Dragan KOSOVAC

1. novembar 2024.

Ako redovno čitate igrački deo „Sveta kompjutera”, upoznati ste sa činjenicom da, generalno, volimo naslove koji stižu iz Paradox Interactivea, izdavača specijalizovanog za strateško-taktička ostvarenja. Pre dve godine, „veliki” Paradox pokrenuo je Paradox Arc, specijalizovani podbrend za izdavanje „manjih” igara koje nastaju u eksternim, indie timovima. Radi se o naslovima koji takođe imaju, pre svega, strateški šmek, kao što je slučaj kod celokupne Paradoxove ponude, ali gameplay ovih specifičnih ostvarenja podrazumeva kraće igračke sesije, a ne da se uz jednu mapu ili partiju provode dani ili nedelje. Deveti naslov u „ergeli” Paradox Arca je Mechabellum, auto-battler koji je nastao u indie timu Game River i koji je početkom oktobra, nakon šesnaest meseci javnog testiranja i unapređivanja u programu Early Access, prešao u live fazu svog postojanja.

Igra nas vodi u tehnološki naprednu budućnost u kojoj gorostasne ratne mašine vladaju bojnim poljem. Da, tu su i različite letelice, tenkovi, statična uporišta naoružana do zuba, pa čak i robotska pešadija, ali kada imate neki specifičan zadatak koji apsolutno mora da bude obavljen, oruđe izbora je mecha, teška oružana platforma na mehaničkim nogama, bilo blago humanoidnog izgleda, bilo sve strašnije insektolike varijante mašina na tri do šest nogu.

Mechabellum je istovremeno i mali indie naslov i robusna platforma za beskonačno online multiplayer igranje. Naime, radi se o auto-battleru sa ogromnim brojem taktičkih kombinacija na bojnom polju. Adut igre je naglasak na PvP bitkama protiv igrača širom sveta. Na raspolaganju su četiri osnovna multiplayer režima: 1v1, 2v2 i 4v4 deathmatch varijante, kao i mrežni survival koji vas i saigrača stavlja u borbu protiv talasa kompjuterski navođenih protivnika. Ipak, čak i pored sezonskih nagrada i redovnih manjih i većih turnira koje autori igre organizuju, ovo nije striktno PvP naslov, već postoji i PvE komponenta. Ona nije ispraćena narativnom kampanjom, ali ima više nego dovoljno „mesa” da zadovolji fanove ovog žanra koji žele da eksperimentišu, testiraju i treniraju svoje sposobnosti pre nego što se upuste u online mečeve. Tako, sa solo strane postoje uvodne tutorijal misije, zatim trening protiv botova, zamišljen kao priprema za PvP, izazovi koje su stvorili drugi igrači iz zajednice, sandbox režim za slobodno testiranje ideja, kao i survival sa osam stepeni težine.

Sam gameplay trebalo bi da bude prepoznatljiv svakome ko je imao iskustva sa nekim auto-battlerom. Obe strane postavljaju na bojno polje svoje jedinice, svaka sa specifičnim svojstvima i načinom ponašanja. Borba se, zatim, pušta da teče automatski, a vi uživate ili patite na osnovu svojih ranijih odluka. Mechabellum, srećom, nije puka kopija nekog od slavnijih auto-battlera iz Valvea, Riota, Blizza ili Ubija, već ima sopstveni identitet i varijantu ovog gameplaya koja je veoma zabavna.

Svaka bitka počinje deployment fazom u kojoj i vi i protivnik potezno, na smenu, postavljate svoje snage na bojno polje. Ovo je analogno igri kamen-papir-makaze, jer istovremeno pokušavate da na teren postavite jedinice koje su kontra što većem broju protivničkih, a koju će sam neprijatelj što teže uspeti da kontrira. Svaka jedinica ima adute i slabosti, kao i tehnološko drvo za razvoj kroz runde. Kada počne sama faza bitke, nije sve u pukom gledanju, već su tu i aktivne veštine kojima možete da utičete na tok okršaja. Sukob se ne rešava brzo, već kroz niz rundi, a svaka strana na osnovu prethodnog učinka daje resurse za unapređivanje postojećih i dodavanje novih jedinica.

Strateški izazov bi, sam po sebi, sigurno bio dovoljan da drži igrače prikovane uz ovaj, povoljan naslov danima, ali vrhunska vizuelna komponenta sve podiže na novi nivo. Mecha grdosije izgledaju fantastično, a kad akcija krene i ekran krene da pršti od tragova rojeva raketa, bacača plamena, eksplozija i energetskih snopova svih boja u spektru, na licu vam je osmeh zadovoljnog SF generala.