Vladimir PISODOROV

1. mart 2025.

Nakon havarije sa Windowsom Me 2000. godine, Microsoftu je bilo potrebno 13 pogodaka na „Sportskoj prognozi” kako bi se izvukao iz bule. Prateći šablon „jedan dobar, pa jedan loš Windows”, programeri iz Redmonda, 25. oktobra 2001. godine, svetskoj javnosti predstavljaju Windows XP.

Intuitivno korisničko okruženje, povećane performanse i stabilnost, proširena podrška za hardverske dodatke i multimedijalne mogućnosti od kojih se padalo u nesvest, osnovne su karakteristike. XP je zasnovan na kernelu Windowsa NT, a to znači da ne samo da je odbačena Windows 95 platforma, već i davno prežaljeni MS-DOS, koji je Windowsu oko vrata visio kao kamen.

Po nekim podacima, u periodu od 2001. do 2007. godine, Microsoft je prodao preko 500 miliona kopija Windowsa XP. 2007. godine menja ga Vista, ali će Microsoft mainstream podršku nastaviti da nudi sve do aprila 2009. godine, kada će se na tržištu „ukazati” Sedmica. I pored toga, korisnici će nastaviti da koriste XP, a Microsoft će takozvanu produženu podršku pružati sve do aprila 2014. godine.

Verzije

Na početku, Windows XP desktop korisnicima bio je ponuđen u dve (osnovne) verzije: Home i Professional. Naravno, prva iteracija namenjena je „običnim”, kućnim korisnicima, dok je druga predviđena za korišćenje u poslovnom okruženju, ali i od strane takozvanih power usera. Razlika između verzija nije malo, pa ako ste planirali da koristite dva odvojena procesora u mašini, da imate udaljeni pristup kompjuteru, mogućnost upravljanja dozvolama i brojne druge stvari, morali ste da pređete na verziju Professional.

Za određena tržišta, postojala je i verzija Starter, koja je pandan današnjim Lite komplementima. Bila je namenjena radu na slabašnom hardveru, čija srca su bili razni Celeroni, Duroni ili Semproni. Ovaj XP maksimalno je mogao da prikaže rezoluciju od 1024×768 piksela, a istovremeno je mogao da pokrene do tri programa.

Polako smo se kretali ka 64-bitnom svetu, pa je Microsoft ponudio dve glavne verzije koje zadovoljavaju ovaj standard. Windows XP 64-Bit Edition namenjen je Intelovim Itanium procesorima, dok su svi ostali morali da koriste Windows XP Professional x64 Edition. Ne računajući ovde servisne pakete, koji su umnogome menjali sliku XP-a, korisnicima u Evropi u sećanju je ostala i verzija N. U pitanju je paket iz koga je, zbog poznate presude za monopol, izbačen Windows Media Player.

Hardverska zahtevnost

U odnosu na Windows 98 (SE), XP je bio prilično gladan kada su u pitanju hardverski resursi. Pentium brzine 233 megaherca predstavljao je apsolutni minimum, ali ste u paru sa njim u kućištu morali da imate i 64 megabajta radne memorije. Na hard-disku je bilo potrebno obezbediti ogromnih jedan i po gigabajta praznog prostora, a tu je bio i imperativ korišćenja SVGA rezolucije (800×600 piksela).

Međutim, da bi sve funkcionisalo onako kako je to Microsoft zamislio, bio je potreban Pentium „nasviran” na 300 megaherca, uz čak 128 megabajta radne memorije. Da bi se elementi grafičkog radnog okruženja na ekranu „ispisivali” kako je zamišljeno, monitor je morao da podržava rezoluciju od 1024×768 piksela.

Stvari su se dodatno komplikovale ukoliko ste poželeli da poterate 64-bitnu verziju namenjenu širokim narodnim masama - Professional x64 Edition. Osim 64-bitnog procesora, bilo je potrebno obezbediti i 256 megabajta radne memorije. Za verziju 64-Bit Edition minimalno je bio potreban Itanium brzine 733 megaherca (Microsoft je preporučivao 800 megaherca), gigabajt radne memorije i šest gigabajta slobodnog prostora na hard-disku.

Mogućnosti

Raskoš upravljačkog sistema, čiji izgled je mogao da se menja upotrebom tema, predstavljao je tek vrh ledenog brega. Windows XP ostaje upamćen kao pouzdan i stabilan operativni sistem, koji je korisnike kroz vode multitaskinga vodio bez nailaženja na talase. Prozore je bilo moguće grupisati na taskbaru, systray je doneo mogućnost „sakrivanja” neaktivnih ikonica, meni Start budio je nevericu kod korisnika...

Veoma je važno to što je Windows XP obezbedio da jednu mašinu može da upotrebljava više korisnika. Prebacivanje između korisnika obavljalo se lako i bez potrebe za restartovanjem sistema, na meniju je bio i udaljeni pristup mašini, podrška za narezivanje sadržaja na CD, ugrađena tehnologija ClearType za jasniji prikaz teksta na ekranu i tako dalje.

Programi su mogli da se pokreću i u režimu kompatibilnosti, DirectX će sa verzije 8.1 biti unapređen na legendarnu iteraciju 9.0c, u Windows Exploreru smo dobili mogućnost prikazivanja thumbnailova, „puštanja” slideshow prezentacija i korišćenja panela, a mogli smo da radimo i u višemonitorskom okruženju. Mogućnosti, bukvalno, možemo da nabrajamo do sutra, jer je Windows XP za svoje vreme predstavljao zaista nešto moderno i posebno.

GALERIJA