kao i nadziranje komunikacija (bilo e-mail ili u realnom vremenu) kada postoji osnovana sumnja da je pojedinac umešan u krivično delo.

Ono što će u svakom slučaju predstavljati značajan korak jeste formiranje specijalne jedinice MUP-a za borbu protiv visokotehnološkog kriminala. Pukovnik Đokić i njegove kolege su učestvovali na brojnim seminarima koji se bave tom problematikom, a i naš MUP je imao prilike da ugosti i da organizuje predavanja pripadnika policija stranih zemalja koje već imaju razvijene te jedinice. Mnoge svetske policije su voljne za saradnju i žele da pomognu našoj policiji kako opremom tako i znanjem. Za sada je pripadnicima policije koji izlaze na teren dato detaljno uputstvo kako se postupa u situacijama kada se bave problemom legalnosti softvera, a ljudi iz Microsofta i BSA su obezbedili obuku što se tiče problema licenciranja. Pukovnik Đokić nam je pokazao rešenja koja su primenile svetske policije tako da postoji jasno definisan pravac kojem teži naš MUP, a ne samo neka maglovita ideja.

Oni koji su najčešće bili na udaru policijske kontrole jesu vlasnici igraonica. Iako kod nas postoji nekoliko distributera kompjuterskih igara, ne postoji neko zvanično telo koje bi zastupalo nosioce autorskih prava. Kada su kompjuterske igre u pitanju, one su namenjene kućnoj upotrebi, a ne da neko njima stiče profit. Međutim, MUP je u dogovoru sa tužilaštvom zauzeo stav da se u igraonicama ipak mogu koristiti kompjuterske igre, ali da mora da postoji po jedan legalan primerak za svaki računar. Iako kod nas ne postoji nosilac prava na kompjuterske igre, MUP je prema međunarodnoj konvenciji u obavezi da štiti prava autora iz celog sveta.

Kada su u pitanju kazne, gospodin Đokić smatra da bi one morale da budu pooštrene kako bi imale preventivni karakter jer zbog niskih kazni (novčane ili uslovne) ima dosta povratnika izvršenju krivičnog dela. Nezadovoljan je što su mnoge grupe koje su se organizovano bavile piraterijom dobile uslovne zatvorske kazne, kao što je slučaj s jednom grupom koja je koristila najsavremeniju opremu za kopiranje i imala razgranatu mrežu distribucije u šest gradova u Srbiji. Postavlja se pitanje šta neko treba da uradi da bi dobio efektivnu zatvorsku kaznu.

Saradnju s opštinskim javnim tužilaštvom pukovnik Đokić ocenjuje kao izuzetno dobru zbog toga što tamo postoji jezgro koje je veoma dobro informatički obrazovano. I saradnja s republičkim tužilaštvom je veoma dobra, toliko dobra da mogu da izdejstvuju da tužilac bude delegiran za predmet koji nije u njegovoj nadležnosti - što se i dogodilo u predmetu dečje pornografije gde je počinilac bio iz Loznice, ali je republičko tužilaštvo delegiralo nadležnost Prvom opštinskom tužilaštvu.

Ono što je gospodin Đokić istakao na kraju našeg razgovora jeste da je međunarodno prihvaćena obaveza ove države da štiti privatnu svojinu. Neki zakoni već postoje, neke treba doraditi i izmeniti da bi se organima gonjenja i otkrivanja, kao i sudovima omogućilo da rade efikasnije. Formiranje specijalizovanih službi u MUP-u, posebnih tužilaštava i sudova rešiće problem nadležnosti. Prve efektivne zatvorske presude će učiniti mnogo za prevenciju te vrste kriminala, a tome bi pomogle i medijske kampanje i olakšice prilikom kupovine softvera. Gonjenje i osuđivanje počinilaca ovih krivičnih dela može samo da bude (i biće) sve efikasnije.

Tužilaštvo

(Autor karikature: Peđa Milićević)

U Drugom opštinskom javnom tužilaštvu smo na temu piraterije razgovarali sa g. Brankom Stamenkovićem, zamenikom javnog tužioca. On nam je objasnio redosled radnji koje može da očekuje pojedinac optužen za nedozvoljeno korišćenje autorskih prava (to jest, pirateriju), po članu 183a Krivičnog zakona Republike Srbije. Ukoliko postoji sumnja da je pojedinac izvršio krivično delo, očekuje ga krivično gonjenje. U pretkrivičnom postupku se utvrđuju činjenice vezane za postojanje krivičnog dela, za odgovornost samog izvršioca krivičnog dela i vrši se prikupljanje dokaza protiv izvršioca krivičnog dela. Kada se svi ti elementi u okviru zakonskih odredbi ispune, pripadnici MUP-a pišu krivičnu prijavu u kojoj je opisan način izvršenja krivičnog dela, kao i generalije izvršioca krivičnog dela. Prijava se zajedno sa dokazima dostavlja javnom tužilaštvu nadležnom za taj slučaj. Kada je u pitanju krivično delo po članu 183a, nadležna su opštinska tužilaštva. Po prijemu krivične prijave, ona se dodeljuje određenom zameniku na rad. Zamenik ocenjuje materijal koji u njoj postoji i na osnovu toga donosi odluku koja je najčešće zahtev za sprovođenje istrage koji se upućuje istražnom odeljenju nadležnog suda. Nakon dostavljanja tog zahteva i njemu pripadajućih dokaza, sudija zakazuje termin saslušanja osumnjičenog. Sudija može obaviti i saslušanje svedoka i zahtevati izvođenje dodatnih dokaza od strane veštaka. Predmet se zatim vraća postupajućem zameniku nazad u tužilaštvo, a on će podići optužnicu ukoliko postoji dovoljna koncentracija dokaza koja nedvosmisleno govori da postoji krivično delo i krivična odgovornost izvršioca. Optužnica se dostavlja pretresnim većima suda i sudija zakazuje glavni pretres (to jest, suđenje). Sud po završetku glavnog pretresa donosi odluku da li je optuženi kriv ili ne i, ukoliko je kriv, uzimajući u obzir olakšavajuće i otežavajuće okolnosti, donosi osuđujuću presudu. Po donošenju presude i osuđeni i tužilaštvo imaju pravo da ulože žalbu.

Zahvaljujući rešavanju kolizije između Saveznog i Republičkog zakona 1. januara ove godine, dosta postupaka je ušlo u fazu glavnog pretresa. U pitanju su slučajevi pre 31. decembra 2004. godine, a što se tiče slučajeva od ove godine, kod njih je situacija jasna i kaznene odredbe su predviđene Krivičnim zakonom Republike Srbije. Ukoliko se čini da taj proces ide sporo, to je zbog toga što postoji ograničen broj policajaca, zamenika i sudija, a autorska prava su samo jedan deo Krivičnog zakona Republike Srbije.

Gospodin Stamenković ističe da je krivični postupak veoma ozbiljan i neprijatan proces i zbog toga savetuje da ga nikako ne treba shvatati olako. Efektivna kazna zatvora do sada nije primenjena, ali je trenutno devet lica u pritvoru. Takođe, ono što se u narodu zove uslovna kazna, realno je zatvorska kazna čije je izvršenje odloženo na određeni vremenski period.

Na pitanje šta je sa firmama koje su poslovale bez legalnog softvera, gospodin Stamenković kaže da tek treba jasno definisati da li je tu u pitanju krivično delo ili privredni prestup. To praktično znači da treba da se odluči da li će se goniti nadležni u toj firmi (direktor preduzeća ili IT menadžer) ili će se kažnjavati sama firma. Do sada je to rešavano kao krivična prijava po članu 183a, koja tereti pojedinca, ali, po njegovom mišljenju, to bi trebalo definisati kao privredni prestup. Takođe, kada su firme u pitanju, činjeni su određeni ustupci, iako se kompjuter, kao sredstvo za izvršenje krivičnog dela, po zakonu oduzima. Oduzimanje svih kompjutera iz neke firme dovelo bi do zatvaranja te firme, a to nikako nije interes države. Pošto zamenik javnog tužioca rukovodi pretkrivičnim postupkom i izdaje uputstva policiji, tako je gospodin Stamenković inicirao praksu da se u posebnim slučajevima ti kompjuteri oduzimaju po potvrdi, ali ostaju u firmi. Ti kompjuteri su po zakonu realno oduzeti, ali su ostavljeni na čuvanje firmama, pa se proizvodni proces ne prekida. Razlog tome je „da ne bude dara veća nego mera”, to jest da šteta nastala zatvaranjem firme ne bude veća nego šteta koju je ta firma nanela kršenjem autorskih prava. Na sudu je da odluči šta će s tim kompjuterima biti po završetku procesa, ali će oni najverovatnije biti oduzeti, uz zadavanje roka firmi da nabavi nova sredstva za rad.

Gospodin Stamenković ističe da on i njegove kolege veoma dobro poznaju sistem piraterije u Srbiji i da ne gaje iluzije da je osnovni problem ulična prodaja diskova. To je krajnji oblik piraterije, a da bi se problem rešio, treba napasti koren, to jest razgranatu i organizovanu mrežu ljudi koji se piraterijom bave na krajnje profesionalan način. Zato naglašava da građani ne bi trebalo da ocenjuju postupanje državnog aparata samo na osnovu postupanja pozornika na ulici.

Iako je identifikovana potreba postojanja specijalizovanih službi, trenutno jezgro koje postoji u MUP-u i u tužilaštvima poseduje dobra znanja. Recimo, gospodin Stamenković je naveo zanimljivu situaciju kada je uhvaćeni pirat izjavio da su diskovi za njegovu ličnu upotrebu, a u ruci je držao pet identičnih kopija igre „čiji su omoti još uvek mirisali na svežu farbu iz pljuckavca”. On poručuje da takve i slične naivne ideje koje je imao prilike da pročita po domaćim forumima ne mogu da prođu i da, iako oni nisu sajber-šerifi, imaju dobro informatičko znanje.

Rečenica koju je gospodin Stamenković izrekao u svoje i u ime svojih kolega nedvosmisleno šalje poruku svima koji se bave ili planiraju da se bave piraterijom: „Mi ćemo raditi naš posao jer nam zakon to nalaže, a naš posao glasi: od šest meseci do pet godina zatvora odnosno najmanje tri godine zatvora”.

• • •

Iako je intenziviranje akcije protiv piraterije 9. marta ove godine diglo mnogo prašine, posle inicijalnih rezultata situacija se smirila. Stiče se utisak da se desilo ono što se kod nas stalno dešava - dobre ideje i dobri zakoni se ne sprovode u delo i ostaju mrtvo slovo na papiru. Međutim, u razgovorima koje smo vodili sa odgovornim licima u MUP-u i tužilaštvu uverili smo se da u oba organa postoji jezgro informatički obrazovanih ljudi koji odlično poznaju problematiku i koji imaju volju da je reše. Kako je pukovnik Zoran Đokić rekao, „nije u pitanju samo dobra volja, već je obaveza države da problem piraterije reši”. Stanje po tom pitanju danas je neuporedivo bolje nego što je bilo pre nekoliko godina. Formiranje specijalne jedinice u MUP-u i formiranje timova u MUP-u i tužilaštvu bi proces iskorenjivanja piraterije trebalo značajno da ubrza i da učini da se zamajac zakona sve brže vrti. Da li će stvarno biti tako, vreme će pokazati.